According to The Economist's 2008 World Rankings Book, the average Serb (man, woman, and child) smokes 5.8 cigs per day, ranking them as the Top 9 Most Smoking Countries on Earth.  That's a lot of smoking.

Greece comes in at #1 with 8.4 cigs per day; Macedonia is #2 at 7.1 cigs per day, Russia is #3 at 6.8, and Slovenia kicks Serbian smoker ass at #5 with 6.2 cigs per day.  Bosnia is below at #13 (5.2 per day) and Croatia is not ranked on the list.  Yet oddly, Croatia has by far the highest cancer deaths rate of the region at 167 deaths per 100,000 population.  (Serbia spends a far

'On a huge hill, Cragged and steep, Truth stands, and hee that will Reach her, about must, and about must goe;' - The Progresse of the Soule, John Donne.

Ma kako ponekad izgledalo da do nekih istina lako i neprimetno dođemo, nema lakog načina da se istina spozna, svaka lakoća je prividna. U tkanje istine uvek se uvlači rad - mentalni, fizički i emotivni. A ipak je ponekad spoznamo ne lako, nego kao da smo je uključili.

Sa ove, ili sa one strane vremena. Istine su uglavnom rastegljive u vremenu, rastegljive u prostoru ako impliciraju bezvremenost, ili rastegljive uopšte.

Fragment iz uvodnika Mary Douglas u knjizi "Purity and Danger", "One kind of dirt", mi se učinio interesantnim baš zato što baca svetlo, bar meni, ili mi budi asocijacije, na nestabilnu stranu istine.

Uopšte, čest nam je instict da istinu i čistoću uvežemo u neku jaku, nekad i slabiju, asocijativnu vezu, ne mora da bude simetrična, zavisi od istine, čistoće i onih koji uvezuju. M. Douglas u sličnu vezu stavlja nečistoću i kontekst, bar u uvodniku, i neka nam ta uvodna asocijacija bude super osnova, i neka nas u ovom blogu ne zanima ostatak knjige pošto bi, u najbolju ruku ova nečistoća-kontekst mašnica bila ne čupanje iz konteksta, nego čupanje iz knjige.

(uradak na temu Kriza srednje dobi)

Ponekad, neki običan dan od koga niko ništa nije očekivao bude lep i prijatan i sve ti se namesti baš kako treba. Ponekad. Nema pravila.

A drugog nekog dana, umesto budilnika probude te neka kvrgava kolenca koje ti se veru po leđima ili majka koja te je rodila odluči da te pozove u praskozorje.

Sindrom Diznijeve kokoške ili zašto društvo u Srbiji

još ne pristaje da postane demokratsko...

Č.J. je ugrožen zbog ideje koju zastupa, zbog toga što se razlikuje, zato što ne pristaje, što ne kohabitira, što ne pravi neprincipijelne koalicije, što drži do suštine... U Srbiji koju prekriva samrtnička ozbiljnost, kojom danas vlada, kako primećuje Basara, upravni odbor pogrebnog preduzeća, čiji ministri ne poštuju zakon, čija Vlada ne poštuje Ustav, građanin Č.J. usudio se da se razlikuje ─ i to je njegov najveći "zločin".

   Mogao sam imati možda 5-6 godina kada sam se, ne prvi put, susreo sa zgađenim pogledom moje Starije Sestre ( a, mogao bih u daljem toku da je prigodno skratim na SS...hm ?) - ali, povod je ovog puta bio nešto drugačiji...( do tada – uglavnom joj je muku & prezir izazivalo već samo moje postojanje ...)
  Bio joj je rođendan, juli, prelep i topao.
  Jedva susprežući bljuvanje procedila je nešto tipa : „ Ti si insekt....akrep....bljakk ! Mi smo, bre, gospoda, uvek čisti, živimo u vodi, ....ne u rupčagama...Nas...jedu....

Svi vi koji ste danas platili 10 dinara vlasnicima Kurira, učestvovali ste u finansiranju još jednog od mnogobrojinih javnih silovanja poznatih i onih manje poznatih gradjana Srbije koji su se sticajem okolnosti zatekli u blizini dok su se novinari-siledžije nasladjivali svojim činom. (nisam mogao kraće, na sreću nisam novinar)

Švalerčina >> (print izdanje obogaćeno je i fotografijom prevarene žene)

Evo

World Wide Web se svaki dan menja...  Ovo su neki moji lični utisci i podela Weba na 3 dela

- do 2000.

malo interesantnog sadržaja, nema bezbedne kupovine (koliko je robe samo stiglo u Srbiju zahvaljujući tuđim karticama), kompanije investiraju velike pare i kupuju domene bez ikakve logike - što se kasnije pokazuje kao greška.. popularni sajtovi kao što su geocities.com, yahoo, altavista.com  (pretraživač..), mirc (serbiancafe ili već),

* - "Ispod vulkana" ("Under the volcano") je film iz 1984., po romanu (jedan od 100 najboljih ikad) Malcolm Lowry, režija John Huston, a glume Albert Finney, Jacqueline Bisset, Anthony Andrews. Ako ste film gledali lako

Indeksi Beogradske berze i cijene akcija najvećih kompanije sa naše berze su već danima u konstantnom padu. Kao krivci za taj pad ističu se Kosovo, najava izbora, panika malih akcionara i investitora, analizira se učešće stranih investitora u kupovini i prodaji, ukratko ima mnogo toga što gura cijene naniže, dok nema previše pozitivnih signala na mikro i makro nivou (npr. prodaja Robnih kuća predstavlja dobar znak). Slična situacija je i u Srpskoj i Crnoj Gori, dok Makedonija tek u posljednje vrijeme bilježi značajniji pad.

Prilikom analize kompanija, neophodno

"How many miles to Babylon?
.......

If your heels are nimble and light,
You will get there by candle-light."

Podsetio me film "Stardust" na radoznalost. Ne da nešto razmišljam o njoj, nego na onu sirovu radoznalost, gde se intelekt razbija na "come what may" momentima, "glavom kroz zid" momentima.

Kad bi čovek stvarno imao te babylon sveće pa ih samo zapali i ode u budućnost, ode u prošlost, nečiju glavu, drugi svet, u

Đule je dobio MTV nagradu. Bez obzira na sve nekako mi je drago.

Varate se, ovaj post nije posvećen Slobinim egzibicijama pred Skupštinom SFRJ, pre desetak godina. Mislio sam umesto toga da pišem o fenomenu misheard lyrics. To je meni uvek bilo super, slušam radio, čujem neku pesmu i istripujem se da pevaju jedno, a onda posle nekoliko dana (ili nedelja) skapiram da pevaju nešto sasvim drugo. Nekad se i razočaram jer je ono što sam ja čuo mnogo bolje od onoga što stvarno pevaju!

Sećam se jedne pesme vinkovačkog sastava Majke sa njihovog albuma "Put do srca Sunca", gde Goran Bare peva:

Otkud sada ti,
ne pamtim da smo se sreli...

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;

састав на тему герантолошку 

кратковид, пребирам по сијасет накупљених рукописа, тражим наиме прибелешке на рубу странице, што ми је обичај, јер се успут сетим нечега посве дијаметрално супротног ономе о чему пишем , па да незаборавим, прибележим и кад ми устреба, немош наћи. А реч је  о лајбницу. Такнух наиме тему да