Bash neshto konfuzan naslov- priznajem, al' tako je izgledala i cela emisija Kljuch na RTS-u, koja se bavila problemom kampanje "ja ne zatvaram ochi" i kontrakampanje, kako je nespretno nazvana reakcija blogera, koji su samo iskazali svoje mishljenje o dotichnom sluchju, za shta ova internet komunikacija i sluzi.

U studiju su uchesnici ove kampanje davali oprechne izjave o ideji ovog projekta, te je Vanja Bulic delovao kao da se izvinjava i eto on je i pre pisao o Kosovu, tamo je bio u vojsci i da bilo bi mu zao i Albanskog deteta.

Dule Savic neshto nije umeo da retushira u politichki

Ja sam doskora imao izvesnih problema sa gradjaninom Lukovicem. Smetalo mi sto psuje. Malogradjanski provincijalno i what not ali - smetalo mi. Mislio sam, kako da menjamo sistem koristeci njegov mobilijar?

Onda sam u procesu procitao dva teksta apsolutno nevezana za slucaj gradjanina Lukovica - jedan o Tomasu Manu i njegovom odnosu sa nacistima, a drugi Jovana Ciriliova o televiziji.

U prvom tekstu pisalo da je navodno Tomas Mann nekom prilikom rekao da psuje kada govori o nacistima jer je to jedini jezik koji ta stoka razume, a u drugom tekstu , od Cirilova , da je potpuno

Davno, kada mi je kao mladom novinaru pokretač bila misao da ono što pišem može makar neznatno doprineti bržem kraju Tiranina, jedan stariji i iskusniji kolega mi je, nakon jednog teksta u kojem sam, verovao sam, „gađao“ esenciju, rekao: Dobro je, ali se ne zanosi da bilo ko može ikada napisati bilo šta suštinski novo. Sve je već napisao Šekspir.

Te reči sam kao mladić smatrao pretencioznim a samu pomisao na takva poređenja iracionalnom. Već neko vreme od kako sam postao tipično sredovečno džangrizalo shvatam onog kolegu. Razlika je samo ta da je kada je o politici u Srbiji reč sve već napisao Nušić.

Borbu za istinu i pravdu počeo je kao petanestogodišnjak kada je uz pomoć svog kera i velikog štapa ubio krvoločnog vuka i, naravno, očekivao novčanu nagradu za svoj podvig. Dobio je tri puta manje nego oni što su vuka odrali. Tada je shvatio da na u njegovom rodnom mestu nema pravde.

Zatim je otišao u Beograd, gde je je nosio cement na izgradnji Sajmišta. Kako je ta zima bila oštra, napravio je sebi kapu od starog džaka. Međutim, njgov šef nije imao razumevanja za ovu dovitljivost, pa ga je kaznio da radi cele nedelje kako bi nadoknadio učinjenu štetu (misli se na pocepan džak). Tada je shvatio da u njegovoj firmi nema pravde.

Nije želeo da ćuti o malverzacijama u firmi, terao je sve do Belog Dvora, hteo je lično Titu da se žali, ali nije mu uspelo. "Rešio sam da prodrem na silu, a oni pozovu maricu i uhapse me. Kad god je u Beograd dolazio neki kralj ili car, mene uhapse. Kad Tito ode iz Beograda, mene puste", kaže.

Vrlo kratko i jasno:

Zasto je srbijansko novinarstvo nesposobno da da novinu kakva je "Feral Tribune"? 

Moje lezbejske prijateljice, Irina i Marijana, koje žive zajedno već pet godina u svom krasnom kutku na Dorćolu, odlučile su da postanu mame. Moja prva reakcija je bila: „Šta će vam to u životu?“. Usledio je njihov poduži odgovor koji je počinjao sa: „U životu svake žene u jednom trenutku njenog života javi se...“. Dobro, stop, ionako ne bih razumeo. Zadovoljiću se odgovorom da je u pitanju „ženska stvar“ koju ja kao „vlasnik penisa“ ne mogu da razumem.

Nakon tog obrazloženja usledilo je moje pitanje: „A kako?“. Ove dve lezbejske lepotice odlučile su da zamole nekog svog gej prijatelja da bude donator. Žele da rode 100% gej-lezbejsko dete. Mmmmm odlično, sad možemo da se igramo ko bi bio najbolji tatica od gomile pedera koje znamo. Meni su kroz glavu prolazili svi priplodni gej pastuvi, ali u tom trenutku desilo se ono nezamislivo.

- Mi smo mislile da bi bilo lepo da to budeš ti – rekle su u glas.

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...

Drage moje i dragi moji, danas je taj dan. Danas je Vlasti rođendan.

Tek sam se probudila, pljušti kuša, bauljam, ne vidim ništa, tražim Vlastu...

...ne, ne, čekaj, prvo rođendanska muzika...

Vlastua, gde si hani?

I! Evo je Vlasta, priprema žurku, pravi najbolju moguću klopu i najbolje moguće kompilacije, već tri dana ne spava, kosa joj se malo poremetila, ali lice i dalje sije i osmeh i dalje seva:

Happy birthday dear!!! R.E.S.P.E.C.T.

 

Pa kaže Vlasta:

Damn! K vragu! Nisam mislila da si činim ovo jer je uzelo maha, ali ne mogu da odolim, nepopravljivo sam neozbiljna i volim žurke. Rođendane naročito, svoj najviše. Svi te zovu, čestitaju, žele najbolje, u centru si pažnje, torta, salate razne, party, pokloni. Pošto već jedno deceniju unazad, a možda i više, pravim velike žurke - znate one kao pre, sa puno sveta, a bez nameštaja, da ne mogu da sede već moraju svi da đuskaju - onda već početkom novembra počne da zvrcka telefon: «Vlasto, hoćeš praviti onaj vikend pre ili posle 26? Šta da obučem? Šta ćeš ti obući? Ko će sve doći? Jel treba nešto da ti pomognem? Jel imaš ajlajner? Da donesem onu moju salatu?...». Donesi. Svega mi lepog donesite.

Ako na internet stranici You Tube, koju čine kratki video materijali iz cijelog svijeta, ukucate pojam - „ U Banjaluci“ , medju prvima pojaviće se video „Tuča na ulazu Elektro škole“ .
U njemu dva učenika na školskom odmoru tuku trećeg, nogama i rukama, dok ostali drugari bezbrižno jedu svoje kifle.

Stranicu You Tube u Februaru 2005 godine su sa 3000 dolara kapitala u Americi osnovala dvojica mladih ljudi, tek nešto starijih od naših mladih sugrađana.
Ubrzo stranica je postala jedna od popularnijih na planeti.
Prošle godine ovu web stranicu

 

Umesto zahvalnice televiziji FOX koja mi je vratila radost u život i dala novi smisao dosadnim nedeljnim noćima... U susret preksutrasnjem ispitu iz Teorije filma ali i mnogo skorijem susretu s malim ekranom, odlučila sam da s vama podelim svoju novu, izistinski ljubavnu pesmu (nad pesmama) posvećenu agentu (nad agentima) u kog sam se (sasvim neočekivano) zaljubila

Ovo je moj prvi blog. Nadam se da će vam biti interesantan. Zamišljen je da bude čista zabava pa ga tako i čitajte.

Without further ado.. Moj prvi blog će se baviti pitanjima percepcije i komunikacije. U ovom mastermind svetu različitih igara, obrazaca (paterna) razmišljanja i ponašanja, ona koja je najinteresantnija se ponekad odvija na nivou “promene obrasca” – konceptu koji je poznat odavno i koji ima svoje korene u teoriji i praksi pristupa koji se zove NLP – Neuro Lingvističko Programiranje. Neću se preterano uvlačiti u pristup NLP-ja, pošto i nisam

Erik Moriljo, svakako jedna od najznacajnijih figura haus muzike. Rodjen u Nju Jorku, odraso u Kolumbiji. U krv su mu usli ritmovi latino muzike, rege, hip hop... Kao mlad DJ i producent sa naglasenim temperamentom se vinuo put slave svetskim ultra giga mega hitom "I like to move it". Ja licno od tada ga pratim i obozavam. Mnogo ljudi ga se seca kao glavnog ritma fenomenalnog crtanog filma "Madagaskar".

Imao sam izvanredno iskustvo da mu budem badigard na jednu noc. Kao pepeljuga. Ja sam moju caroliju

 

Glede crnogorske državne tužiteljke Vesne Medenice koja je ovih dana predložena i za predsjednicu Vrhovnog suda CG, našoj deželi predstoji žestoka borba s korupcijom. Kost u kost. To nam Vesna, buduća predsjednica najvišeg od svih sudova, poručuje sa Balija. Bali je, kako možete pročitati i na sajtu 92-ojke, “čarobno malo ostrvo u dalekoj Indoneziji, na samom obodu Indijskog okeana”. Montenegrinsko pučanstvo je bilo zatečeno ovom viješću, čak zabrinuto. Ne time što je Vesna predložena za predsjednicu V.S. i njenom najavom da će slomiti korupciju, već činjenicom

Na pamet mi ne pada da ulazim u polemiku sa nervoznim delom javnosti koji tvrdi da je Klemente odličan trener te da bi, zbog toga, valjalo da nastavi svoju misiju. Pripadam onom drugom delu, podjednako nervoznom, koji smatra da je to kakav je Klemente (bio) trener potpuno nebitno.

Baskijac je sedeo na klupi španske reprezentacije, deo je skoro večite tamošnje priče o slalomima kroz kvalifikacije i padovima u prvoj vožnji na svetskim ili evropskim prvenstvima... Trenirao je Atletik Bilbao, Espanjol, Betis, Tenerife, Olimpik iz Marseja, možda još nekoga, izvinjavam se što ne mogu