16 dana (sestrama Mirabel - Las Mariposas)

/ 01.12.2007. u 07:33

Komentari: 37
Čitanost: 13822
/
Preporuke: 4221
/

- 25.11. - 10.12. 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama -

"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je svetska kampanja. Počinje 25. novembra Medunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Medunarodnim danom ljudskih prava. U kampanji učestvuje i UNIFEM, a promoterka je glumica Nicole Kidman. Evropske zemlje učestvuju zajedničkim kampanjama Saveta Evrope, a posebni izveštaji o nasilju koje daje SE tiču se svih zemalja članica, parlamenata i vlada u borbi "zajedno protiv nasilja" .

Kampanja "16 dana" obuhvata cetiri važna medunarodna datuma:

25. novembar su Ujedinjene Nacije 1999.godine proglasile Medunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, u znak sećanja na sestre Mirabel.

Ko su bile sestre Mirabel?
Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rodene su u Dominikanskoj republici. Pod "tajnim" imenom "Las Mariposas" (Leptiri) bile su političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svog političkog rada i borbe za jednakost, demokratiju i pravdu hapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. 25. novembra 1960. Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je Trujillova tajna policija dok su vođene u posetu muževima u zatvoru u Puerto Platu. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronadena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnele javnost, ne samo u Dominikanskoj republici. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od dogadaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv diktature.

Kada sam, pre mnogo godina, prvi put čitala o sestrama Mirabel (Mirabal) i njihovoj političkoj grupi koju su nazvale "Las Mariposas", prvo što mi je palo na pamet bilo je "o, kakvo lepo prezime! i kakvo tačno ime za njihove ideje". Nežnost i krhkost leptira kao kontrapunkt zlu i strahotama.

O sestrama Mirabel snimljen je i film "In The Time Of Butterflies"

Sklopom potpune slučajnosti, detaljna priča o sestrama Mirabel mi se vremenski poklopila sa pričama Judite Šalgo "Trag kočenja", a kasnije njenim romanom "Put u Birobidžan", knjigom (nedovršenom?) o "pisanju kao potrebi za pravdom", koja uz njenu rečenicu "Preći ću iz svog života u svoj roman" predstavlja i svojevrsnu posvetu onima koji nisu dobili pravo na normalan život ili im je život prerano uzet i mora se "produžiti" pisanjem o njima.

Pisanje o utopiji Birobidžana Judite Šalgo, (o utopiji o kojoj Krian Kumar kaže: "Živeti u svetu koji ne može postojati, ali u kojem čovek često želi da bude: to je doslovno značenje utopije.U tom smislu, utopija deli svojstvo sna. Poricati to, znači prenebregnuti najznačajniji izvor njene privlačnosti. Ali, kada bi to bilo sve, kada utopija ne bi bila ništa drugo do budno sanjanje, naše interesovanje za nju bilo bi samo prolazno....ali - nije"), tom mi se slučajnošću zauvek povezalo sa sestrama Mirabel.

Potrebno je da neki ljudi potpuno pređu u svoj san da bi mi ostali bili uvereni da je neke snove moguće pretvoriti u realnost.

Ni na jednoj drugoj temi, osim borbe protiv nasilja, tako često ne čujem "To ti je čista utopija! Nema šanse da se ukloni nasilje iz ljudskog društva, bilo ono prema ženama, deci, muškarcima, ili bilo kome drugom...Nasilje je neodvojivo od ljudi..."

Možda nasilje ne možemo potpuno ukloniti iz sopstvenog okruženja, ali ga sigurno možemo - smanjiti.Leptirov san sestara Mirabel može postati java bar za neke žene i muškarce, bar za neku buduću decu.I za sve više njih.

1. decembar, Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS

Borba protiv (za sada) neizlečive bolesti je kampanja ne samo za pružanje pravih informacija svima o njoj, već pre svega za promociju nenasilja prema obolelima od strane drugih članova zajednice, borba za njihova ljudska prava, jer su strah od "zaraze" prečesto temelj za duboke predrasude, izolaciju i šikaniranje obolelih. JAZAS je jedna od nevladinih organizacija u Srbiji koja se već godinama bavi temom HIV/AIDS, informiše javnost i vrši pritisak na institucije da se ovim problemom ozbiljno i strateški bave.

6. decembar, godišnjica Montrealskog masakra

Secanje na dana kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i cetiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, izvikujuci "Žene su krive...", a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema ženama (feministkinjama) s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio narocitu mržnju.

Kanada ima kampanju "Bele trake" kojom promoviše nenasilje i zajedničku borbu žena i muškaraca za smanjenje nasilja u društvu.

10. decembar, Medunarodni dan ljudskih prava
10. decembra 1948. vlade su, pri osnivanju Ujedinjenih nacija kakve danaas poznajemo, priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost...bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Šta može svako od nas učiniti u ovim danima? Šta se uopšte može učiniti protiv nasilja za samo 16 dana godišnje?

Mnogo toga.

Možemo pogledati oko sebe i "ugledati" žrtvu nasilja.Možemo joj/mu pomoći, ako hoćemo.

Možemo naučiti da nikada nasilnik ne prekida nasilje, UVEK to čini žrtva i potrebna joj je pomoć da bi beskonačan, zli krug nasilja bio prekinut.

Možemo se setiti da nasilje nije samo fizičko, da ima "hiljadu zlih lica" koja često i ne prepoznajemo kao nasilje, kao zlo zbog i od kojeg ljudi pate. Omalovažavanje, ponižavanje, uvrede, diskvalifikacije, zločesto spletkarenje, šikaniranje, verbalno "poništavanje" bilo kog drugog ljudskog bića,....sve je to deo preduge liste koja daje beskonačan spisak nasilnog ponašanja ljudi jednih prema drugima.

Možemo iščitati istraživanja o tome da su svi nasilnici u suštini - kukavice, da demonstracijom nasilničkog, agresivnog ponašanja skrivaju svoje ogromne, bolesne strahove od sebe i drugih.

Možemo utvrditi da je lista "opravdanja" za nasilje - poptuno prazna. Mogu se ispisivati objašnjenja, ali opravdanja - nikada.

Možemo se zapitati "da li je stvarno trebalo da udarimo sopstveno dete, da budemo grubi prema njoj/njemu" i setiti se da decu tučemo samo i samo zato što smo veći i jači od njih i da je fizička snaga uvek razlog fizičkog nasilja. Od batina i grubosti deca neće ništa dobro naučiti, osim da se boje onih koji ih tuku i vređaju.

Možemo razna dobra učiniti za 16 dana, 16 minuta, 16 sekundi....ako hoćemo.

Danas je subota, dobar dan za odluku da se u sopstvenom okruženju, sopstvenom odlukom učini nešto da se neko nasilje bar malo smanji...

Ako ništa drugo, može da se smanji "nasilje namernog zanemarivanja", da se pozove neko koga davno niste čuli samo radi pitanja "kako si?"

16 ziliona dobrih stvari se danas mogu dogoditi u ime dokaza da su utopije nenasilja među ljudima san koji možemo živeti u stvarnosti.

Ako hoćemo. Hoćemo li?

postavite na |

Komentari (37)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Bojan Zdravic 07:46 01.12.2007

Obozavam zene

Ja toliko volim i obozavam zene, da nikad ne mogu da se naljutim na njih - cak iako mi nesto nazao urade:)))

Vlasta 08:39 01.12.2007

Hoćemo,

naravno da hoćemo. A i tebi veliki pozdravac i preporuku za ovaj divan angažovani tekst kojhi podseća na datume, i ljude, koje ne treba zaboraviti.

Filip Mladenović 10:38 01.12.2007

O nasilju, najvećem

"Siromaštvo je nasilje najveće na svetu. " (M. Gandi)
Nasilje nad ženama je duhovno siromaštvo, najveće na svetu.

marumi 11:23 01.12.2007

Re: O nasilju, najvećem

Filip Mladenović
"Siromaštvo je nasilje najveće na svetu. " (M. Gandi)Nasilje nad ženama je duhovno siromaštvo, najveće na svetu.

U požaru nastradale majka i ćerkaAutor: S.B. | 01.12.2007 - 06:16

SOKOBANJA - Zagorka Đ. (84) i njena ćerka Jadranka S. (63) izgorele su u požaru koji je izbio juče oko šest sati u njihovoj porodičnoj kući u Banjičkoj broj 2.

Zagorka, koja je bila slabo pokretna, i njena ćerka Jadranka koja je bila potpuno nepokretna i vezana za krevet, spavale su kada je vatra zahvatila kuću. Prema saopštenju policije, do požara je došlo zbog isijavanja toplote oko čunka koji nije bio propisno postavljen. Kuća je bila sazidana od blata, a prostor oko čunka je brzo planuo, s obzirom na to da je od slame, trske i drveta.
Vatrogasci koji su stigli u 6.15 uspeli su da požar lokalizuju i spreče da se proširi na susedne kuće. Nakon gašenja vatre, ugljenisana tela nesrećnih žena pronađena su u krevetu.
Brigu o njima vodio je Jadrankin sin Dragan, koji je zaposlen u pekari, a u trenutku kada mu je javljeno za tragediju on je razvozio hleb.
Prema priči meštana, majka i ćerka su se zbog teškog materijalnog stanja i narušenog zdravlja u više navrata obraćale lokalnom Centru za socijalni rad. Čak su i komšije na mnoge adrese slale pisma u kojima su tražile pomoć opisujući težak život ovih nesrećnih žena. Međutim, niko od nadležnih nije uslišio mnogobrojne molbe.
Odmah nakon tragedije novinari su juče pokušali da stupe u kontakt sa nadležnima u sokobanjskom Centru za socijalni rad. Rečeno je, međutim, da je direktorka službeno odsutna i da niko od zaposlenih koji vode brigu o starim licima nije na poslu.

Postojeći komentari (0) na ovu temu a fotografiju kuce u kojoj su zivele pogledajte na www.blic.co.yu

marumi 11:35 01.12.2007

Re: O nasilju, najvećem

Koliko zena u Srbiji je se solidarisalo sa dvema staricama koje su zivele u ovakvoj kuci/stracari?

Olga Medenica 01:56 04.12.2007

Re: O nasilju, najvećem

Koliko zena u Srbiji je se solidarisalo sa dvema staricama koje su zivele u ovakvoj kuci/stracari?

Paaa verpovatno, ne bas mnogo?
Uzas.

Marumi,
srce si!

Vesna Knežević Ćosić 11:21 01.12.2007

tjah

Anonimne zene u Srbiji mogu da ga duvaju, ako nemaju brata ili druga siledziju da ih zastiti, pa na mizoginiju i diskrikinaciju udare seksistima i macho obozhavaocem kratkog fitilja. Dokaz su zene sa javne scene Srbije koje trpe segreaciju od muskaraca sa javne scene, dakle pocinitelji nisu ni nepoznati nit’ ih treba loviti, naprotiv, oni se dice svojim ponasanjem, sankcija nema, pojeo vuk magarca.

Neukusne doskocice politicara upucene zenama (poslanicama, novinarkama) su beskrajne: Za Tomu Nikolića zene su dzaftare, njegovom sefu Seselju bilo je slatko da kaze da mu se dize na Nedu Arneric, a posto i zene umeju da se ponasaju kao mizogini muskarci, nish’ neobicno sto je Danica Draskovic optuzila Natasu Micic da je uspela u politici „zahvaljujući uslugama koje je pružala kolegama političarima”. Zoran Živković poručio je novinarkama da muvaju tipove iz obezbedjenja posto tako bi “mogle da nadju neko mesto gde bi oni mogli da im daju tajne informacije”.

Zoran Krasić rekao je ministarki poljoprivrede i kandidatkinji za mesto potpredsednika vlade Ivane Dulić-Marković da je ustasa, plus da joj je i familija ustaska. Tebe Goco i N. M. castili su imenima genitalija i zivotinja, sve u skupstini. Lazar Marjanoski predložio je da reč dobiju najpre žene sa kratkim suknjama, prvo one s najkracim (za ovakve predloge je placen, a predlagao je i da rec dobiju oni koji "šene", "prdnu" i "tri puta glasno mjauknu).

Spisak je dugacak, dodajte dalje…

A da, u vladinom odboru za rodnu ravnopravnost preovladjuju zene i to iz srpske radikalne stranke. Slusala sam svojim usima kada ih je koleginica novinarka zvala i pitala za komentar oko zadnje uvrede zene u kojoj su se pominjali i kanarinci u vezi uskih pantalona, ali su SRS zene partijsku lojalnost prema kolegi koji vredja stavile ispred rodne ravnopravnosti za koju su placene da se bore. Isto je bilo interesantno primetiti da se druge gospodZe iz politike nisu ni odazvale pozivu, za razliku od radikalki koje su uvek spremne i imaju komentar.

Sta hocu da kazem… Ja recimo volim i postujem Gudrun Schyman i cenim njenu hraborst i sve, al brate ona je na dalekom severu i jes’ da ume da natrti i EU ministre kao u slucaju fudbalskog prvenstva i prostitutki, ali mi nismo ni u EU, a ona je daleko daleko…

marumi 11:31 01.12.2007

Re: tjah

a posto i zene umeju da se ponasaju kao mizogini muskarci

U ovome su zene sudije maheri. U sporu zene protiv muskarca prevaranta (biznismena sa masnom i tasnom) postupajuca sudija u gradjanskoj parnici, zena, bira stranu macho ''biznismena'' iako pred sobom ima sve dokaze o pljacki i prevari. Ovo se dogadja u Kragujevackom sudu gde i istrazni sudija, takodje zena, u istom slucaju po krivicnoj prijavi obustavlja dalju istragu protiv ''biznismena'' u momentu kada uocava krivicno delo prevara zene zrtve.
Sta reci? Zene umesto da medjusobno budu solidarne, one padaju na nakite, komplete od Armanija i Versace iako su im bas zbog toga pocicije takve kakve su.

gordanac 22:42 01.12.2007

---

Dokaz su zene sa javne scene Srbije koje trpe segreaciju od muskaraca sa javne scene, dakle pocinitelji nisu ni nepoznati nit’ ih treba loviti, naprotiv, oni se dice svojim ponasanjem, sankcija nema, pojeo vuk magarca.

Verbalno nasilje na javnoj sceni je problem zbog "statusa uzora" za druge, osim što je problem po sebi.
Od verbalnog nasilja (za razliku od fozičkog) može se napraviti sistem "odbrane", od fizičkog teško, vrlo teško.
Šta sve znaš o osobi koja vređa, omalovažava, diskvalifikuje, ponižava, bahata je i arogantna?
Osim sopstvenih predrasuda i očiglednog, znaš da takvoj osobi nedostaju - znanje i zrelost. I u najvećem broju slučajeva, verbalne uvrede se izriču kao "tekstovi naučenih uloga", kada je o političarima/kama reč oni se "unapred" "dogovaraju" o vrstama uvreda koje će biti izrečene nekome ili o nekome.
U čemu je onda trik komunikacije za smanjivanje verbalnog nasilja?
Komunicira se sa njegovim/njenim neznanjem i strahovima, nikako i nikada sa njegovom/njenom agresijom. Takve su osobe agresije željne i zato im se mora - uskratiti.Takva se komunikacija može i "navežbati" za one koji joj nisu skloni po prirodi stvari.
Kada jedan broj gledalaca (konzumenata) javne scene svedoči verbalnom nasilju, on/ona se identifikuje sa jednom od strana u komunikaciji, ali većina (istraživanja to dokazuju) ne želi da svedoči "svađama te vrste", oni žele da svedoče razrešavanju konflikata i smanjenju agresije i verbalnog nasilja. Pošto su ovi prvi strasniji navijači, proces ide sporije nego što bi mogao, ali - ide. I biće sve manje verbalnog nasilja na javnoj sceni.I političari/ke će se sve manje "derati na narod" ili jedni na druge.

...odboru za rodnu ravnopravnost preovladjuju zene i to iz srpske radikalne stranke.....Isto je bilo interesantno primetiti da se druge gospodZe iz politike nisu ni odazvale pozivu, za razliku od radikalki koje su uvek spremne i imaju komentar.

Odbor vodi članica SRS i vodi ga - dobro. Organizovala je sa UNDP odličan sastanak cele mreže kojim je obeleženo 16 dana aktivizma u skupštini. Pripremljena, skoncentrisana, uradila konsultacije...sve je uradila kako treba. I postoji mnogo predrasuda o stavovima njihove poslaničke grupe kad su ravnopravnost i reprezentacija žena u pitanju - 2001. je i Vojislav Šešelj podneo amandman kojim se uvode "kvote" u Zakon o izborima.
Što se tiče komunikacije sa medijima - verovatno si u pravu, ali ponekad je bolje (vrlo retko, istina) da nema nikakve komunikacije nego da ona bude loša ili konfliktna.
Ako smem da dam i netražene sugestije šta bih ja pitala da sam na mestu novinara/ki:
- umesto "kakav je vaš komentar na...?" (što inače smatram nekorisnim pitanjem) pitala bih "šta ćete vi ili vaša stranka učiniti da....?"
- umesto "zašto ne sedite u sali....?" pitala bih "poslaniče, šta ste danas uradili za nas...?"
- umesto "kako ćete glasati za zakon...?" pitala bih "zašto ćete biti za/protiv zakona...?"
- umesto generalizacija, stereotipa i prilično predrasuda o mnogima od nas vršila bih pritisak "pozitivnom selekcijom", odabrala bih jednog i radila pro/cons onoga što radi, bez obzira u kojoj je stranci (grupi)
- umesto svakog pitanja iz "političke opšte prakse" postavila bih vrlo detaljno pitanje o nekoj odredbi zakona koji je na dnevnom redu
- stalno bih koristila "testove znanja" o temama iz skupštinskog rada umesto klasičnih pitanja
- otvorila bih "istraživačku temu" o "zatvorensti" pojedinih poslaničkih grupa za pojedine vrste informacija
-
-
i još i-haaaaj raznih stvari koje za krajni cilj imaju - punu javnost rada skupštine. Javnost ima pravo da zna.

E, sad, drugo je pitanje zašto ljude ponekad zabavlja da gleda vređanje, omalovažavanje ili ponižavanje drugih ljudi?Meni to ne ulazi u mozak, uopšte - to da te nasilje zabavlja, stvarno. A nije da se nisam raspitivala otkud to...od sporta, preko ulice, saobraćaja, radnog mesta....sve do javne scene i porodice...zašto je, pobogu, nasilje zabavno?! Najbolje objašnjenje do kojeg sam došla je da mi negujemo svojevrsnu "naučenu bespomoćnost" kao društvo u celini i onda, kao i svi "bespomoćni" skoro pa da "uživamo" u verbalnom nasilju. Ta naučena bespomoćnost je inače uzrok mnogim nevoljama, to je ono stanje koje izaziva sklonost ka "opisivanju lošeg" kao krunskog dokaza da je dobro ustvari - nemoguće. Šašavo. I jako teško za iskoreniti.

Vesna Knežević Ćosić 00:14 02.12.2007

Re: ---

Od verbalnog nasilja (za razliku od fozičkog) može se napraviti sistem "odbrane", od fizičkog teško

umesto o "verbalnom" mozda je primerenije govoriti o psiholoshkom nasilju/zlostavljanju, a i o tankoj liniji i miksu psiholoshkog i fizichkog zlostavljanja.

Šta sve znaš o osobi koja vređa, omalovažava, diskvalifikuje, ponižava, bahata je i arogantna?

kada je psiholoshko zlostavljanje nepisano priznato kao deo politichog nastupa, marketinga, borbe i kada nije sankcionisano nikako, ili na adekvatan nachin, normalna je upitanost laika o profilu zlostavljacha, iako bi time (profilom) trebali da se bave profesionalci. ovako, to mi lichi na psiho igru u kojoj zhrtva ili potencijalna zhrtva mora da uchi preventivnu odbranu. ako skliznemo sa politickih aktera u obican zivot, to bi bilo kao kada bi zrtvu fizickog zlostavljanja savetovali kako da se postavi prema siledjiji da ga ne naljuti, izazove, ako ako ne uspe, onda mali kursic samoodbrane, boksa. a rech je o tome da se siledzijom ne bavi zrtva, potencijalna ili stvarna, vec da postoje razvijeni mehanizmi u drustvu koji petljaju na organizovan, sistematican nacin sa siledzijom.

Odbor vodi članica SRS i vodi ga - dobro.

E, to mi je drago, majkemi! onda nema problema. necu da budem maliciozna i pitam kako su se izjasnile oko naslova vodjine najnovije knjige. (mislim da je 6 iz SRS od 12 clanova)

zašto ljude ponekad zabavlja da gleda vređanje, omalovažavanje ili ponižavanje drugih ljudi?

...mi negujemo svojevrsnu "naučenu bespomoćnost" kao društvo u celini

voajerisanje nasilja je staro koliko i ljudska istorija, gladijatori, inkvizicija uvek su imali navijacku publiku..ali to je druga prica. zato sto postoji zahvalna publika koja navija ili se zabavlja, nije razlog da verbalno nasilje ne bude sankcionisano tamo gde je vidljivo i uopshte nije sporno, da ne kazhem da se izvrshava u radno vreme i za pare poreskih obveznika.

gordanac 09:46 02.12.2007

----

Samo još jednom o ovome što si odlično primetila:

umesto o "verbalnom" mozda je primerenije govoriti o psiholoshkom nasilju/zlostavljanju, a i o tankoj liniji i miksu psiholoshkog i fizichkog zlostavljanja.

...zato da bi (možda) napravili razliku između takvog nasilja na javnoj i na privatnoj sceni (ako je to uopšte moguće)
Elem:
- "upotreba nasilja" (verbalnog, psihološkog,...) deo je strategije sa vrlo jasnim ciljem - zaplašiti, ućutkati, poniziti osobu, a ne opovrgnuti stav koji osoba zastupa (ad hominem komunikacija) i ona se iz javnog prostora može uklanjati samo "ubacivanjem" znanja u isti, odnosno komunikacijom čija je poruka "znam šta radiš, znam zašto to radiš, znam posledice ako ti ne organizujem otpor tome što radiš i znam da je često "masa" na tvojoj strani, ali je znanje i vreme na mojoj". Dakle - to je ona situacija "ništa lično" na javnoj sceni jer i oni koji koriste verbalno nasilje i oni koji hoće da ga iz društva uklone, ne rade to zbog sebe ili svojih emocija ili svog psihološkog stanja - rade to planski i zbog drugih i zbog ukupne strategije koju imaju. I potpuno racionalno.
Verovatno je ta racionalnost ono što verbalno nasilje na javnoj sceni spaja sa privatnom - za pretpostaviti je da ljudi imaju percepciju da je psihološko nasilje - racionalno (za razliku od fizičkog koje se, očekivano ili ne, drugačije doživljava), dakle da neko "kinji" planski i hladnokrvno, jer mu "kinjenje" drugih ljudi donosi nekakvo zadovoljstvo, šta li....bogsvetizna kako je u takvim glavama...ja ipak mislim da je nesreća na toj privatnoj sceni podeljena i da je, na žalost, uvek na žrtvi da to "kinjenje" prekine...
Nisam sigurna da sam uspela da objasnim, ali razlike postoje....kao što ispravno kažeš "javnost ne reaguje dovoljno zaštitom osoba na javnoj sceni, pa kako da se na privatnoj sceni očekuje (i od koga) bilo kakva zaštita?"
Proces je u pitanju.
Nasilje u porodici je tek od 2002. kvalifikovano kao - krivično delo, uz kazne zatvora i obaveze za policiju i sudstvo u postupanju sa takvim krivičnim delom.
I zakoni se primenjuju - selektivno, što je izvor osećanja nepravde i opravdanog nezadovoljstva.
Skoro sam čula da je sa nivoa jednog okružnog suda rečeno "pa, ne možemo porodičnom nasilniku suditi ako mu je prvi put..." Alo?!

I još ovo, odlično primećeno:

voajerisanje nasilja je staro koliko i ljudska istorija, gladijatori, inkvizicija uvek su imali navijacku publiku..ali to je druga prica. zato sto postoji zahvalna publika koja navija ili se zabavlja, nije razlog da verbalno nasilje ne bude sankcionisano tamo gde je vidljivo i uopshte nije sporno, da ne kazhem da se izvrshava u radno vreme i za pare poreskih obveznika

Saglasna skroz. A to koliki je "stepen uklonjenosti" i da li uopšte ima bilo kakvih rezultata u borbi protiv verbalnog nasilja na javnoj sceni moglo bi se dobro videti uporednim prikazom jezika nasilja jedne iste osobe (ili političke grupe) u nekom vremenskom periodu, kao i merenjem "učestanosti" nekih reči i izraza koji se u takvim govorima koriste.
Jednim velikim delom, politika jeste strast (ne zbog moći, već zbog toga što je prostor u kom se dele emocije nade, očekivanja, strahova...) i bazično se razlikuje po tome kakvim i kojim vrstama strasti "podilazi" i na osnovu toga se bira ili ne bira upotreba "verbalnog nasilja"...Zato, pardoksalno, kod "proizvođaća politike" - nema emocija, ima samo "upotrebe istih".
Krajni cilj je onda da "svoje voajere" nasiljem "zabaviš", a one nečije druge, recimo, uvrediš, nanerviraš, indisponiraš i tako onda, na primer, odu u apstinenciju umesto da glasaju za nekog drugog, kad već sigurno neće da glasaju za nosioce "verbalnog nasilja".
Možda će ti izgledati šašavo ili nekonzistentno ovo što pišem, ali ako pomaže - spadam u malu i nepopularnu školu mišljenja da su za svaku prozvodnju "štetne i nasilničke politike" odgovorni neorganizovani, pristojni, liberalno nastrojeni ljudi.
A poseban paradoks je što i među njima ima priličan broj onih koji se mlate i kinje po sopstvenim kućama - porodično nasilje je planetarno i potpuno neosetljivo na statusni ili materijalni, ekonomski, profesionalni položaj nasilnika i žrtve....deo je modela da je jedna osoba u porodici - "roba", a ne osoba, te je "prihvatljivo" da je/ga se mlati i kinji....
I tu je druga sličnost između verbalnog nasilja na porodičnoj i javnoj sceni - oni koji upotrebljavaju verbalno nasilje na političkoj sceni u suštini tretiraju ljude kao - robu, a ne kao osobe.
Granica do koje ja mislim da sme da se ide je da se glas (birački) koji se traži od ljudi tretira poput kredita - daj mi tvoj glas kao kredit i gledaj dobro da li ti ga vraćam kroz ispunjavanje obećanja, ako ne raidm to - oduzimaj mi taj kredit sa kamatom....

gorran 11:39 01.12.2007

Nada Purić

Nada Purić (Valjevo, 21. III 1908 - beogradski zatvor, novembar 1941.)

17 novembra 1941 godine, policiski agenti uhapsili su Nadu Purić pred zgradom Ministarstva finansija, odveli je u stan, pronašli ilegalni partiski materijal (oko 4000 primeraka raznih brošura i letaka) i oterali u policiju.
Nekoliko dana, danju i noću, zverski su je tukli da bi je primorali da kaže svoje više i niže veze, da oda skladišta ilegalnog materijala. Satima su je šibali mokrim gumenim žilama po grudima, licu, po leđima, stomaku, vratu, po glavi. Nekoliko puta su je pohvali hladnom vodom da bi joj povratili svest. Okrvavljenoj i izubijanoj neprekidno su joj se unosili u lice i tražili priznanja. Ali uprkos tome — papir pripremljen za zapisnik ostajao je prazan. U dosijeu »Nada Purić« ne postoji nikakav zapisnik o saslušanju. Posle jedanaest dana najsvirepijeg mučenja izvukli su je jednog poznog novembarskog dana 1941 godine — umlaćenu i unakaženu — mrtvu iz islednikove kancelarije, u kojoj je ostala lokva krvi.

Mi smo joj odali počast jednim gvozdenim šiljkom koji stoji na mestu njene nekadašnje biste u Makenzijevoj ulici.

gordanac 20:50 01.12.2007

ima...

...mnogo takvih spomenika našem nasilju, bahatosti i neznanju...i verovatno našim zajedničkim strahovima pred ljudima i stvarima koje ne razumemo...
Ali osim sećanja na stradanje Nade Purić (i još mnogo znanih i neznanin Nada, i tada i ranije i kasnije) pokrenuo si temu rušilačkog nasilja prema - predmetima, stvarima...
Takva provala nasilja je i preteća poruka i dokaz vandalizma, a primera ima beskonačno mnogo:
- ritualna paljenja "tuđih" zastava
- uništavanje spomenika (bez obzira koliko drevni ili skorašnji bili)
- paljenje slika i knjiga
- uništavanje i skrnavljenje nadgrobnih spomenika
- uništavanje klupa, dečijih igrališta, uređenih javnih prostora...
-
-
Nasilje kao stanje u kojem je mržnja ustvari "zabava" je poslednji stadijum mržnje u koje se može doći...Volja za mržnjom koja prethodi nasilju je stvorena dugotrajnim ćutanjem društva o nasilju koje se čini, društva potpuno neosetljivog na prizore očiglednog nasilja....
U kućnim, porodičnim svađama koje rezultiraju nasiljem - isto stradaju predmeti, stvari, izlomi se mnogo toga uz ili pre nego što se "izlomi" drugo ljudsko biće...
Šta su nam svi ti predmeti krivi?Čega su oni sve simbol, pa da moraju biti "poništeni"?

blackbox 12:59 02.12.2007

Re: ima...

gordanac,
kao i uvek, slažem se sa svim vašim komentarima i odgovorima..
Ali zar ne mislite da je tako masovna promena naziva ulica i nekritčko brisanje antifašističkog, uz isto tako nekritičko glorifikovanje antikomunističkog ustvari svojevrsni podstrek nasilju od strane vlasti i posebno nekih ministara koji traže da se na pominjanje Nedića stoji mirno.
Zar neko pametan može misliti da su kraljica Natalija i knjeginja Ljubica zaslužnije da imaju ulice nego Nada Purić,Vera Blagojević i još mnogo omladine koja je pobijena samo zato što se nije mirila sa fašističkom okupacijom Srbije i kvislingškom vladom Nedića i npr. njegovog zamenika ministra prosvete Velmar Jankovića, čiji potomci određuju koje će ulice dobiti neko novo ime.
Demokratska Srbija nije napravila civilizacijski korak u odnosu na ono što su radili Obrenovići Karađorđevićima, ovi Obrenovićima i komunisti posle rata ukidajući takođe neselektivno nazive ulica. Mora se međutim priznati da je posle 2.sv.rata postojala i Karađorđeva i Knez Mihajlova i knez Miloševa, i spomenici koji su obnovljeni.
Nije li se suviše nekritički povlađivalo onima koji su početkom 90-ih mahali glogovim kocem i vijorili zastave sa mrtvačkim glavama.
Valjda je suština demokratije da društvene tokove kanališe u granicama normale, ne dozvoljavajući da klatno ode suviše levo ni desno.
Pa mi imamo republiku a ukinuli smo Dan republike.Ako se nekom ne sviđa Jajce, to je dan kada je AVNOS 1945.godine doneo odluku da Srbija bude Republika.
Ideologija često zamagljuje razum.
Nije razumno sve što neko smatra razumljivim , ali jeste sve što je zdravo razumno

gordanac 13:33 02.12.2007

blackbox

Ali zar ne mislite da je tako masovna promena naziva ulica i nekritčko brisanje antifašističkog, uz isto tako nekritičko glorifikovanje antikomunističkog ustvari svojevrsni podstrek nasilju od strane vlasti i posebno nekih ministara koji traže da se na pominjanje Nedića stoji mirno...

Mislim.
I mislim da je u pitanju proces koji je pod "ogrtačem" antikomunizma ustvari bio vođen ličnim, a ne ideološkim. Samo što je "masa pojeidnaca" koja je imala lični stav o nepravdama koje su im komunisti učinili imala uticaja jer je "antikomunizam" bio tako IN jedno vreme, svugde....
A da ustvari nisu umeli da objasne PROTIV čega su to, a još manje ZA čega su to...
Neznanje, blackbox, neznanje i "amateri entuzijasti" su "bauk koji kruži nad Srbijom" :))
i dve anegdote:
- ukinulo ime moje ulice "Moša Pijade", ja pitam "zašto?", oni kažu "komustički antisrpski zločinac", ja iznenadim sebe i pitam "jel znate vi ko je bio taj čovek, kad je živeo, kad umro, šta je radio?", a oni kažu "naravno, komunistički antisrpski zločinac". Alzo, ukinuše ga.
- hoće da ukinu "trg Tomislava", ja opet pitam "jel znate po kom Tomislavu i kad je tom trgu dato ime i da stoji odavno. sve do 1991?", a odgovorilo mi "neki Hrvat", ja opet iznenadim sebe i pitam "jel znate koliko prinčeva je bilo rođeno u kraljevskoj kući Srbije i koja su im imena data?", odgovorilo mi "nemaš ti pojma, to je hrvatsko". Alzo, ukinuše ga.
Što bi rekao Andrić "dođu takva vremena pa pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati"
I ima i lepa priča o imenima ulica:
- ima ulica u Novom Sadu koju su (smo) svi zvali "Pašićeva", a da ja (ako ćeš mi verovati, ja sam zaljubljena u Novi Sad i svašta znam o njemu i ljudima koji su pre nas tu živeli, a o ulicama pogotovo), dakle, ja ni dan-danas nisam sigurna kako se ustvari zvala (mislim Svetozara Markovića, ali ne znam kojeg), za sve nas je to bila - Pašićeva ulica, pa je ti nazivaj službeno kako god ti volja! Sad se (valjda) i "službeno" tako zove....
Ponekad pomislim da u svemu ima ogromnog nedostatka samopoštovanja, što je btw., jedan od osnovnih uslova da neko postane "žrtva"....uz model "naučene bespomoćnosti" - scena je spremna za nasilje (bilo koje vrste).....

blackbox 15:20 02.12.2007

Re: blackbox

Mislim.

A meni jedan kaže "Dosta bre tih Brankovića".Pitam ga ko su pa ti a on kaže "Izdajnici, pa onaj Vuk Branković je izdao Srbe u 1.svetskom ratu".Zahvalim čoveku na informaciji, uz napomenu da sam bio ubeđen da je to bilo u Kosovskom boju.

Nažalost, mnogo se namnožilo tipova svih kategorija koje Andrić navodi, pa i pnih koji ćute.
U svakom slučaju, hvala vam.
Zadovoljstvo je komunicirati sa vama, makar i na ovaj način (preko bloga).

Željko Ivanović 11:58 01.12.2007

Wikipedia

Rafael Leonidas Trujillo

Rafael Leónidas Trujillo Molina (San Cristóbal, 1891-1961), zloglasni i okrutni Dominikanske Republike od 1930 do 1938 i ponovno od 1942. do 1952. Kada mu je završio drugi mandat, postao je diktator.
Brzo je napredovao u vojsci, došavši do čina generala. Tokom okupacije Dominikanske Republike od strane SAD (1916-1924), bio je saradnik SAD-a. Kada je grad Santo Domingo poharao uragan predstavio je ambiciozni plan obnove. Preimenovao je Santo Domingo u Trujillo City, i najvišu planinu u Vrh Trujillo. Djeca u školi su recitovala: "Bog, domovina, i Trujillo." Bio je strašno vlastohlepan, a svi porivi su zadovoljeni kada je svrgnuo predsjednika Horatia Vasqueza. Osnovao je posebnu tajnu službu koja je zatvarala, ubijala ili proganjala svu oporbu. Sukobljavao se i sa susjednim Haitijem, a godine 1937. naredio je dominikanskim vojnicima odmazdu, oni su napravili masakr nad 20.000 radnika na plantažama šećerne trske, koji nisu mogli izgovoriti slovo "r" u riječi "perejil", što na španjolskom znači peršun. Prihvaćao je jevrejske useljenike, i prognane republikance. Proglasio je ples merenge nacionalnim plesom, a navodno je sam bio dobar plesač. Volio je pokazivati odličja. Ubrzao je ekonomski razvoj zemlje i u potpunosti otplatio spoljnji dug dug. Ženio se tri puta i imao šestero djece. Stanovnici Dominikanske Republike zvali su ga "Jarac", zbog brojnihpreljuba.
Protiv diktatorskog režima Rafaela Trujilla djelovale su i setre Mirabal kao političke aktivistkinje skupine "Leptiri" (špan. Las Mariposas). Dana 25. novembra 1960 poslao je tajnu policiju da ih likvidira i inscenira saobraćajnu nesreću, međutim narod se nakon tog događaja dodatno razbijesnio, te je ta brutalna likvidacija ojačala pokret protiv njegovog režima.
Ubijen 1961. godine je od strane pripadnika vlastitih oružanih snaga, oružjem koje im je dala CIA. Sahranjen je na groblju Pere LAchaise.

Spadalo 12:18 01.12.2007

Pridružujem se!

Ako hoćemo. Hoćemo li?

OVO NE!

OVO DA!

Olga Medenica 13:16 01.12.2007

..........

hocemo!

preporuke

AlexDunja 13:50 01.12.2007

hocemo !

Šta je u malom veliko

Svaka prava toplina ima u sebi bezbroj
prisnih malih toplota.

Svako veliko dete nosi u sebi bezbroj
balavaca i švrća.

Ovaj ogromni život prepun je kao saće
običnih malih života
i mnogo nekakvih toplih
i nežnih predvečerja.
I dobrih vedrih svanuća.

I sve te buvice sreće
i sumnji
i slutnji
i snova
- armija nežnosti cela,
moli nas da im svakom po jedno zrno srca
šušnemo krišom u krilo.

Jer bez tih malenih srca
što drhte duboko u nama
šćućurena i bela,
ne bi ni velikog srca, ne bi ni velikog belog,
- ničega ne bi bilo.

Pa i nas,
evo,
ovakvih:
čudnih i lepo ludih,
zar misliš da bi nas bilo?

Nikad nas ne bi bilo.

m. antic

marumi 13:56 01.12.2007

Re: hocemo !

AlexDunja
Šta je u malom velikoSvaka prava toplina ima u sebi bezbrojprisnih malih toplota.Svako veliko dete nosi u sebi bezbrojbalavaca i švrća.Ovaj ogromni život prepun je kao saćeobičnih malih životai mnogo nekakvih toplihi nežnih predvečerja.I dobrih vedrih svanuća.I sve te buvice srećei sumnjii slutnjii snova- armija nežnosti cela,moli nas da im svakom po jedno zrno srcašušnemo krišom u krilo.Jer bez tih malenih srcašto drhte duboko u namašćućurena i bela,ne bi ni velikog srca, ne bi ni velikog belog,- ničega ne bi bilo.Pa i nas,evo,ovakvih:čudnih i lepo ludih,zar misliš da bi nas bilo?Nikad nas ne bi bilo.m. antic

Jao, Miroslav-Mika Antic. Bas vam hvala.

AlexDunja 14:17 01.12.2007

Re: hocemo !

Jao, Miroslav-Mika Antic. Bas vam hvala.

u svako doba! i molila bih, bez persiranja, ubuduce

jos jedna mikina, prigodna :

Pustite mi na miru
moje cutljive, smusene,
rasejane decake.
Jer samo oni mogu
sutra da nas odvedu
sa one strane istog,
ako iznesu iz glave
te neobicne carolije
i nauce nas kako se
pentra po samom sebi
do sneznih vrhova nade.

I puste nas da zajedno
zivimo u to svetu,
nemogucem i njihovom,
i mi sa ovim uskim,
i mi sa sirokim ramenima,
i mi najgori sportisti,
i mi najjaci u ulici,
i mi, na izgled nevazni,
i mi, zasad najvazniji.

Spadalo 14:41 01.12.2007

Re: hocemo !

Jao, Miroslav-Mika Antic. Bas vam hvala.

u svako doba! i molila bih, bez persiranja, ubuduce
jos jedna mikina, prigodna :

Već uveliko iza ponoći otvoreno je pismo, adresovano Dudi, iz komšiluka, koje je apsolutno potvrdilo njegovu želju da izmakne malenim zamkama banalnih govora i oveštalih posmrtnih slova:

Dudo,
kad me iznose, neka pročitaju „Besmrtnu pesmu“. A kad me pokopaju neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira „Piro manđa korkoro“. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić

marumi 15:22 01.12.2007

Re: hocemo !

AlexDunja
Jao, Miroslav-Mika Antic. Bas vam hvala.u svako doba! i molila bih, bez persiranja, ubuduce jos jedna mikina, prigodna ustite mi na mirumoje cutljive, smusene,rasejane decake.Jer samo oni mogusutra da nas odvedusa one strane istog,ako iznesu iz glavete neobicne carolijei nauce nas kako sepentra po samom sebido sneznih vrhova nade.I puste nas da zajednozivimo u to svetu,nemogucem i njihovom,i mi sa ovim uskim,i mi sa sirokim ramenima,i mi najgori sportisti,i mi najjaci u ulici,i mi, na izgled nevazni,i mi, zasad najvazniji.

Pa AlexDunjice ti si stvarno srculence.:)))

marumi 15:26 01.12.2007

Re: hocemo !

kad me iznose, neka pročitaju „Besmrtnu pesmu“. A kad me pokopaju neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira „Piro manđa korkoro“. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić

Nikada necu sazanati sta je mislio moj pokojni otac pre samo 8 dana kada je preminuo. Poznavajuci ga i on je mogao da ima i ovakve misli u glavi a bio je svestan da odlazi. Nije mogao da govori pred umiranje.:(((

dunjica 14:26 01.12.2007

GordanaC,

hvala za podsjećanje, hvala mnogo!

Glavom mi protiču misli, filmovi, riječi, slike ... izazvane tvojim tekstom. Riječi su toliko devalvirale, da se bojim išta napisati. Sve zvuči jeftino.

Možda kasnije. Neka se za sada "krčka" u glavi...

Samo da znaš da se radujem da te opet čitam.

pufna 19:03 01.12.2007

zemlja Francuska

"To ti je čista utopija! Nema šanse da se ukloni nasilje iz ljudskog društva, bilo ono prema ženama, deci, muškarcima, ili bilo kome drugom...Nasilje je neodvojivo od ljudi..."

mesto desavanja - laboratorija.
na 3 mesta stoji crtez decijim stilom crtan gde tata bije nogom mamu i natpis- tata koji je violentan prema mami nije dobar tata!
Klinac pita tatu sta pise i tata mu s puno razumevanja cita i objasnjava da i takvi ljudi postoje i da to nije lepo ponasanje.
Evo kad se pocinje sa edukacijom razlikovanja prihvatljivog od neprihvatljig ponasanja. To ne sprecava da se los transfer porodicni prenosi na nove generacije, ali cini zajednicu OSETLJIVOM na probleme oko nje. Uci je da ne ZATVARA oci.

pozz
hvala za post, i odgovor na prethodnom postu

gordanac 21:04 01.12.2007

ključ...

...ovo je verovatno ključ celog procesa smanjivanja nasilja:

...ali cini zajednicu OSETLJIVOM na probleme oko nje....

Ljudi svoje ponašanje menjaju ili pod pretnjom kazni iz propisa koji opisuju šta je poželjno, a šta ne ili kampanjama koje "grade" osetljivost na ponašanje koje mora biti promenjeno...
Zašto se to ne dešava brže? Zašto ne prihvatamo promene lošeg ponašanja spremnije i hitrije? Zašto je lakše promeniti svoje navike na poslu, u "stranom" okruženju, kad smo bolesni (fizički) ili u bilo kojoj sličnoj situaciji, a tako je teško primenjivati u svom ponašanju zdravorazumske rečenice kao što su "ne valja tući ljude", "ne valja vređati, omalovažavati, ponižavati,....fizički slabijeg od sebe", rečenice sa kojima ćemo se svi ispred vrata svojih kuća javno složiti i onda ući unutra i ubiti od batina nekog slabijeg od sebe...
Slušala sam mlade žene koje na pitanje "tuče li vas?" odgovara sa "ne, ne tuče, samo šamara".
Aman.
Ljudi se ponekad ponašaju kao da imaju hiljadu života da ih ponovo prožive, pa onda - malo ću da se bijem u ovom i onom životu, ali u onom trećem već neću...A onda se prekasno sete da nema reprize...

gorran 21:19 01.12.2007

Men and Women

"God knows what the women will be like after this war," says someone else gloomily. "There'll be no decency at home."
"Bozhe majku, kako si Bosanats What a Bosnian you are! That's a reactionary point of view. Don't you know we're fighting for the equality of women, the rights of women? Haven't you heard of the Women's Anti-Fascist Front?" Turns to me—"This is a backward country, druzhe: that's the trouble: you can't get people to understand."
"Mother of God—and who the hell are you to understand better than me? I only said the women'd get above themselves." Throws a fircone at our bolnicharka, our company nurse: "Like you, Mara."
Mara is seventeen and strong as a horse. There is no subtlety or gentle understatement in Mara. She is a well-built girl with short-cropped brown hair and a big, pale, wistful face: she joined three months ago and is everyone's favourite. She has the intensity of innocence and strength of faith that characterize so many of these girls and make them, on the whole, braver and more admirable than the men.
"Fat lot of good you'd be without women." This is such an obvious proposition to Mara, who knows so well the impossibility of running a farm without a woman's help and hard work that the subject bores her; she returns to the preoccupation of cutting her nails with a pocket knife that is part of her medical equipment, scissors not being much found in Bosnia.

Iz Basil Davidson: PARTISAN PICTURE

marumi 23:44 01.12.2007

Re: Men and Women

gordanac 13:08 02.12.2007

Re: Men and Women

interesantan link na koji me odvela vaša fotka...
Живот жене - Ослонац на слабији пол

gorran 21:34 01.12.2007

Men and Women #2

Now, look here," she said in a confidential tone, "how can you have women in your movement?" She went on: "I mean, you all sleep together and live together——" She giggled, squatting on her heels and looking at us as we lay in a row, George and Juritsa and Bata and Baba and me.
"Hey, Baba Matsa, what're you getting at?" Baba asked.
"She thinks we're in love with you," Juritsa said, giggling too.
"Now, shame on you," Baba Matsa said, glad we had at last taken the point. "But come on, tell me about it. Could I let my daughter go with you? I mean, how would it be?" She giggled and blushed.
"Baba, you tell her."
Baba told her. Partisans were a fellowship based on self-respect and human dignity, Baba said: the women had their part to play just like the men and there could be no goings-on between men and women in the movement because that would compromise everyone's sincerity and lose them the trust of the people, and without the people there could be no partisans.
"That's right," Bata said, winking and making the whole thing sound sententious, "we respect our women because they are brave and help us."
"No, Bata, it's not like that. We don't help the men. We fight alongside them, equal with them. We're part of the movement. We're fighting for woman's dignity. What sense would it make if we simply helped you? We might as well have done with it and sleep with you too. I daresay you'd call that helping you?"
"Well, we might," Juritsa said, enjoying himself.
"Don't talk so loud, Baba," George said.
"Shut up, Juritsa. No, we're not simply helping men like that. We're in the movement because the whole of society's changing, and it can't change without the women being there too. It's a new society we want—new right through, men and women too."
"That's right," Bata said, not to be put down. "Like when I was a clerk in Belgrade. Of course, I had to keep up appearances, and we went around a good deal. And, my God, you wouldn't believe how easy it was to get a woman. They'd simply no modesty, no self-respect. They'd do it for money—but they wouldn't do it for love, you know, not for true human feeling——"
"Bata, that's a bad point of view. That's not what I mean at all. That's Belgrade corruption, nothing to do with us peasants. The trouble with you is that you're proud of all that. You'll have to change your ideas.' You think women are inferior to men, only good for sleeping with you and having babies. But women are individuals, too, and they have their part in our revolution just as much as the men."
"Baba, don't talk so loud," George said.
"I'm not talking loud. No, look here, I don't want to quarrel with you. But you've got to admit that the movement can't allow that women are naturally inferior. That's a perfectly horrible idea you've got."
"Of course," Juritsa said, peace-making.
"Anyway," Baba Matsa said, squatting on her heels, "I'd let my daughter go with you. Nobody explained this to me before. I can see you're honest. But are all the others like you?"
"Yes, yes," George said, suddenly excited, as if he had remembered something important, "that's how it is, Baba Matsa, just like Baba here says. We're not running all these risks and living in lousiness and always getting wet and going hungry for the sake of sleeping with a few women. Maiku! It'd be simpler to stay in Palanka, Fascists and all. We've set aside all that: we've agreed not to think of that side of our lives until all this is over. And Bata there's wrong, too, because that's a corrupted outlook he's got. It doesn't matter if women are cheap or not cheap: if they sell themselves at all they're no use to us. We want to get away from all that trash. We want women who'll understand their value as human beings, not as whores. Isn't that it, Baba?"
"Yes, but you're talking too loud yourself now."

Iz Basil Davidson: PARTISAN PICTURE

gorran 22:09 01.12.2007

flintenweib

Marta Punc, partizanka - borac savinjskog partizanskog odreda pred streljanje.
Zarobljena 7. XI 1942. kod sela Kreflovi na Dobrovljah.

gordanac 11:46 02.12.2007

----

ponekad pomislim da je zaborav o počinjenom nasilju - isto nasilje
ne mislim, naravno, da se svakodnevno podsećamo, ali nešto kao "kultrua sećanja na počinjeno nasilje" , ne znam...
Postoje i umetnice kao Ashley Hope koja slika na osnvu forenzičkih fotografija sa mesta počinjenih zločina....na doborm broju fotosa su - žene....možda umetnost može da napravi više koristi od aktivizma...
Ashley Hope Art

neverlander 23:10 01.12.2007

Hocemo *:-)

gordanac 10:08 02.12.2007

možda će...

..izgledati kao troll na sopstvenom postu (ili potpuno neprimereno osnovnoj temi) ali ipak:
Zanima me šta se misli o noćašnjem događaju:
China PR IS CROWNED MISS WORLD 2007

"...Predstavnica Kine izabrana je za Mis sveta za 2007. na takmičenju održanom u Saniji, na kineskom ostrvu Hainan, i uz podršku više od milijarde Kineza oduševljenih takvom odlukom žirija, devet meseci pre početka Olimpijskih igara u Pekingu.

Mis Angole izabrana je za prvu pratilju dok je druga pratilja Mis Meksika. Više od dve milijarde gledalaca pratilo je spektakl koji je u direktnom prenosu emitovan u 200 zemalja. ..."

Čula sam mnogo različitih (i kontroverznih) stavova o tome da li su ovakvi skupovi išta drugo osim politike, stereotipa, predrasude koje ne koriste ženama, ......do podrške, objašnjavanja koliko su ekonomski opravdani, dokaza o gledanosti kao stava - ljudi vole da gledaju lepotu.....
Retko koja manifestacija izaziva toliko zanimanje ljudi, meni je jedino to zanimljivo....kao da je dokaz čuvene "lepota će spasiti svet"
I sve su mi nekako prelepi "Las Mariposas"....

Spadalo 11:10 02.12.2007

Re: možda će...

Prestao sam da pratim izbor za Mis sveta kada sam shvatio da u Knez Mihajlovoj u svakom trenutku može da se nađe bar sto devojaka lepših i pametnijih od aktuelne Mis. I da, slažem se da je sve to vezano za politiku... i lovu, naravno.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

16 dana (sestrama Mirabel - Las Mariposas)

Obozavam zene

Hoćemo,

O nasilju, najvećem

Re: O nasilju, najvećem

Re: O nasilju, najvećem

Re: O nasilju, najvećem

tjah

Re: tjah

---

Re: ---

----

Nada Purić

ima...

Re: ima...

blackbox

Re: blackbox

Wikipedia

Pridružujem se!

..........

hocemo !

Re: hocemo !

Re: hocemo !

Re: hocemo !

Re: hocemo !

Re: hocemo !

GordanaC,

zemlja Francuska

ključ...

Men and Women

Re: Men and Women

Re: Men and Women

Men and Women #2

flintenweib

----

Hocemo *:-)

možda će...

Re: možda će...

gordanac

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana