e, deco,

svi znate da ja volim jm:)

mislim da je njen aktivizam
usmeren na prave stvari,
mislim da zna da misli,
da ume da argumentovano razgovara,
i da podnese kritiku.
i kad je (kritika) neprincipjelna.

jelena je otišla odavde.
s razlogom. tako mislim.
jer kapiram njen način razmišljanja.
i zato:

za sve one koji bi i dalje da čitaju šta ms. milić
ima da kaže:

može da procita ovde.

ako neko želi da komentariše...

Autor teksta koji je pred vama je naša koleginica sa bloga, Marijana Janković, diplomirani istoričar.

... Dinkić može trijumfalno da izjavi u Dnevniku RTS-a da je „Kopaonik veliko gradilište“. Poznato je da se najvredniji deo planine nalazi u okviru Nacionalnog parka, te ispada da je NP „Kopaonik“ veliko gradilište. Nezamislivo bi bilo da tako nešto izjavi ministar bilo koje države...

Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU (Politika,  petak 15. januar 2010, rubrika „Među nama“ strana 16)

Ovaj tekst prenosim u potpunosti sa sajta  "Urbana Srbija" (samonazvanog web portal za urbanu populaciju).  Prenosim ga u paketu, bez ispravki i korekture, onako kako je tamo objavljen. 

 Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji

Ovde, kao i svuda u svetu, slave se primeri kada underdog tj. neko od koga su svi digli ruke i nema jednu jedinu šansu pod nebom istraje i pobedi. Bravo! Ovde je to upisano u Ustav, nevidljivim mastilom doduše, ali ga svi čitaju bez problema i kad ne znaju jezik. Zbog toga su došli!

Treblo je više dve nedelje da prođe od Božića pa da objavim ovaj tekst. Što zbog previše obaveza a što zbog previše uzburkanih strasti ovde na blogu oko tog najvećeg hrišćanskog praznika. Pošteno da kažem, nisam to očekivao. Mislio sam ipak da su neke vrednosti iznad svake kritike i diskusija i da nema potrebe da se razglaba oko toga. Pogrešio sam očigledno.

Neki

 Man walks up to pay station at Sava Centar to pay for his parking. He puts in a folded 100 dinar note.

"Currency not accepted"

The notice says in English. Man unfolds the bill and smoothes it on his hand. Drops it. Damn. Picks it up, smoothes it out, and tries again.

Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

Jonny Greenwood

Izborni Sabor SPC  izabrao je na današnjem zasedanju  45. patrijarha SPC. Novi patrijarh je, mimo očekivanja većine medija, pa i verskih analitičara, izabran u rekordnom kratkom vremenu.
Izbor je počeo svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi, koju je predvodio mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, a potom i molitvom priziva Svetog Duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog.

Saborom je predsedavao episkop šabački Lavrentije, najstariji po rukopoloženju episkop Srpske pravoslavne crkve.

Episkopi sa pravom glasa izabrali su trojicu kandidata:  vladiku bačkog Irineja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku niškog Irineja.

U toku molitve priziva svetog Duha arhimandrit Gavrilo je od tri koverte postavljene u Jevanđelje izvukao jednu, a episkop Lavrentije je pročitao  ime 45. patrijarha SPC.

Piše: krkar 

Ja odavno obećah i evo tek sad u minut do 12 uspevam da kako-tako, na brzinu, održim obećanje i  napišem poslednji deo. Izvinjavam se što ću ovo malo zbrzati ali, nažalost, ušao sam u kuću u pola 2 a ustajem u 7 i ne mogu bolje. Zato mi je najvažnije da na vreme postavim svoju prognozu, a za sve ostalo o čemu sam namerio da pišem neće biti dockan ni pošto se izabere novi patrijarh.

Da li ste ikad razmisljali kako izgleda smrt jedne revolucije, da li uopste jedna revolucija moze umreti i ako moze kako i zasto umire ?

Kao što dobro znate, put do muškog ku***, mislim srca, vodi preko stomaka. Zato ja jadan po ceo dan gledam one emisije o kuvanju, čitam samo kuvare, smaram Jelicu Greganović da razmenjujemo recepte, ali sve je to džabe kada sam totalni antitalenat za kuvanje. A znate šta narod kaže, kome se u rukama testo ne diže, njemu neće ni...

Jedno veče seo ja tako da se malo odmorim. Pustim televiziju, a ono emisija o kuvanju. Na prvi pogled izgleda jednostavno, mogao bih i ja to da napravim. Počeo da tražim po sobi neko blokče da zapišem recept, ali kao za inat nijedno ne mogu da nađem. I šta Srbin radi kad mu nešto u kući fali? Tako je, ide u komšiluk da uzajmi i nikad ne vrati. Padne tako meni na pamet, komšinica Nataša Kandić sigurno ima neko blokče na zajam.