U sarajevskom Oslobodjenju objavio sam poduzi tekst o Ganicu, bosnjackim gotovo uniformnim reakcijama, srbijanskoj (ne)osnovanosti zahtjeva, britanskim mogucnostima postupanja i pokusao otvoriti neke teme s kojima drustvo, prvenstveno ono u Sarajevo treba da se suoci. Ovdje namjeravam predstaviti izvode iz tog teksta i pocinjem s pogledom na srbijanski zahtjev za izrucenje Ganica.

Zvrn, zvrn (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja zvonjave telefona)

- Da

- Liljo, ti si?

- Ja sam, ko je to?

- Nada ovde.

- O Nado, nisam ti prepoznala glas, nešto si promukla. Odavno se nismo čule. Otkud ti?

- Nemoj ti meni o Nado!!! Znaš.

- Što si tako besna?! Jel PMS? Hehehehe (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja smeha), ti to nemaš. Tebe je odavno pregazio klimaks.

- Slušaj me ti kučko jedna. Da si mi ostavila Slavka na miru.

- Ti ćeš da mi kažeš.

- Slušaj me dobro, ako ga ne ostaviš ima oči da ti iskopam.

- Ti si bre ljubomorna što sam se ja prva setila da mu damo ulicu.

- Ima kosu da ti počupam, a te šiške ima da ti odsečem tupim makazama.

- Nemaš ti hrabrosti za to, osim ako nisi popila nešto, pijanduro matora.

- Ratna huškašice, kad te sretnem ima ti da dobiješ ulicu.

Danas je pred mojim vratima od stana osvanula posiljka prevelikih dimenzija da se ugura u letterbox. Sastojala se od jedne povece narandzaste torbe, nalik na one kakve prodaju Kinezi u bloku 70 a koriste se, recimo, za nosenje prljavog vesa u perionicu, ili cak za pijacu i slicno. U torbi se nalazilo jedno pisamce, i jedan leaflet.

Evo sadrzaja tog pisma na engleskom:

Nedavno sam boravila, najpre u Bujanovcu i Vranju, a zatim u Novom Sadu. Zajednička tema, koja se nametnula tokom ovih poseta bila je stanje u opštinskim upravama i pitanje decentralizacije vlasti u Srbiji. Iako sam veliki deo svog profesionalnog života provela baveći se pitanjima unapređenja rada lokalnih samouprava, moram priznati da mi je ponekad vrlo teško da jasno sagledam koliko daleko je Srbija odmakla u procesu decentralizacije tj. koliko je nadležnosti preneto sa republičkih na opštinske vlasti tokom protekle decenije.

Juče sam opet crvenela zbog ove naše zemlje Srbije.

Već deset godina za redom, u martu se u Beograd sjati nešto malo stranaca, radi učešća na međunarodnoj astrološkoj konferenciji. I vazda ih nakon toga razvlačim na potezu Kalemegdan-Skadarlija, da im, kao, pokažem nešto od Beograda. Ove godine, pak, došao čovek iz Njujorka sa željom da obiđe arheološko nalazište Vinča. Čitao mnogo o ranoj neolitskoj vinčanskoj kulturi, video slike prelepih, zagonetnih figurina, hoće da vidi svojim očima.

Imao je šta i videti.

Vi koji skijate, zamislite kako bi bilo da se niz padinu spuštate sedeći na jednoj skiji, i to i u slalomu, veleslalomu ili spustu? Ili, da vam neko veže oči a onda ide ispred vas i navodi vas, sve brzinom kojom sada skijate!

Vi koji klizate, zamislite da sedite na klizaljkama i tako se borite sa 6 protivnika po hokejaškom terenu pokušavajući da odbranite svoj gol i ugurate pak u njihov.

Vi, rekreativni skijaši, zamislite da sedeći na jednoj skiji prevaljujete desetak kilometara i pri tome tri puta pucate tako ufalčovani za skiju.

Vas nekolicina koji ste ikada probali da gurate kamen na polju za krling, zamislite da to radite sedeći.

Nimalo jednostavno, zar ne?

Dobro došli u Vankuver na Zimske paraolimpijske igre!

Morao sam da sačekam par dana da mi se stabilizuje sluh pa da proverim ponovo da vidim o čemu se radi. Ništa novo nisam otkrio, ništa ne čujem, tako da sam definitivno izgubio sluh. Ne sasvim ali bar jedan dobar deo. Evo kako se to desilo.

Svima je poznato da se sada za vikend održavalo takmičenje pesme za Evorviziju ili kako su je ovde na blogu krstili za Bregoviziju. Ne znam kakva su druga iskustva da li je dotična i na druge tako uticala (da ogluve) ili ne, ali za mene je definitivno imala poguban efekat. Zašto? Pa zato što polovinu tekstova nisam čuo ni razumeo. Džaba

Republička radiodifuzna agencija danas je objavila konkurs za dodatnu dodelu radio frekvencija na teritoriji Republike Srbije. Novim konkursom biće ispravljene neke čudne ranije odluke RRA, poput one da Zrenjanin i Kikinda imaju samo po jednu radio stanicu. Takođe, popuniće se mesta onih radio stanica koje su odustale od daljeg rada zbog ogromnih troškova koje su im razne institucije nametnule. U novom konkursu prvo što upada u oči je što su nameti RRA, naročito u manjim sredinama, svedeni na normalnu meru i to je jedina pohvala ovoj instituciji što se konkursa tiče.

Pored

Grupa od desetak zena iz Kuršumlije, koju je okupila sedamdesetogodišnja Dragica Milanović, već su postale konkurencija najboljim molerima u gradu.

Ovo su preduzetnici (eng. entrepreneurs). Po meni, to je suština priče. To što su žene, pa još u zrelim godinama, čini priču još lepšom. Ali joj ne menja suštinu. Za Srbiju je suština da iko razmišlja kao one, da uvide da postoji tržište za njihov proizvod, i to u naizgled zatvorenom tržištu na kome naizgled nema mesta za njih, a onda i počnu da rade na svom planu. I da rade i razmišljaju na duži rok.

 IMDB

TREJLERI

Recenzija I

Recenzija II

SXSW

"Zadivljen fotografijama nekih ljudi iz Indije, koji slikaju vozove, a pre svega činjenicom da je tamo vreme stalo, neprijatno sam se iznenadio kada sam posle ko zna koliko godina otisao na Nišku . stanicu, slikao vozove, i ustanovio da su Indijski za nijansu moderniji."

Autor citata i fotografija: moj kum Mimi Stojanović

Osim što ćemo imati prilike da se divimoslikarskom umeću mog dragog kuma (a zašto ne i malo nepotizma na mom blogu, može mi se)  moćićemo da sagledamo užas "brzih pruga Srbije" 

Polude naša politička elita sa tim odlivanjem mozgova. Kao da smo aždaje pa svaka glava ima po jedan mozak. Opet mi je pao neki tekst gde predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjvaljuje ono što je pre neki dan izjavljivao dragi nam ministar za nauku i tehnologiju ili tehnološki razvoj, mada ne znam šta mi to razvijamo

Inostranstvo, INOZEMSTVO, Foreign, Etranger,,,, STANUJE, obitava U MENI. (Ino) stranstvo, (Ino)zemstvo, vodi svoje poreklo a od kuda nego od slovenskog korena. Reč STRANA (ispraviće me već neko ako grešim) na ruskom jeziku i danas znači druga zemlja, zemlja van granice, INOZEMSTVO, inostranstvo. Prefiks INO takođe je slovenskog porekla: ini = drugi. Onda mu to dođe kao lahko, lagano: Ino/drugo stranstvo, ino/drugo zemstvo, zemlja, država,