„Znam da je polovina novca za reklamu koje sam potrošio - bačena. Nažalost, ne znam koja je to polovina!"

Ovo je poznata replika Johna Wanamakera o reklami u tradicionalnim medijima. Prošlo je skoro 100 godina a profit internet reklame je stvorio pritisak za bolje ciljanje prilikom oglašavanja i u klasičnim medijima . Povezano sa tematikom zainteresovala me je knjiga Setha Godina - Permission Marketing. U njoj autor posvećuje pažnju ciljanoj reklami i tzv. dozvoljenom

Na ovu Frojdovu verziju Englightenmentovog znanja kao cilja, koje nas po sebi oslobađa, me je podsetio nedavni članak u časopisu Wired: Your Outboard Brain Knows All by Clive Thompson. Pod okriljem metafore Cory Doctorow "outboard brain" on priča o Internetu kao mentalnom plug-inu, o tome kako neke osnovne stvari sve slabije pamtimo pa se oslanjamo na elektronska pomagala, kako nam je teško bez Googla i Wikipedie da se "poravnamo" sa sagovornikom.

Priča kako ponekad u diskusiji potegne za Googlom da bi naleteo na fragmente koje je on napisao, a kojih se više ne seća. Kako čak i dok vodi telefonsku konverzaciju poteže za Internetom da bi formirao, prilagodio, konceptualizovao svoj stav ili potegao za projekcijom neke teme ili teze koju je sagovornik uveo.Dotiče se istraživanja koja navode kako pamtimo sve manje osnovnih činjenica.

prenosim tekst Dejana Anastasijevica napisan za Vreme

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=516448 

Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven.

Mark Zuckerberg je sa 20 godina (2004.) osnovao sajt Facebook.com, koji sada ima 42 miliona članova (najviše što jedan sajt ima). Za 1,6 odsto tog sajta Microsoft je skoro platio čak 240 miliona dolara, pa ako bi tako mogla da se proceni vrednost onda je ceo sajt vredan oko 15 milijardi dolara... Sigurno vredi činjenice da je Zuckerberg napustio Harvard da bi se posvetio ovom projektu. Ima još takvih priča, kao što je recimo ona o Sergej Brinu i Leri Pejdžu (google) i dr...

Ratne priče sam čitao kao obavezan dio lektire u osnovnoj školi.
Čitava plejada pisaca je brinula o tome da dogodovštine partizana ne ostanu zaboravljene.
Pisac vas je, najčešće,  već na samom početku ubacivao u sred žestoke bitke u kojoj grupa partizana na naročito duhovit i dovitljiv način razbija omanji „švapski“ bataljon zahvaljujući svojoj natprosječnoj inteligenciji, superiornosti i fizičkoj pripremljenosti. Priča je bilo mnogo pa su se

Stepen razvoja jednog društva se ogleda u tome koliko pridaje važnosti pomoći onima koji su zbog nečega fizički uskraćeni. Često osobe sa invaliditetom mogu da obavljaju poslove isto onako dobro kao osobe bez invaliditeta ali jednostavno ne dobijaju šansu od onih koji tu šansu treba da im daju - od poslodavaca.

Osvajanje Himalaja

Ne verujem da je bash za hvaljenje, ali eto u Srbiji ima neshto specifichno, shto shljaka, masovno je prihvaceno uz euforiju, chak izaziva radost i zadovoljstvo-al' ko mari za posledice, (kao u sluchaju globalnog zagrevanja).

Naime, od svih ministarstava, koja rade traljavo pod sumnjivim rukovodstvom i josh diskutabilnijim odlukama, Srbija ima, a da niko o tome nije obaveshten, shto je sasvim u redu, jer je to potpuno legalno, iako radi pod firmom sa regulisanim papirima, ministarstvo nekulture, koje je pri tome i visoko profitabilno, za razliku od ostalih ministarstava, koja katastrofalnim

 Nikoleta Marković, čovek.

Učinila je Dorćol lepšim,  aktere akcije srećnim.

Treba li nešto više od umetnosti ? Ne.

Žena zmaj.

Dakle.... Uživajte.

Elevator Art je projekat savremene umetnosti realizovan u lokalnoj sredini. Smešten je na tri lokacije na Dorćolu - jednoj od najstarijih opština u Beograda, u zgradama u Solunskoj 36, Dubrovačkoj 24 i Dunavskom keju 18. Projekat čine umetnički radovi (tri foto - tapeta) koje je autorka poklonila Skupštinama stanara triju zgrada uz pomoć čijih stanara ih je

Posto mi je Gospodin Kovacevic dao ponudu koja se ne odbija(koalicioni sporazum u 99 tacaka,predsednicka mesta u tri upravna odbora,clanstvo u pet,neke print medije i radio i TV stanicu pristao sam da svoj blog prikljucim njegovom,te smo zahvlajujuci razumevanji i toleranciji spaslili blogersku zajednicu od cepanja i frakcijskih borbi. 

Zato molim da se preselite dva tri bloga gore..i pisite tamo sto Vam je volja 

“Ako raspisem (izbore),kajacu se, ako ne raspisem (izbore) kajacu se”.“Izbori, biti il ne biti,pitanje je sad”..muci Borisa Tadica.Nema

Moj Sin je sinoć, u sedam uveče, dakle doba normalno, da normalnije biti ne može, izašao sa drugom, Komšijom u šetnju. Da se izluftira

Gledala sam preksinoć na RTS odličnu emisiju Evropski put Srbije. Gosti su bili intalijanski ministar spoljnih  poslova Masimo Dalema, Sonja Liht, Jovan Teokarević i jedna gospođa iz nekog  EU  naučnog insituta čije ime nisam stigla da zapamtim ( izvinajvam se i gospođi i čitaocima bloga).

Emisija je bila na Engleskom, sa titlom na srpskom, koji je išao istovremeno. Novinar je postavljao pitanja na engleskom, sasvim solidno formulisana. Ne znam druge tehničke detalje, da li je program išao uživo ili ne, ali efekat je bio-bez gubljenja dinamike,

...Kam'raden, die Rotfront
Und Reaktion erschossen,
Marschier'n im Geist
In unser'n Reihen mit...

Da li ste ikada culi za Theresienstadt? Tranzitni logor za evropske Jevreje, Rome, Slovene, politicke zatvorenike, homoseksualce i ostale nepozeljne tokom Treceg rajha, na putu za gubilista Bergen belsena, Auschwitz-Birkenaua, Treblinke... Ma znate vec, nadam se.

A da li ste ikada culi ko je bio Dr. Siegfried Seidl?

Da pomognem, dotichni je bio pukovnik SSa i prvi upravnik ovog logora. Lekar po zanimanju,

Ono što sam videla danas u atutobusu nateralo me da shvatim da izgleda nisam normalna što se trudim da budem srećna.

To se ovde računa u bolest.

Posle ovog što ću vam ispričati ili ćete mi reći da je to tako, da sam fiju fiju i da je ono što sam videla u autobusu sasvim normalno, ili da sam ja skroz zdrava, a nacija teško obolela. Dozvoljavam sebi da stavim sebe naspram nacije samo utoliko što sam u