Varate se, ovaj post nije posvećen Slobinim egzibicijama pred Skupštinom SFRJ, pre desetak godina. Mislio sam umesto toga da pišem o fenomenu misheard lyrics. To je meni uvek bilo super, slušam radio, čujem neku pesmu i istripujem se da pevaju jedno, a onda posle nekoliko dana (ili nedelja) skapiram da pevaju nešto sasvim drugo. Nekad se i razočaram jer je ono što sam ja čuo mnogo bolje od onoga što stvarno pevaju!

Sećam se jedne pesme vinkovačkog sastava Majke sa njihovog albuma "Put do srca Sunca", gde Goran Bare peva:

Otkud sada ti,
ne pamtim da smo se sreli...

Sinoc sam posle dugo vremena bila u operi. Drugarica iz Chikaga, koja obozava operu, je kod mene, pa je to bila lepa prilika da provedemo zensko vece.

Dok sam proveravala sta je na repertoaru, pogled mi je privuklo ime glavne muske uloge. Zeljko Lucic, rodjen u Zrenjaninu. Danas sam malo Guglovala (tekst1 , tekst2 , tekst3).

Rodjen

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;

састав на тему герантолошку 

кратковид, пребирам по сијасет накупљених рукописа, тражим наиме прибелешке на рубу странице, што ми је обичај, јер се успут сетим нечега посве дијаметрално супротног ономе о чему пишем , па да незаборавим, прибележим и кад ми устреба, немош наћи. А реч је  о лајбницу. Такнух наиме тему да

Raduje me da vidim tendencije u našem društvu koje naginju rešavanju problema oko uklanjanja komunalnog otpada. (nije mi jasno samo ovo oko mesne zajednice)

Dobro je i to, da je primećeno da zakon može biti povredjen. (mada bih više volela da su neke druge stvari , s’tim u vezi, primećene...i na vreme)

Vest o ovim

I dok je tako jednoga dana ležao u svojoj malenoj rupi i plakao nad svojom sudbinom, niotkuda se pojavila Dobra vila.

- Ne plači maleni Miško, - reče Dobra vila. Stigla sam tačno na vreme da ti pomognem. Stvoriću ti lepu haljinu i još lepše staklene cipelice i divnu kočiju od bundeve. Ići ćeš na bal i plesati sa zgodnim princem.

- Kakav bal? O čemu vi pričate?

- Ups, oprosti. Pogrešna bajka. A koji je tvoj problem? Zašto plačeš?

- Siromašan sam, jadan i bedan. Creva mi krče od gladi. Ne znam šta da radim!

- Prekini da cmizdriš u ovoj rupi, već kreni u svet da zaradiš za život. Svet je put mogućnosti da se obogatiš preko noći i postaneš najbogatiji Miško. Važno je samo da zaradiš prvi milion, posle sve ide glatko – reče Dobra vila i nestade.

Ljudi na internetu se ponašaju kao mravi u prirodi. Oni ne pamte mesto gde su bili, ali pamte put kako su tamo stigli. Ni surferi često ne pamte naziv Vašeg web sajta. Ali način kako je došao tamo uglavnom pamti.

U drugom serijalu Saveti i Trikovi  ETARGET ćemo Vam pokazati kako ljudima bar malo olakšati pretragu Vašeg web sajta.

Pravilo 3 - Nišlije mislite lokalno

Ukoliko je to primenljivo za Vaš proizvod odnosno uslugu, u tekstu promotivnog oglasa spomenite gde pružate usluge. Tako ćete privući pažnju upravo onih

»Veštice su ti skroz druga stvar«, odsečno će Baka Vedervaks.

»To je magija od zemlje, ne od neba i muškarci je nikada ne bi savladali.«

(Terry Pratchett)

Drage moje, ovo je za sve vas, koje ste ičemu vešte, nazvane – vešticama.

Meni su prvo govorili da sam baksuz. Zato što sam gledala nakrivljene glave i malo pritvorenih očiju. I nisam se pustila namamiti ili prevariti šakom bombona.

Onda sam napredovala.

Danas se u zapadnom svetu slavi Noc veshtica ili Halloween. Svi su vec ukrasili svoje kuce pauchinom, skeletima, veshticama, slepim mishevima i bundevama i chekaju da padne noc, kada ce malishani u kostimima zakucati na vrata, trazeci slatkishe. Iako u zastarshujucem scenariju, svi su razdragani i mali skakutavi stvorovi obucheni u kosture, duhove, betmene, Hari Potere, vile i veshtice u gupicama se migolje kroz guzvu na ulicama i preskakujuci stepenike hrle do svakog ulaza na kojme je postavljen znak u obliku jack-o'-lanterne, ochekujuci domacine , koji ce ih pochastiti. Oni malo stariji,

"…nek nas sjete ove slike, na tu djecu i te đake, što su mali, mali za vojnike, a veliki za junake…"
- dio pjesme iz filma o Bošku Buhi, dječaku heroju. Stih ide na kraju filma, posle trenutka kada Boško pada na ledinu pokošen metcima unutrašnjeg neprijatelja

Istraživanja kažu da će u Bosni i Hercegovini 2040 godine, ako mladi nastave da odlaze iz zemlje ovim

Berlin je oduvek bio nekako poseban ni nalik na ostali deo Nemacke gde vas je strah da sednete na zemlju da je ne isprljate a ljudi se ponasaju kao hebeni roboti koji rade, putuju, jedu ali ne pricaju medjusobno. Naravno nama se posebno dopadaju Krojcberg i Fridrihsajn jer u prvom zive turci i pankeri, a u drugom gotovo iskljucivo pankeri i taj deo Berlina je za nas novosadjane uvek bio kao druga kuca. Mi smo nekako uvek bili za tu finiju verziju panka tako da je prirodno da nam Fridrihshajn vise odgovara od anarhicnog Krojcberga.To potvrdjuje i cinjenica da samo u Fridrihshajnu danas zivi

I dok sam razmišljao čime započeti svoj BLOGOglagoljivi cyber-život, primetio sam da je upravo ovde nedavno reaktuelizovana tema turbo-folka, lošeg ukusa, (ne)kulture i ostalih "demona" devedesetih godina prošlog veka. Setio sam se, takođe, jednog starog teksta koji sam napisao (zajedno sa prijateljem koji je želeo da ostane anoniman), a koji je bavi kritikom kritike -- ili pre "kritike" -- turbo-folka. Budući da je ostao prilično neprimećen,