Onda smo bili zajedno, svi nekako shire rasporedjeni a vishe ushushkani, makar iluzijom.

A Beograd je bio svet, a i vishe od toga za nas, jer smo u taj spoljashnji lagodno i slobodni mogli da odlazimo, mi studenti, tada zakorachili u svoj pravi zivot u kome nas tek sve cheka.

Po ceo dan zajedno na predavanjima i vezbama, a na pauzama skupljamo dzeparac da  kupimo ruchak, kafu i cigarete. Zlatni trougao za one sa studentskog trga- Komunalac, Brankovina i Smederevo u kojima se delilo 20 cevapa na petnaestoro, pa se trazilo uveg dodatak u hlebu, a za one sa akademije-

Ljudi moji, prošlo je dvadeset i kusur godina, otkako

Zasto teme kao sto su smrt, izdaja, patnja, beda i slicno privlace veci broj citalaca nego hrana, voznja, zabava? (Seks je opet poseban, neodoljiv fenomen.) Jednostavno – ove prve nam daju mogucnost da demonstriramo da posedujemo univerzalno prihvacene vrline.

Legendarni izbor mladog Herkulesa izmedju Duznosti

- Tomica Milosavljević tvrdi da prvi put čuje za MDRI, a pre pet godina se pozivao na njihov izveštaj - piše Jasmina Paunović u GAZETI (17.-18. novembar).

- Ne mogu da se setim, zaista. Strašno sam zauzet. Pošaljite mi pitanje pismenim putem - Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević ili ima blaži oblik amnezije, ili vešto pokušava da diskredituje izveštaj organizacije MDRI u kojem je navedeno da se zlostavljaju deca u specijalnim ustanovama u Srbiji.

Milosavljević je posle objavljivanja ovog izveštaja izjavio da prvi

Sećam se jednog odlaska na džoging sa ćaletom, ima tome dvadeset godina. Slično vreme, slično doba godine, izbijamo na poljanu kod Hajdučke česme, onom stazom što od Rakovice vodi iznad garaže od Plavog voza. Na poljančetu klinci, svi oboleli od nekog stepena cerebralne paralize, igraju fudbal. „Jadni“, kažem ja bez razmišljanja. „Žašto?“, pita me ćale, pedijatar inače. Blenem  zbunjeno, a on mi kaže:“

Kada kažem Petrovaradinska tvrđava mislim na simbol Novog Sada, istorijsko blago, EXIT. Bilo je uvek nekih problema oko Đave: nebrige, propadanja, nedovoljnog ulaganja, zbke oko nadležnosti.. Ali, nikada mi nije palo na pamet da bi neko, u toku jedne noći, mogao srušiti sto metara starog bedema na onom šetalištu sa pogledom na grad. Jel to normalno? Zamislite da neko sruši sto metara bedema na Kalemegdanu ili Smederevskoj

"Before the 1990s, we were like drunk Americans!" a friend proclaimed in a Sombor cafe to me as he expounded on the history of the area. "We had good schools, free apartments, cars, we could travel anywhere we wanted ... even the cleaning women had $10,000 a month!"

It's a theme I've heard before many times from my husband's lips, although for him the time was the 1970s that were truly golden in Yugoslavia (before he grew up and had to try to find a job in the 1980s that interested him remotely.) He can speak for hours quite poetically about the free apartments, free healthcare,

- Samo još Pixie The Nema Licencu nedostaje za dobru priču -
....a i ne znamo ko je u Red a ko u Blue corner....ali "umorni" je definitivno out....

   LM - mnogopominjana Ljiki The Smiley  je ustala u odbranu svegapostojećeg... - oduševiti se ovde :
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=16&nav_category=11&nav_id=272537


   Tako da - jakaotakav

Pričica za vikend

Godina 1683. bila je posebno teška godina za Katarinu, kraljicu Engleske. U jesen je umro je njen voljeni brat Alfonso III kralj Portugala. Zato je kraljičin dever, vojvoda od Jorka, koji je tu vest primio dok je bio na vojnom pohodu u Americi, jednu od kolonija koje je usput osnivao nazvao po svojoj snahi kraljici. Queens. Da nije deo Njujorka, Queens bi opet bio višemilionski velegrad.

Preko

Ovo pišem u teškoj konspiraciji. Ako me provali Tatina Princeza, ugasila sam. Ova dva dana je, doduše, nešto bolje volje, čak mi se i osmehuje. Taj pubertetski izuzetak je izazvan dužim računima za njenu garderobu, tako da na njegovu dugoročnost ne bih računala. Dugo stajanje pored blagajni, Princezi je otvorilo srce i tom prilikom sam saznala nešto više o Princu, koga je nedavno našla.

Princa sam videla u dva maha. Izgleda kao što

  Juce sam govorila  u Torinu na jednoj tribini na pravnom fakultetu...na kraju su me iz publike pitali ,izmedju ostalog, sta ja mislim o zenama koje hoce da idu u rat. Setila sam se tada Vukovara, ispricala im moju istinitu pricu.
    Sedeli smo u kafani 1991 u jesen nas cetvoro, dva muskarca i dve zene. Uleteli su vojna policija i civilna , u paru, kako su tada inace skupljali muskarce po gradu: legitimisu ih civilni a odmah mobilisu vojni.
   Prisli su nasem stolu i trazili, SAMO MUSKARCIMA licne karte. Tu ja lepo feministicki skocim: a sto samo njima, a ne i nama!
 

Kada sam prvi put ozbiljnije iščitavala ono što je Neill pisao, pomislila sam da je sve to lepo: sloboda, uvažavanje, ljubav... ali, da li to „radi na terenu"?

Rešivši da dokažem da su to samo lepe ideje, većinu kojih je u praksi nemoguće primeniti, krenuh u potragu za Neill-om u sebi.

„You may love the idea