Na današnji dan pre tačno dvadeset godina, u Subotici u kojoj je i živeo, umro je Slavko Matković - bez sumnje najznačajniji inovator i eksperimentator u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti XX veka.

(један аспект)

U kafeteriji se uvek nađu u isto vreme. Redovi stolova i redovi stolica, samo sa jedne strane. Ako neko baš želi, može da okrene stolicu, i leđa TV monitoru na zidu. Dešava se, ali ne često - ljudi se drže nametnutog reda. Ona ima svoj red i stolicu.

"Pre rata nismo imali ništa a onda su došli Nemci i uzeli nam sve."
Ova doskočica može veoma precizno da opiše odnos sadašnje prema prethodnoj i sledeće prema sadašnjoj vladi. Uvek je neko drugi kriv, a mi eto hoćemo ali ne biva još. Napisano hermetički oslkava vladavinu SNS-a ali i svh prethodnih vlada od 2000. na ovamo. Slobina vladavina je drugačiji slučaj.

 

 

 

Parafraziraću Duško Kovačevića opisao Srbiju kao provincijsku železničku stanicu kroz koju prolaze i brzi i teretni vozovi a ni jedan ne staje da doveze robu ili preuzme putnike. Vozovi nam prolaze a mi im samo mašemo. Svaki šef stanice kad ga biraju obećava da će dnevno da staje 5 vozova i on to garantuje. I ništa. Kad mu prođe mandat sledeći obećava, osuđujući prethodnog da će 15 vozova dnevno da staju. I ništa. Mi sa koferima, kao budale, čekamo nekakav voz da se ukrcamo.

 

 

nisam htela da otvaram blog danas, da bi mogli da ga zatvorimo
kad bude finale.

Lepo je videti pretekle odgovorne mlade i malo starije Beograđane u protestu protiv BGD na vodi što daje nadu da nije javnost sasvim zamukla uprkos snažnoj mediskoj i svakoj drugoj propagandi koju vlast sprovodi pa počinje da liči na mentalnu torturu nad širokim narodnim masama i ponekim pojedincem a koji se na tako što primi. Ono sa balonima i stvarima na naduvavanje nazvano  Šlauf udar je dobar i primeren ogovor na nasilne improvizacije koje mesecima zauzimaju mesto u medijima, bilbordima, na sajtovima i uskoro se očekuje kulminacija ispadanjem malih maketica bgdanavodi iz plakara po stanovima kada građanin hoće odatle da uzme neku preobuku.

Ipak, ništa nije savršeno pa u žaru protestvovanja bele strane sveta pojavio se transparent na kome piše „Stop investitorskom urbanizmu“  koji je prepoznat kao crna strana sveta

 

Bezbedonosne mere ... i tako to ...

Povodom svečanosti koja je ovih dana održana u Beogradu...dok su se mnogima na Zapadu tresle gaće ...našem radnom čoveku su se slobodarski vijorile na terasama novobeogradskih blokova...pa je MUP izdao preporuku gradjenstvu na osnovu bezbedonosne procene ... da gradjani pod hitno moraju prestati sa iznošenjem ( kako prljavog tako

U proslom blogu blogokolega Martin Krpan je pisao o uzrocima  nerazvijenosti. U nastavku  bloga o nekim konkretnim predlozima.

 Martin Krpan:

 Prijedlozi za bolje funkcionisanje lokalne zajednice - stvaranje socijalnog kapitala 2/2

 

Socijalni kapital nastaje kao akumulacija racionalnih odnosa među građanima koji imaju neki

zajednički interes. Za razliku od odnosa u društvima sa niskim povjerenjem (low trust societies)

koji se zasnivaju na pretežno

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

Kažu, "gasi se poznata televizija". Kada mi je odstreljen tadašnji urednik, rešio sam - i ostvario to, da napustim zemlju. Potom sam bio glup da se vratim. Sada ... kao da je bilo nekad...

U vreme kada je ovaj blog bio mlad, živote mnogih od nas je svojim znanjem i duhovitošću obogatio naš dragi drug Goran Despotović.

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Da je Srbija normalna i demokratska zemlja (čitaj: PRAVNA država), Milan Beko bi odavno bio u zatvoru, pravosnažno osuđen, praveći društvo Miroslavu Miškoviću, Bogoljubu Kariću i ostalim cvećkama iz Slobinog i Mirinog zločinačkog skuta. Takođe, svim ratnim profiterima bi bila oduzeta nelegalno stečena imovina i vraćena na raspolaganje pravim vlasnicima - građankama

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao. Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika.

Gost autor: horheakimov

 

Nedeljno jutro u ulici Vile Ravijojle. Loša karma je što sam sinoć jeo raviole. Ustajao sam više puta da odem na presto. Sada sam konačno ustao jer je jazavičar takođe hteo da ima momenat samo za sebe. On to voli da ima van dvorišta, obično u bulevaru prestolonaslednika. Loša karma za istog.
Leto se odužilo do sredine novembra te nije mučno izaći iz kreveta na ulicu. Beskućnicima a i onima koji žive na ulici ili u okućnici takođe je banja. Ipak na ulici nikog živog. Prvo ljudsko biće koje sam ugledao bio je Miki Manojlović. Nosio je mantil boje peska zakopčan u dva reda. Tu pred nama je klekao i osetio sam se kao car na sekund. Zavezao je pertlu i otišao je na gore. Mi na dole. Koliko često se dešava da prvo lice koje vidiš ujutru od kada se probudiš bude neko poznat? Ko zna šta sledi u ostatku nedelje, loša karma je to. Tako mi miriše. I na provarenu hranu za pse takođe. Sagni se pokupi to nemoj da neko ugazi! A kazna kolika je ako te uhvate komunalci! Nisam poneo kesu. Okrećem se levo, desno, dole gore (Predrag se udaljava okrenut leđima). Nema žive duše niko neće videti. Polako nastavljamo u park koji je rekvizitima opremila pekara. Pekara je definitvno imala lošu karmu pri izboru imena. Hleb i kifle, koji romb je to smislio. I crnina za prodaju hrane. Pekara za sahranu. I bez sa. I sa bez. Bez veze. Bez zvezde. Crvena, crvena, hej Zvezdo, hej.
No dobro.