U ovo praznicko raspolozenje koje vec odavno svodi na obijanje trgovina u potrazi za sto vecim poklonom - vizualno, posto malo tko razmislja o onome sto drugome zaista treba i sto ce ga razveseliti, u doba kad panicno pokusavamo pozavrsavati sve moguce poslove do 31. 12. jer ce 1.1....valjda...Zemlja stati...u doba kad se mir i veselje bespotrebno pretvaraju u neopisivi stresssss...

Malo opustanja uz prigodnu muziku.

Jednima:

Ala naše za malo bejaše

beše slatko al za vreme kratko 

Drugima:

Sve je lepo i vreme valjano,

jer je ovo jedva dočekano 

Novi predsednik je u Beloj kući proveo nedelju dana, ali je samo jedan pogled na naslove u Njujork Tajmsu dovoljan da bude jasno koliko je američka politika drugačija nego pre 20. januara. “Na arapskoj TV mreži, Obama poziva na dijalog.” “Klintonova pomirljivim tonom govori o Iranu.” “Gejts odredjuje skromne ciljeve za Avganistan.” Prvog dana mandata, Obama je zamrznuo plate zaposlenima u Beloj kući koji zaradjuju više od 100,000 dolara, i uveo nova ograničenja na pristup lobista Beloj kući. Sutradan je potpisao uredbu o zatvaranju Gvantanama u roku od godinu dana (potez

Sjedinjene Američke Države su u porođajnim mukama. Predsednik Obama je, kao što je obećao u svojoj predizbornoj kampanji, krenuo u političku akciju za promenu jednog od najkontroverznijih i najkomplikovanijih sistema u SAD - način na koji Amerikanci osiguravaju svoje zdravlje, odnosno plaćaju za lečenje kada se razbole.

Prema sadašnjem sistemu, građani kupuju zdravstveno osiguranje od privatnih kompanija, dok država osigurava samo penzionere, invalide i hendikepirane osobe. Ali i tu postoje razna ograničenja,

Stravični prizori sa karipskog ostrva Haiti, nakon najrazornijeg podrhtavanja tla Zapadne hemisfere u protekla dva stoleća, obišli su svet.

Humanitarna pomoć i nastojanja da se ublaži ogromna ljudska patnja i tragedija podsetili su na globalnu reakciju posle udara cunamija u priobalju Indijskog okeana pre nekoliko godina. Reakciju u kojoj se ogledaju najbolje dimenzije ljudskosti.

U Međunarodnom Crvenom krstu registrovali su i rekordne

Efektno, a i lepo za oko!

Veliki fudbalski trijumf Crvene furije rasterao je, barem na kratko, oblake ekonomskog sivila i političkih nesuglasica koji mesecima vise nad Španijom.

Momci koje je selektor Vinsete del Boske doveo do titule svetskog šampiona, prema onome što se moglo pročitati u svetskoj štampi, ujedinili su u slavlju čak i Baskijce i Katalonce.

Radovao se  čak i legendarni Johan Krojf, iako je u finalu poražena upravo selekcija njegove domovine.

Neko će reći - vrlo nepatriotski.

   Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

    Pronašlo me je prošireni izdanje "Pesme bratstva & detinjstva: antologija rok poezije SFR Jugoslavije - 1967-1991" u odabiru Petra Janjatovića. U predgovoru autor kaže: "Posle onih godina sve je drugačije, ali eto, scena je preživela. Kao i neki od nas. Veći deo pesama koje su pisane posle 1991. godine odišu gorčinom i mudrošću. Kakvo je vreme bilo, nije moglo ni da bude drugačije."

    Višestruko zanimljivo štivo. Subjektivno, jer je svaki izbor subjektivan. Informativno, vidiš kako su neki dobri stari postali dosadni stari. A neki postali još

  „ Путујућа изложба ћирилице   „  ових дана налази уточиште у галерији моје варошице представљајући типографску азбуку  ( за штампу, информатичку технологију и савремена средства комуникације ), у једном, и у другом делу калиграфију – краснопис  , радове уметника  писања, приказано је и неколико копија средњовековних рукописа

   Враћајући се  са отварања  изложбе  препарираних  животиња   “ Егзотик  зоо “, која је у мојој варошици  приређена захваљујући  Народном музеју из Кикинде , кроз мисли ми је непрекидно одзвањала реч - појам   “ судбина “. Судбина  ретких птица, гмизаваца, мајмуна, риба, корњача - неке врсте  више  не могу да се виде у Зоо-вртовима

   Noću između 12. i 13 . februara 1961. godine Branko Miljković je prekratio život u dvadesetsedmoj godini i tim činom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od početka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke “Uzalud je budim” (1957), “Poreklo nade” i “Vatra i ništa” (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama “Smrću protiv smrti”(1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovićem (1934-1966). Pisao je takođe eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog.

   “U celom tom opsežnom radu pokazao je

   Сигурно сте некада играли кошарку, рукомет, фудбал, одбојку... , уживали у успесима наших спортиста. Чули сте и за многе друге спортове, а да ли знате за ЈАЏЕНТ, по многима, први екипни спорт који је у савремено доба измишљен у Србији. Творац ове нове игре, за све узрасте, мој суграђанин и пријатељ, професор

    Kupi mi žena za rođendan, bio skoro, lepe duboke sive jesenje-zimske cipele, na šnjiranje, ne propuštaju vodu, tople i udobne, bar dok sam probao levu na kojoj imam visok ris, posledice iz mladosti i bavljenje sportom.. Stajale su par dana u kutiji i onda rešim da ih probam, ranije sam nove cipele razgažavao kod kuće, al’ davno nisam kupovao obuću, pa se zaboravilo, a i đavo ne da mira, obujem ih i krenem u šetnju 6-7 kilometara. Posle prvog kilometra, osetim nešto me na peti bolucka i pecka, kažem, nije žulj, baš su mi udobne i lepe. Na  drugom, od pete probija na temenu.

 Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

 Tražeći nešto drugo, kako to obično ide, večeras sam našao ovaj interesantan tekst Umberta Galimbertija iz 2007. godine; tekst je originalno objavljen u listu La Repubblica. Govori o nečemu što mislim da je relevantno za naše društvo, te osetih potrebu da ga podelim sa vama. Uživajte. Druge njegove tekstove oni zainteresovani mogu naći na Peščanikovom sajtu.