o opstanku srpskog naroda in a nutshell

Sjajan tekst u Danasu o izjavama ministra Popovića o Kosovu. Sjajan zato što jasno pokazuje dubinu kontradiktornosti srpske politike o bilo kom pitanju. Šta je sve Popović uspeo da spoji zajedno u stilu "jesi li ti muzičar" (boldovanja moja):

Potpuno fascinira spremnost i sposobnost srpskog društva da se zajebava sa samim sobom.

Sećate se ove devojčice?  

 Serijal bajkovitih priča o njoj se emitovao u vreme mog detinjastva, i sve sam odgledala onoliko puta koliko se to tad moglo.

Danas mi javljeno da je Predah proradio. Nadam se da će i našoj Kleinemutter uskoro pozitivno rešiti zahtev, (ako ne reše, eto nas da pišemo žalbe), pa se valja malo opustiti.

Позивамo вас да присуствујете промоцији романа Филипа Грбића „Руминације о предстојећој катастрофи" која ће бити одржана у уторак, 20. јуна у 19.00 ч. у просторијама књижаре Плато (Кнеза Михаила 48).
Поред аутора, на промоцији ће говорити Мухарем Баздуљ и Никола Маринковић. Разговор о књизи модерираће Наташа Анђелковић.

ДЕВЕТ РЕПОВА ЛИСИЦЕ

У дневничким белешкама на почетку ФОРСИРАЊА РОМАНА-РЕКЕ Дубравке Угрешић (НИН-ова награда за роман године 1988. године – пре 30 година!) пише:

„.... Навратила је и моја пријатељица Сњежана и питала ме о чему ћу то писати. Па, ја бих о писцима, рекла сам. Па стално пишеш о писцима, рекла је. Само добри писци могу писати о било чему док лоши морају пазити на тему, додала је. Што могу кад волим писце зато што су тако мали, па ми их је жао, рекла сам ја...“

Те реченице су биле пророчке. У том роману и каснијих десетак књига есеја, прича и романа Дубравка Угрешић је заиста писала о писцима, писању, светским књижевним циркусима званим фестивали и симпозијуми и утврдила: писци јесу „мали“, али нема никога ко их због тога, или било чега другог, жали.

ЛЕОНАРД КОЕН: ЗАБАВА ЈЕ ЗАВРШЕНА

S. O. S.

Полако с тим бесом, поспанко.

Не траћи га у бунама.

Не мрси га идeјама.

Ђаво ми не да говорити,

само да ти наговестим да си роб,

твој јад је намерна политика

оних у чијим ланцима патиш,

оних које одржава твоја несрећа.

Ужаси тамо, унутрашња

               Kako se samo stvari, događaji, lica, predeli povezuju na najneobičnije moguće načine - razmišlja dok pažljivo slaže hrpu sveže opranih svetloljubičastih peškira netom pristiglih sa naherenih, po obroncima brda rasutih, mahovinom obraslih provincijskih grobalja. Čitava jedna generacija naprasno je rešila da ode pred Svetog Petra u veoma kratkom roku, pa su se poslednji ispraćaji jedno vreme nizali kao na pokretnoj traci - gotovo mehanički i sa sasvim pomešanim osećanjima, a sa njima i ti bolesno bledi peškiri pristizali su jedan za drugim u kuću, kao da ih je uvek ista osoba kupovala u uvek istoj prodavnici.

                Srećnicima se prilepi neka melodija proganjalica, pa, ako ništa drugo, mogu da je pevuše, zvižduću, mrmljaju sebi u bradu ili prosto lupaju levom nogom u njenom taktu dok pokušavaju da nađu najjednostavniji način da je se reše, budući da je ista po definiciji jedna od onih koje nisu radi da slušaju, a kamo li da se petljaju sa njom po vasceli dan. Baksuzima poput mene prišljamči se ni manje ni više nego jedan Jemeljan Piljaj. Mislim, stvaaarno! 'Ajde ga, majčin sine, odzviždući, otpevaj, odrecituj, a da ti svako malo ono lepljivo lj ne zašljapka u ustima kao patka po bari.

               Eto, priznajem da volim da trebim grašak. Nije da to ima ma kakve veze sa nastavkom priče, ali, pošto ista nekako mora da počne, neka joj ovo moje ničim izazvano priznanje bude taj neki početak. I tako nemam baš sasvim jasnu predstavu kuda će ovo pričanje da me odvede, tako da se ispostavlja da i nije naročito bitno koja će rečenica da stoji prva u nizu.

1. Prezime

1. Sve je relativno

               Dogodilo se to u ona dobra stara vremena kada su slave ponovo postale moderne i okupljale za svečarskom trpezom čak četiri generacije mnogobrojne rodbine tako da domaćini često nisu ni uspevali da se pošteno vide sa gostima koji su stizali u talasima, pa je trebalo, sve po propisima, izneti slatko i 'ladnu vodu, rakiju i kafu, pa predjelo, supu, sarme, pečenje, salate i sijaset sitnih kolača, i pri tome paziti da uvek u čašama bude dovoljno piva, vina, špricera i žutih i crnih sokova...

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Već par puta sam se na ovom blogu  deklarisao kao (radikalni) utopista,  što uostalom i sad činim,  otprilike učinio sam to isto onoliko puta  koliko sam i izjavljivao  da ne gledam tv serije.

E pa, nedavno sam, po nagovoru blogokolege Ribozoma (tnx Rib), odgledao jednu (2 sezone od po 6 epizoda) koja se gle nikakvog li čuda zove upravo Utopia.

I sad ću malo da izigravam  tv kritičara sveopšte prakse, koristim riječi što

Evo jednog predloga za  ljetnje zanimavanje. Praktično za spakovati, jednostavno za uporabu ... i za plažu, i za garažu, samo što ponekad  zna da vam  usisa i nešto više vremena nego što ste planirali  da mu posvetite.