Позивамo вас да присуствујете промоцији романа Филипа Грбића „Руминације о предстојећој катастрофи" која ће бити одржана у уторак, 20. јуна у 19.00 ч. у просторијама књижаре Плато (Кнеза Михаила 48).
Поред аутора, на промоцији ће говорити Мухарем Баздуљ и Никола Маринковић. Разговор о књизи модерираће Наташа Анђелковић.
Јунак овог романа ухваћен је у вртлог властитих мисли о „катастрофи" која „предстоји" на сваком нивоу егзистенције: од најнепосреднијег, оног интимног, преко геополитичког, до најопштијег - метафизичког и религиозног. Он је млад и образован, али остаје нејасно како конкретно зарађује за живот. Родитељи му плаћају рачуне. Он се с великом жестином бави својим „духовним усавршавањем", али његов психијатар, докторка Перишић, сматра да је због те своје пренаглашене потребе запоставио професионално усавршавање и агресивнију борбу за место у друштву. Дакле, такав, депресиван и анксиозан, Лазар у јеку туристичке сезоне креће са својом младом женом на десетодневни летњи одмор на острво Крит. За разлику од медитације или контемплације којима се, чак и кад лежи на плажи, човек понекад препушта без ризика, јер оне имају углавном благотворно дејство на онога ко их упражњава, јунак ове приче упада у руминације, које представљају облик мишљења у коме се онај ко мисли увек изнова заплиће у злослутне, репетитивне, црне мисаоне кругове из којих никако не успева да пронађе излаз.
Лазара прогањају црне мисли, али напоредо с тим црним мислима, он има праве духовне узлете и његова размишљања садрже надахнуте и понекад веома провокативне увиде у историју, политику, књижевност, филозофију и теологију. Он је у исто време гневан и смушен, привлачан и одбојан, задрт и великодушан, забаван и досадан.
У настојању да спасе свој брак, који је у озбиљној кризи, млади супружници одлазе на путовање, али уместо прижељкиваног помирења, свађе и неспоразуми још првог дана летовања ескалирају на веома буран начин, тако да се брачни партнери разилазе, проналазећи успут друштва која им по карактеру и склоностима више одговарају. Лара се одаје пијанчењу с колоритним, упечатљивим и бахатим Русима, а Лазар бива увучен у компликоване интимне односе унутар једне наизглед готово идеалне немачке породице - дружељубивог и радозналог брачног пара са децом. Почетно одушевљење новим пријатељима, које је освојило раздвојене Лару и Лазара, неће дуго потрајати.
Конфликт између јунака, достиже кулминацију, али пре завршетка летовања у тај конфликт се уплићу неочекиване, урнебесне и добронамерне силе које их враћају једно другом.
*Филип Грбић (1984)
Рођен у Београду. Завршио "Трећу београдску гимназију". Дипломирао филозофију на "Филозофском факултету" Универзитета у Београду. Предаје филозофију у Гимназији „Свети Сава" и ради као библиотекар у "Угоститељско-туристичкој школи". Члан Удружења књижевних преводилаца Србије. Преводи са руског, немачког и енглеског језика. "Руминације о предстојећој катастрофи" је његов први објављени роман.
(preuzeto sa fejsbuk stranice izdavačke kuće "Plato")
LINK na emisiju Ivane Zarić "Tri tačke" u kojoj je Filip govorio o svom romanu, pisanju i profesuri.
Ja sam Filipova mentorka u biblioteci i dobila sam potpisani primerak romana preko veze:) On ne krije svoje književne uzore i lako ćete u preplitanju priče i esejističkih pasaža prepoznati Mišela Uelbeka i Tomasa Bernharda. Njegovi likovi stenju između nemačko-austrijske težnje ka redu i disciplini i neuroze, između uelbekovske apokaliptične vizije savremenog sveta i ruske duše, u najširem smislu. Sve njegove filozofske i književne preokupacije su sabijene u gotovo avanturističku priču o bračnom putovanju u kolevku filozofije - Grčku. Mnogo je to za jedan roman. Začudo, ne raspada se i kompoziciono je to čvrsta i dosledna celina. Povremeno baš zabavna. Povremeno jezički nekoherentna. Ta mešavina slenga, seksa i psovki i citata Platona, Paskala i Dostojevskog ponekad zaškripi, ali i njegovi likovi su puni tih protivrečnosti, tako da postoji umetničko opravdanje. Filip i ja smo, u stvari, politički neistomišljenici koji tolerišu različitosti jer nas spaja ljubav prema literaturi i umetnosti uopšte, kao i borba sa anksioznošću svakodnevnog života. Ako je moja generacija proćerdala ideju demokratije u Srbiji, njegova je još uvek traži, al' ne uvek na pravim mestima:)
Nadam se da ćemo se videti na promociji u "Platou"!