Mi smo porodica razudjenog tipa. Doduše, koliko do onomad, mereno roditeljskim aršinima neosetljivim na vreme kao takvo, bili smo prilično zgusnuto naseljeni. Bila su to lepa vremena kada su deca bila ono što ta reč i znači, sve dok nisu bez pitanja porasla i prema njihovim shvatanjima odrasla. Nije da ja to ne shvatam, nego mi je prosto neverovatno da neko ko se, do koliko prekjuče, teturao izmedju stolice i komode, pokušavajući

Mene nikad ni sa kim nisu razmenjivali, što im do dan danas oprostila nisam. Znam da smo se toliko selili da ni sami sebe nismo mogli da stignemo, takoreći smo bili u autorazmeni, ali ipak. A, baš bi bilo lepo da sam ja otišla negde, pa da je posle neko došao kod mene odnegde drugde. U cilju razmenjivanja različitosti, kako kulturnih, tako i svih ostalih.

Kad se samo setim odlične prilike zvane „Radost dece Evrope“. Jeste da je to bila samo polovina projekta razmenjivanja, ali je bilo baš divno da možeš da dobiješ gosta iz neke od zemalja učesnica. To ti je dizalo društveni rejting do nebesa. Pod uslovom da si imao krečnjačke laktove i krčmarsku glasinu. Jer su se samo takvi dočepavali gostiju iz inostranstva, što je tada imalo značaj gošćenja stanovnika neotkrivenih galaksija. Mene tu nije bilo. Valjda sam zbog toga kroz život vukla kompleks neostvarenog dobrog domaćina, zbog čega je prva ponuda razmene, u školi Prestolonaslednika nam, bila moja. Iz prvog reda sam vikala: „Daj dva!“ U tom slučaju Holandjanina.  

Ne ukidajte emisiju TREZOR! - apel Fondacije Tanja Petrović

Fondacija Tanja Petrović je ogorčena vešću da emisija Trezor neće biti u programskoj šemi RTS-a od jeseni. Apelujemo na rukovodstvo Javnog servisa da svoju odluku preispita i izmeni, jer postoje brojni razlozi da ova emisija, koja „čuva trezore“ RTS-a, opstane i nastavi da se emituje na nacionalnoj frekvenciji.

Jednog prerano vrelog junskog dana, pred pećinu je izašla žena u mudrim godinama. Sa mržnjom je pogledala nebo izbledelo od žege i obrisala curak znoja koji joj je kliznuo niz vrat ka ledjima. Podigla je rub krznene haljine, mučenički uzdahnula i njime prešla preko dlakavog dekoltea. U pozadini pejzaža koji je titrao jarom podrignuo je obližnji vulkan. Temperatura je u trenu porasla za bar pet stepeni. Žena je osetila kako počinje da se topi, zajedno sa pragom tolerancije.

kad nepozvani pesmi na vrata

odnekud spolja bane,

a pesnik leži bespomoćan

u zemlji dublje od dva hvata

Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama, Desanke Maksimović, »Tražim pomilovanje«. Komisija je jednoglasno zaključila »da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe«. Skraćeno rečeno, zaključili su da se vanvremenost ne uklapa u ovo vreme. To se, inače, na latinskom zove contradictio in adiecto, i označava suprotnost u pridanome. U ovom slučaju to je tvrdnja koja sama sebi protivreči, jer ako su Desankine pesme, kako kažu,  »vanvremenske«, onda odgovaraju svim vremenima, odnosno epohama. Posebno je zanimljivo smatranje Komisije da učenici četvrtog razreda gimnazije, kojima je ova zbirka do sada bila lektira, neće umeti da je vrednuju i umanjivaće njen značaj, zbog čega je predloženo da se prebaci u prvi razred gimnazije »kao odjek književne epohe srednjeg veka«. Dakle, mladji će, za razliku od starijih, umeti da je pročitaju i vrednuju.

Tražim pomilovanje

za takozvane pesničke grehe

kad ih na arhangelske stave vage

licemeri na okupu

Odgovor na pitanje koje je, onomad, postavio pesnik Branko Miljković, prema ovdašnjem iskustvu, bio bi: Ume, itekako, ume, ali svojom pesmom sužnje samo zavodi. Baš kao što su morske sirene zavodile Homerovog Odiseja ili Hajneova vila mornare na grebenu Lorelaj.

Zakopan, pa otkriven 'opasan' otpad u Obrenovcu, ist to pronađeno i na drugom mestu, crvena tečnost ispuštena u Dunav u Novom Sadu. Bački kanal izvor zaraze, najveća beogradska deponija kod Vinče gori celo prošlo leto i bukvalno guši deo Beograda... Poznanik koji redovno vozi kroz Srem svedoči da se pored puta stalno vidi dim sa mnogih od divljih i 'pitomih' đubrišta, uništavanje otpada nije regulisano, preduzetnici koji su nameravali da pokrenu pogone za uništavanje organskog otpada propali su čekajući neke dozvole, u zaštićenoj zoni se sprema gradnja luke, đubreta svuda, nasipi se ruše da bi se sagradile vikendice, preduzimački vladajući metod je 'gde god nađeš zgodno mesto ti šut baci' ...

( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)

ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....

(треба умети и да се ништа не каже а да се из онога што се није рекло сазна оно што треба да се зна и што се неказивањем управо казало)

запажах како се, глагољив по природи ,у свакодневним комуникацијама са окружењем све чешће спотакнем у измицањем ми o теми поведеној адекватног вокабулара, тјст правих речи које у таквом часу треба изговорити,  па се потом самотеших да је то, обзиром на животне ми године, посве природно.

(дневникми Но : 023-2019)

пристигла зима .снег прикочио аутопутарске радове по Србији. одмарам малко уномсаду од теренских активности ,па ми (повремено) друштво чине исписници вазда изазовима бременити но бројем све проређенији.

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)

седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

- стварност је за оне који нису довољно снажни да поднесу снове ( S.Frojd )

године ,те породично окоље, дају ми предност да данас могу да живим по својим жељама (како би оно стари латини казали otium cum dignitate ) обзиром да сам своје бављење у претходном времену схватао као нешто вештачко а не као прави живот.укратко, проживех га у дезилузији.

U Srbiji ima roditelja koji se kćerci obraćaju sa "sine", a sinu sa "konju".

edit: Konj u spavaćoj sobi, čemu?