U svakoj profesiji sloboda je let na par hiljada metara visine. Pad takođe ima ubrzanje slobodnog, ako niste uložili mnogo rada, i ako nemate ono malo sreće koliko je potrebno. Život slobodnih umetnika je posebna priča.

„Oni poseduju neverovatnu snagu! Oni čine da poželiš da zaigraš valcer sa njima, lica prepunog suza. Oni te vode do smiraja dana kada tuga nestaje i samba navire u mozgu. To je njihov šarm, njihova prepoznatljiva nalepnica, unatraške ispisna pravila koja teraju igru našeg vremena od površnosti, i daruju joj sadržaj". Ovu su reči jedne pozorišne, odnosno plesne kritičarke švajcarskog magazina Le Temps. Govori se o plesnoj trupi Alias.

Danas mi je stigao mejl iz gradske televizije. Studio B. Marketing na vezi. Kažu, ako Beogradski festival igre želi da na svoj tv spot u trajanju od samo 14 sekundi, stavi logotipe sponzora koji ukupno traju dve sekunde, onda spot ne može da se tretira povlašćenim, već mora da se plati po punoj ceni... Avaj, fantastično... Hvala im.

Poslali ljudi i cenovnik, onaj isti po kome se tarifira politički marketing. Kažem im ja da mi ne prodajemo ništa, nemamo tezgu, partiju, odnosno da balet nije komercijalna vrsta, da je to gradska stvar, vrhunska kultura, da je u pitanju Beograd, publika... Ma, ne znaju. Nisu čuli. .... Hvala im.

Beogradski festival igre vec 10 godina donosi pred beogradsku publiku - najbolje svetske baletske i plesne produkcije. Ne znam ko prati balet, igru, kulturu, umetnost, ali oni koji prate znaju o čemu govorim. I za one koji nisu poznavaoci baletskih prilika, kvalitetno trajanje jednog brenda, u bilo kom segmentu delovanja (ne daj Bože u kulturi), zahtevna je i odgovorna rabota, baš kao i njegova aktuelnost na domaćem i svetskom tržištu.

Sinoć je spuštena poslednja zavesa ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre.  Decenija najbolje igre je sada za nama. Organizatorima su ostali papiri, neplaćeni računi, izveštaji, i još mnogo onog nimalo atraktivnog posla. Publici su ostale boje, neki neuhvatljivi pokreti, slike, sve ono što ljudski um uspe da zaledi, jer je igra umetnost trenutka. Ostaje u sećanju jedan neponovljivi april igre u Beogradu.

Kanal sa rednim brojem 21
je mesto koje je od ponoci
pa do pola sest izjutra rezervisano
za soft pornice.
Nikada mi nece biti jasno
zasto u gornjem levom uglu
ne stoji oznaka +12
za pubertetlije ili decu koja ranije provale taj bitan
momenat odrastanja.

                                                        klica sumnje

Potpuno sam se sjebao

kada sam pomislio

da je život ono što bi trebao da bude,

jer sam nedavno shvatio da je život ono

što ne bi trebalo da bude;

govnjiva klica u utrobi univerzuma, sitna, neprimetna,

ne namerno začeta, bez svrhe i cilja,

bez napretka,

odjednom se samo

rasprši i od nje

ostane samo gola sumnja.

                                                              otvarajući to zlatno pakovanje

i poslala mi majka hrpu kafetina i jos koječega,
da joj sin bude
dobro

Ubeđuje me da za 1000 dinara kupimo antenu za Tv

i probamo da uhvatimo 3-4 kanala

Kažem joj da nam televizija ne treba.

Program je odvratan.

Imamo knjige – pročitaj neku

Uzmi crtaj, ljubavi

U autobusu broj 45, pre neko veče (7. novembar 2012), negde blizu raskrsnice Studentskog grada i prekoputne Džakarte (kafana Tošin bunar), kako, zašto, u glavi mi se usred triliona misli i primisli, zapali kao buktinja reč ZANOS! Nekoliko sekundi je sijala, blještala, poništavajući i prazneći mi mentalije od svega drugog. Nije mogla duže! Konstantni umni mi bururet, skrajnu je, vrlo

Prosledjujem informaciju dobijenu od g.Bojane Andrić,urednika emisije "Trezor".  Povodom smrti džez muzičara Predraga Ivanovića  "Trezor"  prikazuje kolaž arhivskih zapisa nastupa "Kvarteta Predraga Ivanovića" iz nekoliko emisija muzičke, dečje i obrazovne redakcije TVB, kao i izjavu Predraga Ivanovića na otvaranju izložbe "In-TV-scenacija" koju je Redakcija za istoriografiju pripremila povodom 50 godina Televizije Beograd.

Emisija će biti emitovana u sredu.12 maja. 

 Izvolite na webinar za uputstva kako.

gost autor: fantomatsicna

"Ako neko otvori blog o renoviranju i pravljenju kuća rado ću iznijeti iskustva iz te oblasti, možda nekom budu korisna." -- kamilo_emericki 

Dole je slika kuće koju je G. kamilo sebi napravio: 

Ovde možete i da nastavite da se svađate oko toga čiji parket brže približava toplotnu smrt univerzuma i više nas ugrožava kao vrstu, po mojoj sl. proceni drugu najdosadniju raspravu koja

″Da l' to grmi il' se zemlja trese,
il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese,
nit udara more o bregove.″
Već se to drma naš Bermudan. Jutro je rano, nema petlova da se deru i vrište u ranu zoru jer su Englezi to već odavno pobili, međutim imam osećaj da gubim tlo pod nogama. Bermudan se ljulja počinjem da se budim ali još uvek prilično bunovan, ne znam gde sam. Počinjem da razmišljam o zemljotresu ali Engleska nije trusno područje. Okrećem se na drugu stranu i onda vidim razlog našeg ″zemljotresa″. Miki peva po Bermudanu: ″She is a

Gošća-autorka je želela da ostane anonimna (i ja bih, ako pseudonimnost nije anonimnost, bar na ovom mestu, ali tehnički to nije moguće). Složili smo se, inače, da ne volimo "korporativni javni humanizam" (treba li objašnjavati razloge?), ali u ime zaista višeg cilja (otvara se mogućnost za značajnu pomoć oboleloj deci)...