Pre nedelju dana vidim u medijima da je Skupština donela Zakon o ostvarivanu prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojim se deci, trudnicama i porodiljama omogućava da idu kod lekara i bez overene zdravstvene knjižice. Danas pročitam da se pojavila kontroverza oko tog zakona, predsednik Skupštinskog odbora za zdravstvo i porodicu Dušan Milisavljević kaže da je njima previđeno uspostavljanje registra abortusa, te uzmem da ga pročitam, da vidim o čemu se radi.

Verovali ili ne, srpski pisci zakona ne mogu ni 10 članova, koliko ovaj zakon članova ima, da napišu ljudski, bez otvaranja gomile pitanja šta, kako i zašto.

Novi pogled na poslednji Laneganov koncert...o ljubavi i drugim demonima piše vam  moja gošća -  DamselInDistress!

Here comes the devil, prowl around

Warm whiskey for every ghost

And I'm sorry for what I've done

Cause it's me who knows what it cost

It breaks and it breathes, and it tears you apart

It bites and it bleeds

And this desert turns to ocean over me...

... da se izokola nadovežem na već podobro zahajpani film o đa'olima i ljudima. Gde otprilike svaka sličnost između Lanegana i Đavola prestaje. Ili počinje... ni sama ne znam.

.

.

.

               1.

               - Izvinite me, večeras žurim. Imam bolesnu žabu kod kuće. - kaže i počinje da sređuje sitnice na svom radnom stolu.
               - Bolesnu žabu? - pita on.
               - Da. - Ona potvrđuje, po malo rasejana i sa mislima već daleko od ove prostorije u kojoj se razgovor odvija.

               Mislim, ja jednostavno volim da se igram rečima. Da ih premećem, okrećem, tumbam, da osluškujem kako zvuče, da im nalazim prava mesta u rečenicama, da ih izmišljam, da pronalazim nove, da pamtim stare... Nekako, to mi je jedna od najlepših zanimacija koju umem da smislim.

               Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena. Jednostavno, peglanje mi je prvo na listi najomraženijih poslova. Mislim, u čemu je štos? Rublje svojski istretirano najrazličitijim antibakterijskim sredstvima, pošteno promuljano kroz one haj-tek monstrume što umeju da peru na sto poznatih načina i još isto toliko nepoznatih, dodatno se maltretira vrućim komadom metala. Čega radi, pitanje je sad?

               Ko nije imao preča posla od gledanja u krošnje drveća mogao je da primeti da lišće kestena žuti sa posebnim stilom i elegancijom. S početka njegovi zeleni dlanovi dobiju tek zlatasti obrub koji se lagano i neumutno širi kako jesen postaje starija i nepobitnija.

Sve je počelo tako bezazleno, u jednom snu, punom različitih glasova. I posle toga zbunjujećeg sna, osvanulo je sasvim obično sunčano jutro, nalik bilo kom sunčanom jutru. Ali... to uopšte nije bilo obično jutro, barem ne za Proku.

Umoran od sna, naš junak je otišao do kuhinje ne bi li skuvao kafu i odagnao osećanje koje ga je pratilo od otvaranja očiju. Kad, bez najave, džezva progovori: „Izdajniče!“

Idemo dalje.

Južnoslovenski vladari, u želji da što brže organizuju sopstvenu državnu vlast, gledaju prevashodno sopstveni ekonomski interes. Pretvaranje dela slovenskih masa u kmetove za njih znači izgradnju novog društva, koje je već u nekim drugim zemljama uspostavljeno. Kako Južni Sloveni više nisu vojna sila Vizantije, to vladari imaju odrešene ruke, ali – sudaraju se i sukobljavaju sa sopstvenim vojskovođama, sitnom vlastelom koja neće da se liši svojih vojničkih družina i koja želi da njihova imanja obrađuju poluslobodni ili slobodni seljaci, koji određenim porezom plaćaju zaštitu vlastelinu. Tako počinje viševekovna istorija verskih ratova na Balkanu: na jednoj strani, gnostici koji se bore protiv Rima i protiv Konstantinopolja, a time i protiv sopstvenih vladara koji su prihvatili kraljevska znamenja od jednog od ova dva centra; na drugoj strani su vladari koji su prihvatili Konstantinopolj i moraju da se bore ne samo protiv gnostika, već i protiv vlastele koja prihvata volju rimskog prvosveštenika; na trećoj strani su oni koji su prešli u katoličanstvo i koji očekuju da im u borbi protiv ostalih pomognu dva inkvizitorska reda, dominikanci i franjevci.

           Pošto je nasekao drva, jedan starac je seo na stoličicu sa tri noge. Takozvani tronožac. Nasekao je dovoljno drva, pa se umorio. A ipak, nije seo samo da bi se odmorio. Seo je tek tako, da bi seo. Plavosive pantalone i bela, možda, nekada davno, ispeglana košulja. Na nogama gumena obuća, a između sečivo sekire. Drška sekire se penje do kolena i završava u čvornovatim

Poslednje tri nedelje su mi proletele kao u magnovenju. Nije lako poverovati da su Olimpijske igre završene, da je sada Rio De Ženeiro preuzeo palicu i da je sva pažnja usmerena na njihovu organizaciju Igara 2016. godine.

Ovo su za mene zaista bile posebne Olimpijske igre. Posebne jer je prvi put u mom životu moja zemlja bila domaćin.