Zahvaljući fanatičnoj upornosti blogera Fibonačija (11235oo), s ponosom predstavljam (njegovo) ostvarenje moje ideje!

neVIP portal

Nadamo se da će ovaj "projekat" zaživeti (one way or another). 

Ja pozivam zainteresovane blogere da i dalje ostavljaju u komentarima linkove na svoje tekstove.

U skladu sa zainteresovanošću i mogućnostima ova lista bi trebalo da bude ažurirana tj. nadam se da bar jednom nedeljno bude objavljena nova.

Još jednom hvala svima.

srpskom, rodnoravnopravnom i/ili rodnosenzitivnom

Posle četvrtfinala slede polufinala :)

A na meniju je specijalitet kuće - naše omiljeno jelo - meč protiv domaćina!

Ljudi generalno ne vole statistiku, ali je je volim (obožavam :)) i ona je vrlo slikovita (i neumoljiva ;)).

U košarci i vaterpolu, od raspada SFRJ, 17 puta smo se susreli sa domaćinima i 16 puta smo pobedili!

Od toga u košarci imamo skor 10:1 u vaterpolu 6:0

Da Evropa izveverue kolko smo rasni u rukometu i kao reprezentacia i kao domaćini.

Ovogodišnje finale Roland Garros-a ima mogućnost da postane jedan od najvećih mečeva u istoriji tenisa.

Đoković i Nadal se sastaju po 33. put (14-18) i ovo rivalstvo će gotovo izvesno biti najveće u tenisu ikad.

Najviše međusobnih mečeva su odigrali Lendl i MekInro (prelazim na čitaj kao što govoriš)  - 36

Ono što čini rivalstvo (osim broja mečeva) su važnost mečeva, neizvesnost, kvalitet, trenutne pozicije oponenata...

thinking...

Neko jednom rece da u zivotu nije toliko vazno disanje nego momenti od kojih zastaje dah. Posto se meni od kako sam ovde takvi momenti desavaju skoro pa svaki dan, ako budem pisao o svakom posebno ne bih stigao da jedem, radim ili ista drugo, a pogotovo da prozivljavam ponovo te neke buduce momente.

Rodjen sam u malom, ziveo u vecem, a sada sam opet nastanjen u omanjem gradu. Zato i ne cudi osecaj u grudima koji ponekad zakuca u ritmu sirokih ulica, glamuroznih zgrada i uzurbane reke ljudi na ulici. Moj prvi susret sa Kuala Lumpurom (u daljem tekstu KL) mi nije ostao u secanju bas dobro jer sam tek izasao iz aviona skroz zbunjen i osamucen od visednevnog leta, tako da sam jedva cekao da ugrabim neku novu priliku da ga upoznam malo bolje. I docekao sam je.

Tog jutra je alarm na telefonu poranio koji sat. Nije mi smetalo jer sam znao da me ceka satanak prvo sa klijentom a potom

Od malena sam zamisljao kako li izgleda da udjes u ogledalo i gledas svet sa one, suprotne strane? Da je umesto mraka dan? Da umesto sneznih pahulja sija sunce? Da umesto viljuske koristim kasiku? Ili kako je to da se vozi suprotnom stranom ulice? Nakon dvadesetak godina zamisljanja ispada da je sve sto je trebalo da uradim - dodjem u Maleziju i sve to dozivim. Sve gore nabrojano je ovde "normalno", a sve na sta sam ja navikao i kako sam ziveo je "drugacije". Kao da je neko uzeo i okrenuo svet za 180 stepeni a da mi niko nije najavio. Samo sto u ovom svetu nema carobno dugme za povratak na staro,

Velikih usiju me majka rodila i hvala joj na tome. Ako nista drugo bar za nijansu bolje cujem od vecine smrtnika. Doduse morao sam proci kroz golgotu dok sam bio mali, sada cak ni ne mogu da se setim svakakvih nadimaka koje sam imao bas zbog tih mojih velikih usiju. A i nije da nisu i klempave. Dambo, jedan je od nadimaka, a imao sam i pesmicu " Dado radar zove Zadar". Dosetljive li dece. Poput astme i te moje cudne usi mi nisu olaksale detinjstvo. Svima kome se nisam svideo davale su za pravo da me po njima okarakterisu, po njima poznaju i uz pomoc njih postide, i moram priznati - u svemu im

Blizi se dan kada treba da se rodim. Jos malo i bice tacno vreme da pocnem da zivim pravim zivotom. U prethodnih devet meseci sam bio tek neka mala sitnica koja se koprca oko sebe trazeci razlog i smisao zasto i kuda plovim. Naslucujem svetlo na kraju tunela.

Poput svakog embriona razvijao sam se u fazama, i nisam nazadovao ni u jednom koraku. Bilo je uspona i padova ali svaki sledeci put sam ustao brze i udahnuo jos dublje. Malezija je moja okolina sada, ali osecam da se polako oslobadjam bremena stranca i pocinjem da se spremam za svet koji me ceka nakon presecanja pupcane vrpce.

Samoca. Moje verni pratilac na svim putovanjima. Kada god pomislim da sam je se otarasio uvek zakuca na vrata. Uglavnom nocu, dok se u snovima setam po omiljenom Belom Gradu ona zakuca necujno i usunja se na prazno mesto pored mene u krevetu i udje u snove. Odjednom je Beli Grad prazan, moj korak je usamljen a ruka iz dlana je isparila. Biti sam, fizicki i psihicki je meni najveca kazna za sve lose sto sam ikada uradio. Od karme se ipak ne moze pobeci.

Mrak. Ni bele noci Sibira ne osvetljavaju mracne dane provedene u Gradu duhova. Okruzen svojom senkom koja me prati uvek, imam osecaj da me sunce zaobilazi. Moje lepo sunce koje mi se uvuklo pod kozu jos u Dalmaciji, i nastavilo da me prati sve do tropskih krajeva Jugoistocne Azije, sada me ne greje.

         Drage moje dame, ako do sada niste shvatile da to što muškarci  ne razgovaraju o nekim temama nema veze sa Vama, opustite se.To jeste tako.Čak i u najekstremnijim uslovima ( u litrima ) kada se izgovaraju najveće tajne, postoji zid ćutanja oko najozloglašenije pošasti koja je snašla muški rod, njeno veličanstvo higijeska gumica ili kondom ili prezervativ ili kako god hoćete.Mi se muškarci pred drugim muškarcima npr. presvlačimo bez problema, ali kad treba da se priča o korišćenju Toga...

         Samo poreklo reči condom je zagonetka. Priča je

                Ovako je počelo: potpisavanje ugovora

                Ovo je najavljeno pre nekoliko dana

                Ovako je glasila vest prošle nedelje sa sve komentarima

Ovaj tekst je morao da vidi svetla palube.

Upoznajte  njanju_de.manccini