jelena milić:

sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009

ja:

dok se ne sazna istina
gledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...

sve što urade, ili ne urade
biće u mojim očima vezano za ubistvo gardista....
as simple as that!

Ne mogu da kažem da sam bio šokiran kada sam čuo da će Vlada dati milion dolara da se nagodi sa porodicom iz SAD.. Teško šta me više može šokirati, možda bi bilo prikladnije reći da sam bio iznenađen. Bilo je blogova oko toga, ali me čudi i da je kroz medije i blogove sve to prošlo blago.. 

Znam da naši ne vole da štede i da se pare kojima ih mi plaćamo (kroz poreze, dadžbine i sl) troše kako hoće (setite se onog

Male stvari me često oduševe, a velike ne toliko često...  Možda male često ističem jer velikih i nema toliko, ali ovo što je hrvatski portal www.index.hr uradio je ogromna stvar i potpuno sam ostao bez teksta.

Naime, najposećeniji hrvatski Websajt je brendirao svoju naslovnu stranu sa srpskom zastavom, koristio ćiriliću i ispromovisao poruku "indeks uz komšije". Uz to tu je i slovenačka zastava i poruka na slovenačkom jer danas igramo fudbal i mi i Slovenci. Portal koji je svojim objektivnim pristupom zaslužio da ga veliki broj ljudi

Rano nedeljno jutro na platou ispred Hrama Svetog Save. Kamera iz (policijskog) helihoptera prelece preko suncem okupanih kupola svetosavskog hrama i obuhvata beskrajnu masu ljudi koja se tu skupila. Nacionalne zastave se vijore na jutarnjem povetarcu. Sa svakog transparenta isijava nada! 

Ispred naroda postrojeni u dva spalira, bataljon Garde Vojske Srbije u paradnim uniformama. Bajoneti na puskama koje nisu prodate Gruziji blistaju kao devojacki osmesi na reviji muskog donjeg vesa. Postrojen je i pocasni spalir policije, takodje u paradnim uniformama.Na kraju spalira nalazi se improvizovana

U jednom trenutku, starija gospodja sedela je za nasim trpezarijskim stolom sa svezanjem novcanica strane proiyvodnje u rukama koji je nudila mojoj zbunjenoj majci - ali, krenimo redom!

Donatorsko vece - Mi imamo i za njih!

Beograd, 9. jun 2010. godine: Skoro objavljene imovinske kartice nosilaca najvisljih funkcija u Republici pokrenule su lavinu reakcija u javnosti, kako domacoj tako i stranoj. Beda i sirotinja ovih ubogih ljudi podstakle su mnoge koji imaju da krenu u akciju kako bi sto pre resili tesku egzistencijalnu situaciju u kojoj se nalaze funkcioneri u Srbiji.

Tako ce se vec sledece nedelje u Kristalnoj dvorani hotela Hyatt Regency u Beogradu odrzati gala vece sa namerom da se prikupe sredstva kojima ce se Ljudima Sa (ne) Imovinskim Karticama

Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

Da li se drmaju temelji nauke? Brzina svetlosti kao najveća moguća brzina u ovom svemiru je dovedena u pitanje. Govori se o mogućnosti teleportacije, putovanje kroz vreme se pominje kao nešto ostvarivo u (astronomskim merilima) dogledno vreme. Tu je i kvantna teorija informacija, postoji i tvrdnja da je informacija fizička, razmatra se stvaranje „iz ničega". Da li smo na pragu novih epohalnih otkrića ili je „samo" greška u pitanju? Uz sve ovo, za jačanje našeg ponosa, uvek se napomene da je Anjštajn naš zet, Tesla je naš, ali i do sada manje poznati Vedral je naše gore list.

Gost autor: Zoran Horvat

Napomena: Ovaj tekst je napisao Zoran Horvat i zamolio me da ga prenesem na blogu. Tekst je njegovo autorsko delo. Naslov, analize, stavovi i mišljenja, koji su u tekstu izneseni, su njegovi. Zoran se registrovao na blogu i odgovaraće na Vaša pitanja, sugestije i slično. On piše "bez dlake na jeziku". :)

Smatram da je privatnost na Internetu "vrući problem" današnjice i da su različiti tekstovi i diskusije na tu temu potrebni i korisni.

Sledi Zoranov tekst.

Do sada sam često pisao o flori, faunu osim domaće (kamile) nisam obrađivao. Današnji bliski susret sa predstavnikom divlje mi je dao inspiraciju za ovaj tekst.

Prof. Čomski je jednom počeo svoje predavanje o izraelsko-palestinskom sukobu opaskom, da je tema prilično sigurna tema za davanje predikcija, to jest da se tokom godina i decenija jako malo iliti suštinski ništa ne menja.

Knjiga Amire Has "Piti more u Gazu, dani i noći u zemlji pod opsadom", napisana davne 1996. godine, mu daje za pravo - menja se forma, ali suština nimalo. [1]

Do sada sam više puta pominjao Amiru Has, novinarku Haareca (izraelski liberalni dnevnik), reporterku sa okupiranih teritorija. Ovim tekstom želim da bliže predstavim nju i njenu prvu (pomenutu) knjigu.

Majkl Džordan je najbolji košarkaš koji je ikada igrao ovu igru.

Nikada neko neće imati ni približan uticaj na košarku kakav je Majkl imao.
Kada se Džordan prvi put povukao 1993. (posle 3 uzastopne titule), akcije NBA lige su pale za 1/3.
Kada se drugi put povukao 1998. (takođe posle 3 uzastopne titule), u ligi je izbio štrajk i tzv. lock-out i sledeća sezona je bila dovedena u pitanje, pa je odigrana skraćena.
U jednu ruku je poboljšao, jer se najviše približio savršenstvu, a u drugu ruku je i iskvario jer su mnogi pokušavali (bezuspešno) da ga kopiraju, a javnost se gubila u (bezuspešnom) "traženju novog Džordana".
Košarka se deli na eru pre i posle Džordana. Pre se uglavnom igralo na pamet, a posle na snagu, On je objedinio oba + neverovatno veliko srce (i muda).
Velika je šteta za košarku da je propustio 2 sezone kada bi bio na apsolutnom vrhuncu.
Njegov pristup igri i želja za pobedom je nešto potpuno fascinantno (a pogled uteruje protivnicima strah :))

Odluka suda u slučaju javnog pozivanja na lični i profesionalni linč Brankice Stanković ponovo vraća točak borbe protiv nasilja unazad !

Naše društvo, u celini, veoma slabo reaguje na pretnje pojedincima koji profesionalno obavljaju svoj posao. Samo se podrazumeva da je to nešto ružno, ali aktivnih reakcija nema. Ogromna većina sramotno drži pognutu glavu i „gleda svoja posla" !

Ovakvim slučajevima sam bio svedok, više puta. Skoro uvek ista

Avalski toranj je najvisa gradjevina  na Balkanu. Ovo se, izmedju ostalog, moglo cuti na jucerasnjem svecanom skupu povodom  zavrsetka obnove i otvaranja novoizgradjenog avalskog tornja. Predsedniku Tadicu pripala je cast,uz beogradskog gradonacelnika, te premijera sa  ministrima, da prisustvuje ovoj ceremoniji. "Steta sto ovdje nije prisutan bivsi premijer Kostunica cija je vlada zapocela ovu izgradnju", rekao je predsednik.

 Da je toranj izgradjen prije roka, te da je isti otvorio sadasnji minister Milutin Mrkonjic, ova bi me ceremonija bas posjetila na neka vremena.