Haški Tribunal je bivšeg komandanta  Prve gardijske brigade JNA, pukovnika Mrkšića,  načelnika za bezbednost majora Šljivančanina i komandira jedne od četa iste brigade, kapetana Radića, optužio za streljanje više od 264 hrvatskih zarobljenika, prethodno izvedenih iz bolnice u Vukovaru, na farmi Ovčara, 20. novembra 1991. Optužnica im je na teret stavljala progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, mučenje, nehumana dela i okrutno postupanje.

Seoske lole 

Krenu moji baka i deka po prvi put u bioskop. Iza njih je bio Drugi svetski rat, koji ostavi za sobom pustoš, ali i želju za svemirskim putovanjima, čitanjem knjiga, pesmom, igrom.  Seksa im, pričala mi baka, nije nedostajalo. 

...Ocekujem da mi se deda, koji inace u svojoj 83coj ima puno planova za buducnost, pojavi kao honorarno zaposlen u Majkrosoftu.

Mama, inace, ne govori dobro engleski, nego ruski. mozda ne bi bilo lose da joj se Gugl nasetuje na ruski, da se ne bi iz neznanja uvalila u probleme, radosno kliktajuci na razne opcije misleci da dolaze od deteta u inostranstvu? Parental control... Pre neki dan sam joj za frenda predlozila jednog mog druga iz osnovne skole kog je ona obozavala, a i on nju, samo na malo drugaciji nacin, do te mere da je se zivo seca kao dobre ribe iako je poslednji put video

Posle  nekoliko dana, pazljivo i hladne glave (ukljucujuci i svoju) treba videti sta se sve zbivalo oko Parade ponosa, i kako je ko odigrao. Sad mi se cini da su ulozi bili mnogo veci, nego sto se u prvi mah cinilo.
I dalje bih mislio da je drzava bzropleto poklekla, da nisam na radiju cuo stav  branilaca svekolikog Srpstva “da je odlaganje Parade ponosa pobeda,  i  samo PRVI korak na putu rusenja pro-evropske vlasti, i da ce taj proces rusenja biti obavljen gde-na ulici.”
I dok sam cekao zeleno svetlo na semaforu, sinulo mi:

 Nekoliko saveta za ku(.)vanje.

(Znak (.) ovde sluzi mesto slova "r", da bi se zbunila moderacija i da oku bude drago.)

Sada pazljivo zamenjuj tacke odgovarajucim slovima da bi iskaz bio istinit. Naprimer: b ili d?
Ako previse je.es, ugojices se.
Ne mozes PREVISE da je.es.

Kad biras sta ces da je.es biraj svim culima, ako biras samo ocima, moze da se desi da je.es samo lepo ofarbanu plastiku.

 Kad je.es, ne budi alav, da se ne zasitis vec kod predjela.

Kad je.es, koristi odgovarajuci pribor. Predjelo mozes i prstima, za supu i ostalo ces samo

A sećaš se toga, a? He, jesam, što da nisam, ne dam ja što je moje...

Ajde otpočetka, sve mora lepo od početka da se priča.

Gost autor: baka Evdokija

To ti je bilo, vako pedeset i neke... Znam da je i Dana već išla u školu, pa je bilo bar 54-te, ili 55-te. Mitar je tad prešao da radi na železnicu, dali ga za referenta tu u Beograd, a puno se gradilo pa je nekad išao i na teren,

Sutra Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" slavi prvi rođendan. Na sutrašnji dan, pre tačno godinu dana, u mraku Potpalublja osvanuo je tekst "Kako sam 13 dana dojila Moje Oči Plave". Bio je to prvi pravi blog koji sam napisala nakon što je komentatorima nenadano data opcija pisanja. A pisala sam ga iz čiste frustracije, i sve plačući, podstaknuta načinom na koji su mediji rešili da obeleže Svetsku nedelju dojenja, rečju: naglašavanjem problema tabua dojenja u javnosti. Tu moju frustraciju najbolje je uspela da artikuliše Bilja77 (Kengurica 002) kada je rekla: "Podojiću dete u drugom Dnevniku RTS-a, samo da mi neko pokaže - KAKO?!" Drugom prilikom, ista dama fantastično je sažela isti problem na sledeći način: "Ove godine se puno pričalo o tome kako majke u Srbiji ne doje u javnosti. Majke u Srbiji ne doje u porodilištima. I to je pre svega posledica toga što ljudi, odnosno pre svega žene, koje se bave tim poslom u porodilištima, koje majkama treba da pomognu u tome - svoj posao ne rade uopšte."

Ove godine Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" želi da tokom Svetske nedelje dojenja pažnju skrene na loše funkcionisanje "Baby Friendly" programa kod nas. S naglaskom na "kod nas". I samo kod nas. U belom svetu je to jedan predivan program.

***

Uvek su me uveseljavale reakcije ljudi kada bih im rekla šta sam po profesiji. U poslednje vreme - posebno! U poslednja tri dana, dva puta mi se dešava da ljudima kažem: "Astrolog", a oni meni ponavljaju: "Astronom?", pa se na kraju sve završi skoro pa prepirkom: "-nom?", "-log!", "-nom?", "-log!" Nedoumicu definitivno razvejem tek kada im kažem: "Ne oni što gledaju u zvezde, e, da bi gledali, već oni što gledaju u zvezde i vide u tome neko značenje!" Tada, skoro po pravilu, sledi - zapanjena faca. Iz nje se uglavnom može pročitati da me do tog trenutka nisu smatrali baš tako glupom kao što to moja profesija implicira. I zbunjenost, beskrajna zbunjenost.

Popismo Zorka i ja kafu u Zemunskom porodilištu, pa sad - šta nam Bog da.

Kola smo parkirale pooooodaleko, da nam ne bi ko jopet napravio epiziotomiju na gumama. I zadržasmo se u kraćem razgovoru s načelnicom ginekološkog odeljenja i načelnikom porodilišta cirka četiri sata.

Zemunsko porodilište u julu ove godine slavi petogodišnjicu od početka renoviranja. Kad će renoviranju doći kraj - niko ne zna. Renoviraju ga, vala, ko Skadar na Bojani. Već je ono

Zašto se ja iznova nerviram zbog manipulacije statističkim podacima kod nas, više ni sama ne znam. Ama, činjenica je da se nerviram. Eto, sinoć čitam još jednu u moru izjava naših zvaničnika (što ministarstva zdravlja, što zdravstvenih ustanova), i mislim se šta da radim, dal' OPET da pišem blog o Pinokijima Srbije ili ne? Pa odlučim da ne pišem, pošto su me nedavna dešavanja oko skandala s operacijom kičme tzv. ministra zdravlja u Minhenu u potpunosti uverila da mišljenje građana ove zemlje, i kritike građana ove zemlje, ne vrede ni pišljiva boba, niti se ikad uzimaju u razmatranje zbog bilo čega. Mislim, čemu sve to?

Jutros se predomislim. Ma, ima da pišem, i da se ponavljam iznova i iznova, svaki put kad uhvatim nekog Pinokija u akciji! Ne zbog zvaničnika ove zemlje, već zbog građana ove zemlje. Neka na internetu bar postoji trag o svim tim Pinokijima, i neka svako od građana, pa i novinara, ko gugluje u potrazi za statističkim informacijama može na ove informacije da natrči. Kad im već ništa kritikama ne mogu, pa makar da ih sramotim, i da ostane zabeleženo za buduća pokoljenja s čime smo se mi, jadni, morali zamlaćivati, u nedostatku normalnih i sposobnih ljudi koji bi predvodili ovu zemlju!

Najnoviji slučaj vezan je za izjavu direktora ZC "Studenica" u Kraljevu, dr Arsića. U jučerašnjoj "Politici", lupi čovek i osta živ (citiram):

Sećam se ko juče da je bilo, imao je 3 (tri) godine, razbacao igračke na sve strane, neće da ih skupi... pa ja zapretim:

"Sve što ne pokupiš dok se ja vratim iz kuhinje, ima da bacim u đubre!"

A moje dete me pogleda, onako... kako bih rekla... ko da oće da kaže: "Mene si našla da zahebavaš?", priđe gomili igračaka, pokupi 3 komada istih (od pola miliona ukupno prisutnih, leba mi), vrati ih na mesto i mrtav ladan reče:

"Ovo ostalo baci."

Mereci distancu sa koje posmatram raskalasne klijente, postalo mi je jos jasnije da sam ja nas covek u njihovim redovima. Jednostavno sam osetio da ja nisam deo tog sveta a da imam jedinstvenu priliku da prenesem nama kako je to tamo negde sto vidjamo samo na televiziji i to mahom u friziranom obliku. Osetio sam odgovornost i potrebu da da sacuvam od zaborava price koje se predamnom same pisu. Ispricane price su prosto izlazile iz mene ostavljajuci mi samo dve mogucnosti. S obzirom da se ni sa kim ne druzim, mogao sam samo da pricam sam sa sobom dok hranim golubove u glavnoj ulici, rizikujuci pticiji grip ili da pocnem da belezim sta mi se desava. 

U Americi sam vec dugo. Cini mi se predugo. Prisecam se dana kada sam kao gastarbajter pocetnik , bez ikakvih papira, spavao na patosu i hranio se za 3 dolara dnevno. Jedno vreme sam bio bez posla i ziveo u stanu bez struje i namestaja. Bilo je bas zajebana situacija, idealna za odustajanje od americkog sna. Jedino me je odrzavao motor na nuklearni pogon marke "moramo uspeti". Jakom voljom i vestinom preziljavanja dostojne najboljih komandosa, relativno brzo sam savladao prvu koru americke pite od koje cesto trnu zubi. Dobacio sam se do laskave titule gastarbajtera profesionalca. To znaci da imam kola, pun frizider, ne kasnim sa kirijom za stan, ne zagledjujem cenu bas svega sto kupujem. Jednom recju, mi profesionalci nemamo preterane oskudacije osim, mozda, zadnjih par dana pred platu. Ako se dobro koncetrisem mogu u guzvi da prodjem kao Amerikanac starosedeoc.

Diskutabilno je da li smo srecni ili ne sto zivimo u eri u kojoj su mnogi pronalasci definitivno izmenili nacin zivota mnogih ljudi. Navikli smo da se kupamo u toploj vodi, spavamo u mekom krevetu, gledamo vesti na televiziji u sobi sa temperaturom od 22 celzijusa, komotno putujemo kolima, avionima, ... A nisu svi ti pronalasci podjednakom brzinom nalazili svoje korisnike. Ako posmatramo koliko vremena trebalo pojedinim inovacijama da steknu 50 miliona korisnika sampioni prvih 80 godina proslog veka su radio koji sticao publiku 38 i televizija kojoj je trebalo 13 godina. Igra je postala daleko ozbiljnija pojavom interneta koji je u svega 4 godine stekao 50 miliona korisnika. Apsolutni sampion je internet sajt www.facebook.com koji je nasao svoje mesto u klubu "50 miliona" za svega 2 godine. Frapantno je da se broj njegovih korisnika uvecava za oko 3% nedeljno sto je oko 100 000 ljudi dnevno. Brojke i dalje rastu i ocekuje se da vec 2010 facebook imati 200 000 000 (dvesta miliona) korisnika. Pocetno pozicioniranje facebook-a kao razonode za mladju populaciju je danas u mnogome promenjeno. 45% svih korisnika su stariji od 25 a populacija zena od preko 55 godina je najbrze rastuca grupacija na facebook-u. Zbog velikog broja korisnika i brzine rasta facebook je cesto nazivan novim internetom.

 Mesecima se spremam da napišem tekst o mladima, o adolescentima i onima koji tek to treba da postanu, pa sve odlažem. Kako krenem na temu emosa, nasilja, agresivnosti, želudac mi se pobuni, a glava kaže ovo je ogromna tema i ogroman problem, odakle početi?

U vreme bombardovanja, kada bi me neki od roditelja pitali za savet šta da urade sa sopstvenom decom koja se plaše, uvek bih odgovarala 'hej, deca

Dokle, bre? O'ladite malo