Nekim čudom privučena, pronađoh jutros bilježnicu s tatinim bilješkama, započetu 18.11.1991. Dan kada su on i mama napustili Osijek i stigli u sigurnost svog prvog zagrebačkog utočišta.

(Tata svakodnevno piše dnevnik, najčešće redak ili dva, od svog 15. rođendana 6.aprila 1941., pa do dana današnjega.)

Urednica Bloga B92 Vesna Dozet preminula je iznenada u Beogradu u 61. godini života.

Vesna je više od decenije na B92 gradila platformu koja je njenom zaslugom postala mesto na kome se okupljaju oni koji imaju šta da kažu i napišu, mesto koje je pokretalo ljude i u fokus stavljalo teme za koje mnogi nisu imali sluha i mesto koje je bilo, uz mnogo napora, štićeno od svog šuma koji sa sobom nosi digitalna

pre pola godine na jednom drugom blogu sa koga sam trajno banovana, objavila sam tekst  sa istom tematikom koga ću zbog današnjeg dana državnosti sa nekim izmenanama pokušati da ponovim samo da savčadam kačenje tesktova :)

Grb i zastava Republike Srbije je tema o kojoj se u javnosti malo govorilo i tek se uzgredno mogla čuti neka opaska. Jedini eksplicitni stav o tome je u listu Danas u svojoj kolumni izneo grafički dizajner Radomir Vuković http://www.danas.co.yu/20070428/vikend8.html#0

Звонило је на вратима кратко, скоро стидљиво. Знао сам да је он, само он је знао тако ненаметљиво звонити да га и не чујеш ако ти баш није до отварања врата. Сав је био такав, дискретан, ненаметљив али ако ти је био потребан увек присутан и довољно укључен да помогне а не смета. Идеалан комшија. Отворио сам врата и затекао очекиван призор, једино што ме је изненадило што није био у убичајеном свиленом баде мантилу. Више пута се позвао на своје године због тог "интимизирања" како је рекао мада ми је било јасно да у суштини штеди преосталу гардеробу за све ређе изласке на улицу. Пензије никад нису ни биле велике а мере штедње су довеле до тога да буду и мање од довољних. Неком гласови због чврстине и одлучности неком шетање по згради у шлафроку.

- Добар дан млади комшија, дошао сам да Вас питам да ли можете да ми посветите поподне?

Umrla je Tanja Petrović. Urednica »Politikinog« sajta. Nekadašnja novinarka Studija B, B92 i urednica »Samizdata« koja je tu izdavačku kuću digla na noge...bila je i gradska ministarka za kulturu...njenog lica i glasa ćete se setiti, jer su bojili Beograd, naročito u vreme kada je u njemu živela dobra muzika i nastajale legende.

Edit: Komemoracija će biti održana u "Politici", u ponedeljak u 15 časova. Kremacija će biti u 17 časova, na Novom Groblju. 

Ne mogu da verujem. Mislio sam da je do sada postavljeno bar 2-3 bloga o Magi. Zaboravljena i od blogera??

A otišla je pre deset godina, zaboravljena od svih.

 Kada sam bio mali, nisam ni znao da imam posebne potrebe. Kako sam to otkrio? Tako što su mi drugi ljudi govorili da sam drugačiji i da je to problem. Istina. Bilo mi je veoma teško da se ponašam kao normalna osoba, pa čak i sada ja na umem da vodim pravi razgovor.

(Zbog duzine teksta, fotografije su morale da izostanu jer forma B92 bloga dozvoljava samo odredjeni broj karaktera u jednom postu. Fotografije su ovde)  

Posao: živeti na pedalama

Krećem nazad u Luang Prabang, ovog puta Rutom 13, najvažnijom i najvećom laoškom magistralom. Zahvaljujući njoj, Laos je pre nekoliko godina iz jedne od najsiromašnijih i najzaostalijih država Azije počeo da izrasta u turistički atraktivnu zemlju, što povratno utiče na ubrzani razvoj celokupne privrede. Vozeći savršeno glatkim asfaltom, razmišljam o tome koliko jedan običan put menja živote ljudi oko njega.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

      Aktivistkinje i učesnice kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ verbalno su napadnute i izbačene iz Narodnog pozorišta u Nišu 2. Decembra 2009. godine.

      U pozorišnom klubu “Trema” niškog Narodnog pozorišta u organizaciji SOS telefona “OSVIT” od 20h, prema prethodnom dogovoru sa Upravom pozorišta, emitovani su kratki dokumentarni filmovi  (Aktivistički filmovi “Ne mogu da odem zato što… i “Mreža žene protiv nasilja”). Teme filmova bile su feministički aktivizam u Srbiji i nasilje

Trećeg februara treba da izaberemo između demokrata i radikala, Između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Neki su se već opredelili, a neki će morati uskoro. Recimo Čeda i Koštunica. Ova dva saborca moraće nevoljno da podrže Borisa Tadića u drugom krugu. Ni jedan ni drugi neće to učiniti laka srca. Ali moraće. Ako Koštunica ne podrži Tadića, koji moj onda sedi s njegovima u vladi? Ako Čeda ne podrži Tadića onda ništa, da parafraziram Peščanik.

Neodgovorno je.  U 2009-toj godini smo već u minusu više od milijardu evra. Privreda se davi pod poreskim teretom. Izgubili smo 200.000 radnih mesta. Imamo 1.850.000 zaposlenih i 1.650.000 penzionera. Više od pola zaposlenih radi za državu. Nemojte.

Cudno je da se malo obraca paznja, bar koliko se meni cini, na ono sto se desava u najvaznijim institucijama kulture ovih dana. Sve je to posledica guranja pod tepih problema za koje mnogi iskreno misle da su nebitni. Ili da su bar marginalni. A nisu.

Svima je vaznije da li je Jovica Stanisic bio agent cia-e, kako najpovoljnije kupiti auto, koliko duguje Miskovic...Sve je to vazno, dakako, da me se ne shvati pogresno, ali ja cu o onome sto mislim da je podjednako vazno.

Dvojica celnih ljudi dve ustanove od velikog znacaja za nasu zemlju i glavni grad, su podnela ostavke.