Ovo je premijerno izdanje edicije blogova Back of Mine, inspirisane čuvenom serijom komplilacija Back to Mine, u kojima su svjetski izvođači, uglavnom elektronske i klupske muzike, predstavljali muziku koju vole da slušaju kod kuće.

Ovdje će koncept biti unešto izmjenjen, tako da će moji gosti sami birati ključ po kojem će predstavljati muziku koja im ZNAČI.

Znači - počinjemo ...

gost autor: stefan.hauzer

Ova BoM tema stvarno zeznuta stvar za "riješiti", sem ako ne nađeš odgovarajući ključ (kriterijum) po kojem ćeš složiti kompilaciju. Pa čak i tad nije baš najednostavnije.
Ja sam, na primjer, već složio 3 liste, upravo mjenjajući sam ključ . Ali koji ključ izabrati da bi se odlučilo između te tri? Pa nema druge sem eci-peci-pec razbrajanja :)

Možda u nekim budujuŠČim vremenima objavim i te ostale listinge, ali sad sam se odlučio za ovaj fundamentalistički pristup. A kud' ćete fundamentalnije od Bubnja i Basa.

Nedelja je, dan koji me asocira gotovo uvek na bezbrižnost, opuštenost, blagu lenjost, popodnevni ručak u društvu voljenih osoba, gledanje porodičnog filma uz gutljaje tople kafe i predvecernje dremanje… Gotovo da se u ovom momentu identično osećam, s tim da su okolnosti u kojima se trenutno nalazim poprilično drugačije…

Negde je oko 14h popodne, nalazim se na otprilike 11,500 metara visine, iznad obale zapadne Afrike. U avionu sam sa jos, ni sama ne mogu da pojmim, koliko stotina ljudi, na putu za Buenos Aires. Nedeljni ručak samo što je završen… Malo neobično, zar ne? U vazduhu se čuje žamor ljudi, hrkanje onih koji duboko spavaju posle verovatno burnih noći provedenih po evropskim prestonicama, mnoštvo različitih jezika među kojima dominira španski. 

Evo  još jednog dela one priče sa početka... gde sam, pokušavajući da pišem o Kosmetu, stigla do nekih  Veštica i Cirkuzanata i, u svakom slučaju, nepovratno se udaljila od prve ideje da napišem jednu normalnu kljigu o svom Kosovu... kako to već novinarski svet uglavnom radi, sa nekim reportažma... o čemu mi se uopšte nije dalo da pišem ni da ih sklapam iako ni sama ne znam koliko ih imam u ovom mom laptopčetu... uostalom, uglavnom su i objavljene

Nije mi namera da  postavljam tekstove baš svaki božji dan - i da se popnem na glavu ljudima svojom hiperprodukcijom

"Gost bloger":Dz. M. Kuci:

Izranjanje iz cenzure

Pocev od ranih sezdesetih do negde 1980. godine, Juznoafricka Republika odrzavala je jedan od najslozenijih cenzorskih sistema na svetu. U sluzbenom zargonu nazivan ne cenzurom nego "kontrolom publikacija" (cenzura je bila rec koju je radije cenzurisao iz javnog diskursa o sebi), sistem je imao za cilj da kontrolise diseminaciju znakova u bilo

Sa velikim zadovoljstvom predstavljam vam mog dragog gosta, blogera lepog nika, dakle Nurudin:

EDIT: (upadica) Naziv KosMet i Metohija za Svetu Srpsku Zemlju te Branik Otadžbine i Srce Srbije nije greška niti slučajnost i ni slučajno nije izraz nepismenosti mog gosta. Naime, to je moje omiljeno ime za južnu srpsku pokrajinu - ja sam ovde nepismena a ne Nurudin i molim da se to ima na umu dok se čita  ovaj sjajan tekst. Hvala. 

  Читав блог некоме ће деловати конфузно, али верујте да је стање

Gost autor: St.Jepan 

Mmm, da, moje čudne šale...
Evo jedne:

Namerno nisam prekucao.

Seeing is believing!

--------------------

Ali priča o demantiju se tu ne završava, ma kakvi!
Sutradan po objavljivanju, moja mlada prijateljica, novinarka, 

A onda ostadoh zamišljena.

Još od kad sam počela ova moja piskaranja, pokušavam da nađem reči da opišem nebo iznad Bocvane.

Počinjala sam najmanje sedam ili osam puta i svaki put bih odustala jer to - nije bilo to!

Ili bi priča skrenula na neku drugu stranu, ili bih se zagubila u objašnjenjima o geo-fizičkim svojstvima Bocvane, ili...

Nebo mi je izmicalo.

 Ko čemu, baba o uštipcima, a ja o školi...

Prvo da se izvinim svima koji su nestrpljivo čekali nastavak sage zvane „Inkluzija u praksi" - imali smo mesec dana respiratornih infekcija (uključujući dva bronhitisa i jednu upalu pluća), pa nisam postizavala da piskaram, osim da povremeno ostavim poneki komentar.

Ala veje, veje...

Prava predpraznična slika pod mojim prozorom. Pahulje promiču, sve se beli. Zima. Ona prava, hladna, kakvu pamtim iz detinjstva. Sa šalovima, kapama, sankama i toplom čokoladom.

Kažu da je sad vreme za dobru volju i darivanje.

Pa evo, ja vam darujem jednu od mojih beleškica iz Bocvane. O jednom drugačijem zimskom danu (između ostalog i zato što je tamo zima od Juna do Septembra).

I, završi nam se još jedan zimski raspust.

Prekratko je trajao, ako mene pitate.

Trebalo bi da je duži bar za nedelju dana.

Onih nedelju dana koje su nam potrebne da se iz raznih praznovanja prešaltujemo na normalan režim života i rada. Da malo obnovimo gradivo, uđemo u rutinu i tako to...

Al' šta je - tu je. Ponovo nas čeka draga nam škola.

Pa sad sve nešto razmišljam - možda je to samo moj problem - ali, ne čini li vam se da su naši roditelji daleko manje morali da „uče" sa decom nego što mi to moramo?

Cujem sad na vestima da Tomica nesmenjivi podnosi sutra ostavku!

Da nije 1. April??? 

Evo i u novinama:

 http://www.danas.rs/danasrs/politika/tomica_milosavljevic_podnosi_ostavku_.56.html?news_id=208558

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/149057/Tomica+podnosi+ostavku!.html

http://www.novosti ,rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:316857-Tomica-podnosi-ostavku

EDIT 2:

12:10

RTS je upravo javio da je stvarno podneo ostavku - IZ LICNIH RAZLOGA!!! 

Lepo kaže naš narod - Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci!

To, kanda, važi za ovog našeg mačijeg ludaka.

Ali, bolje da počnem od početka.

Stigao je kod nas dan pošto nam je poginuo prethodni mačak (ovaj sa mog avatara).

Naša prijateljica i komšinica, Misinaijecinamama, bila je toliko potrešena kad je videla Prestolonaslednika da plače (što je, definitivno, IZUZETNO redak prizor) da je odmah sutradan, pod izgovorom što je Prestolonaslednikov rođendan, donela nešto malo, crno, sa ogromnim ušicama i okicama i pet i po dlaka na repu.

Više je ličio na nekog ofucanog pacovčića nego na mačku, pa je tako i dobio nezvanično ime - Packe. Doduše, odaziva se on i na Cicko, mačor, coktanje, a ponajviše (kao i svi pripadnici njegovog roda) na zvuk otvaranja vrata frižidera.

Kako god, Bella ga je odmah usvojila kao da je njena beba. Ostatak familije sledio je njen svetli primer.

majica

Tek kad sam im objasnila da pričam o školi ekstremnih sportova, razvedrili su se.

poduka

I tako, mi se već drugu nedelju družimo sa strpljivim momcima i devojkama iz JC&co, koje sam, doduše, molila da mi budu gosti, da napišu svoj blogić o očekivanjima i napretku škole, ali, nažalost, poslali su mi samo neku vrstu zvaničnog obaveštenja, no, kakvo je takvo je, evo šta oni kažu:

Moj gost je blogokolega appendix:

Poslednjih dana i nedelja, ovde na blogu, uglavnom smo mogli da čitamo političke teme,
ekonomska predvidjanja, spasavali evro, pozivali se na raznorazne bojkote. Nemam ništa protiv takvih tekstova, ali me oni manje zanimaju.

Doduše, bilo je blogova iz domena kulture i umetnosti, ali, uvek su nekako manjkali.