Kada i na koji način će biti dekriminalizovana a zatim legalizovana marihuana u Srbiji?
Incijative postoje, ali nadležni kao da nemaju sluha za tako važno pitanje. Rick Simpson je početkom milenijuma došao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraživanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom društvu još uvek neshvaćena i zakonom kažnjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. održane velike demonstracije, a Svetski marš konoplje (Global Marijuana March) se održava svake prve subote u maju mesecu širom planete. U razvijenim državama kao što su USA, Portugal i Urugvaj, ili nama bliže Holandija, Češka i Hrvatska, ova biljka je zvanično skinuta sa liste štetnih i kažnjivih supstanci, tj. izbačena je iz krivičnog zakona i prebačena na prekršajni nivo, te je tako dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato što je "žaba videla kako se konj potkiva" več zato što nam logička sposobnost omogućava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od štete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neograničeno rabe štetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zašto onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne uključuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama društvenih predrasuda i brutalnog zakona, osećaju kao kriminalci i otpadnici u društvu.

Reforme!

Idemo u reforme, u evrointegracije, dođavola, ako treba, i u NATO.

Stižu strane investicije, tu je Mercedes, stižu braća Arapi,  biće posla, posla, posla. Srbija da radi!

Ali!

 

Miša Blam je obožavao kompoziciju "Crni Orfej" (Manha de Caranaval) iz istoimenog filma Marsela Kamija. Planirao je da je izvede na proslavi svog jubileja 50 godina ovozemaljskog rada. Anđeli su bili nestrpljivi da čuju njeno izvodenje i sebično su uskratili to zadovoljstvo nama smrtnicima.On sam prizivao ih je pričom da će se jednog dana samo srušiti na sceni

i to! Dođoše mi na vrata! Taman da odem iz kuće, obučen, spreman ali, 'ajde da zapalim još jednu pre puta, kad zvrrrrrrrrrr na vratima. Odaaaaaavno se ne bojim ni boga ni đavola te nikad ne zvirnem kroz ono okance u populusu poznato kao špijunka, otvorim, ženska osoba bujne, prebujne kose od koje joj se ne vidi lice, čeka da nešto našvrlja hemićarskom olovkom po obrascu na kojem su odštampani moje ime, prezime, broj stana, opština, ulica i broj, čovek, četrdesetak godina, možda i neku manje, smeši se ljubazno i: Dobro veče, mi smo iz Srpske napredne stranke...

Zavoleo sam i pravilno shvatio ovu latinsku izreku od kad sam se još u ranim godinama susreo s njom. Ipak priznajem, iako sam se svojski trudio, moji pokušaji da se vladam po njoj, da je u životu sprovodim, u detinjstvu su mi bili prilično traljavi. Nije mi bilo lako uzdržati se a da se ne pohvalim nekim svojim dobrim delom.

A da, izreka slobodno prevedena glasi: Ko učini neka ćuti, kome je učinjeno neka priča.

Hvalisavost je jedna od najstabilnijih i najsnažnijih ljudskih karakteristika! Hvalimo se, hvalimo sebe, svuda i na svakom mestu,

 

Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednj, Početak i Kraji! Ne, ne citiram Ješuu, diljem vjekova poznatijeg po grčkom nazivu Isus Hrist, ne, to kažem ja!

Nije mi majka bezgrešno začela, niti sam sin božji ali je u meni sadržan Početak i Kraj, kako god da okrenete i obrnete, Prvi sam i Poslednji, dakle, Alfa i Omega. Ne blasfemišem, ne pokušavam da iritiram vernike, iznosim činjenicu.

Kao odličan primer Gradacije, moj profesor srpskohrvatskog jezika, daleke 1963 godine XX veka, ponudio nam je Dučićeve stihove:

Ja bih plak'o,

Ja bih večno plak'o

I nikad se utešio ne bih.

Gradacija koju ja skovah, eto je u naslovu, drugačije je provenijencije! U sred smo NJE! Živimo je! Bez i malo nade da će se išta na bolje promeniti za naših života! Na gore, toga smo svakodnevno svedoci!

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na scenu i u naše živote, stupa NEDOBA! Svojstveno svojoj suštini,

Pozdrav majstore, kralju, gde god da si ovog 6. februara

 

Shvativši ozbiljno posao izbora i kupovine svog prvog doma, bacio sam se u izučavanje manje poznatih aspekata kvalitetnog stanovanja. Zagrebavši ispod površine kojom se većina nas prosečnih kupaca nekretnina najčešće zadovoljava, naišao sam na čitav niz problema i potencijalnih opasnosti po zdravlje koji se često kriju iza, ili ispod, lepog eksterijera i enterijera. Promenljivi gradjevinski standardi, nestručno remodelovanje i generalna nezainteresovanost

 

-          Miranda. Miranda! Ko je zaključao kapiju?

-          Ja sam.

-          Zašto?

-          Znaš ti zašto.

-          Otključaj. Čula si šta se celog dana događa na trgu. Otvaraj. Imam da završim nekakav posao.

-          Nema danas posla. Ostaješ kod kuće. Šta je sve ovo? Da sam želela da budem udovica, ubila bih te sama. Zadavila bih te ovom mašnom.

-          Ti misliš da se ja bojim tih crnokošuljaških vaški? Daj mi ključ. Daj mi ključ! Miranda!

 

U ona nenormalna vremena sankcija iz devedesetih, ljudi su se, kao što to isuviše dobro znamo, snalazili u igri preživljavanja na najrazličitije moguće načine. Tako je i jedan moj sugrađanin porodici obezbjeđivao golu egzistenciju zahvaljujući rodbini sa sela. Odlazio bi do njih, s vremena na vrijeme, i od tamo se vraćao autom do fula punim povećim dijelovima, dobrih, zaklanih životinja.

 

s osobitim zadovoljstvom predstavljam vam radove moje drage prijateljice - priganice.

mozaik od živih mušalja

Ko o čemu, kurva o skraćenju :)

 

Šta ću, danima sam već “opsjednut“ razmišljanjima o ... you know, pa osjećam potrebu da ista sa nekim podjelim. A blog mi se čini pravim mjestom za tu vrstu autoterapije.

Hi, i am docsumann, and i am dmted!

Hi, docs.

 

Jedne izuzetno hladne beogradske noći  jedan moj drug je ostao bez prebijenog dinara, pijan i sam, na opustjeloj Slaviji. U  kasno doba, sabijen  košavom i dvocifrenim  minusom, očajnički je čekao noćni autobus čiji  se nailazak polako počeo pretvarati u utopiju.

Гост аутор: jursenar