Serija Državni posao ulazi u šesti mesec svakodnevnog emitovanja i dosad vecina vas zna za nju. Koliko se fenomen ove serije uprkos svemu brzo proširio govori i činjenica da su članovi ekipe nedavno gostovali i kod Olivere Kovačevic u emisiji Da možda ne dajuci neke od relevantnih dijagnoza savremenog srpskog TV humora.  Ipak, nije na odmet da i mi ovde malo prodiskutujemo o njoj ...

Demokratskoj stranci u ovom trenutku ne  treba menadzerska metla Djilas Dragana vec ideoloski cunami.

Dragan Djilas, ako preuzme brod,zakucace zadnji  ekser u kovceg bilo  kakve filozofije  Demokrata. Bice to kamen temeljac ,ali i krov za DS kao modernu biznis kartel partiju.

Svaka politicka partija ogleda se u koncepciji trougla: politicka elita, aktivisti i potencijalno biracko tijelo. Iako postoji vise vrsta motivacija zasto ljudi ulaze u odredjenu stranku,  zasto glasaju za stranku, primarne su dvije vrste: ideoloska/filozofska motivacija i materijalna

Svako onaj ko uz dignutu desnicu uzvikuje dobro poznat poklic: za dom spremni, ili nema   grama mozga ili je pak beskrupulozna zivotinja zarobljena u ljudskom oblicju. Ogromnom Vecinom se radi o  supljoglavoj balavurdiji koja  u nedostatku  vlastitog identiteta isti trazi u raznoraznim, cesto nakaradnim, coporima.

Naravno, postoje i oni kojima godine ne mogu nista pa se u njihovom slucaju sa  godinama ne povecava gramaza upotrebljivog mozga.

Medjutim, ne derane, sto bi reko Djole, nisu oni najgori. Najgori su oni sto sute na sve ovo.

Данас,
када,
можда за који месец,
добијам Датум,
свечано се,
пред камерама,
обавезујем
и дајем часну пионирску реч
да ћу марљиво учити и радити,
поштовати родитеље и старије
и бити веран и искрен друг,
који држи дату реч.

Neeeeeeee! Neću pisati o nesumnjivim i opće poznatim prirodnim lepotama, šumama i gorama, brdima i planinčinama, gromadnim i ostalim, rekama, potocima i potočićima, jezerima, pećinama, vodopadima i slapovima, klisurama i kanjonima, cvetnim medonosnim livadama i pašnjacima, ne neću o njima pisati. Učlanite se u planinarska društva ili idite sami, obilazite, obiđite najpre najbližu, na dohvat ruke, okolnu prirodu.

Ja ću pisati, već pišem, o PRIRODNIM LEPOTAMA kojima kipi zemlja Srbija! Pišem o LEPOTI devojčuraka, devojaka, zrelih  žena, o PRIRODNOJ LEPOTI koju ceo svet đuture, nema po kvadratnom metru tla!

 znači biti opasna prostačina i gad nad gadovima, reči su Česlava Miloša. Uveren sam da je Česlav to izrekao jer mu je prekipelo, došlo mu do grla, pun mu je qurac bio pomenutih! Da nije tako, našao bi ovaj veliki čovek i pisac blaže i benignije izraze ali meni se lično sviđa konsekventnost i preciznost izrečenog. I mora se brate jednom reći, popu pop a bobu bob!

Jer ovi su bre prekrdašili! Zaseravaju sve oko sebe. Od većine (oko 99%) ne moreš do riječi doć, zasiplju te svojim 100% umoserotvorinama, ne moreš dihat od stoposto tačnopreciznihjednihnaovomsvetu, verbalnih povodanja, bujica, proliva i povraćki. Zato je Česlav prezimenom Miloš to stavio na papir! Nije mogao drugačije. Kako s njima ući u komunkaciju, dijalog?

Ne sećam se kako sam otkrio Jožu. I Besu. Ali znam da mi je taj plovopis tada otkrio svet.

Više puta sam ga čitao i jedrio, što opijen, u mislima, što trezan po Kornatima... dobro, ne baš sve vreme... jednom sam, ne tako trezan, držao kormilo u moreuzu, fokusiran na to da jedra budu savršeno napeta, besprekorno trbušasta... zaboravljajući da proverim kurs... pa sam prateći napetost jedara, skrenuo za 90 stepeni, što u tesnacu znači: pravo u obalu...

Narečeni studenti su Normand Archambault, Loïc Mireault i Félix Marquis-Poulin, sa Centre NAD, a video klip je napravljen u okviru radionice simulacije produkcije na osnovnim studijama 3D animacije i digitalnog dizajna.

Iskreno, barem 50% vas je bolje kvalifikovano za blog sa ovakvom temom, ali eto trudim se da otrkijem čari sveta u kojem se "večiti optimista" kreće i dela, pa se shodno tome usavršavam i na blogu.

Za početak, vreme u mom gradu u Deutschlandu, i vreme u Beogradu.  Kažu, da ne doživiš loš ne bi znao kako izgleda lep dan, evo ja znam, barem što se vremena tiče, i radujem se za kolege sugrađane u otadžbini. 

O buretu piva 

Kako odrati kožu sa koga – čega.



Vrućina traje, atmosfera se usijala, prosto nameće teme.
 Ne samo da vapimo za dobrim i praktičnim recepisima, makar iz kujne prvih, drugih i inih dama, neg nam tek sad onoliko fale i ljudski resursi.


Kolege, pred nama je ozbiljno vreme koje od nas zahteva i maksimalno lično angažovanje. 


Iskreno verujem da su srpski lekari najveće patriote u zemlji. Kako drugačine nazvati ljude koji odbijaju desetostruko veće plate u inostranstvu samo zato što osećaju dužnost da svoju stručnost i požrtvovanost stave na raspolaganje svojoj zemlji?

Konkretno mi padaju na pamet lekari iz ORL klinike iz Novog Sada, svi vrhunski stručnjaci, a uz to svi odreda toliko ljubazni i požrtvovani  da su meni vratili veru u ljudsku dobrotu. Znam sa sigurnošču da mesečno zarade između 60 i 70.000 dinara, sa sve noćnim dežurstvima. Naravno da im tih nekoliko stotina dinara koje će im biti oduzete na osnovu novog genijalnog poreza neće puno faliti, ali sam siguran da je to pljuvanje na sav njihov trud, rad i znanje.

Jedna i neponovljiva...yugaya!

Retko osetim ožiljke duše na ljudima koji gostuju kod Opre na kauču. Dok ih gledam kako prosipaju utrobu pred auditorijumom javnosti koja će zatim, zajedno sa njima, po krvavim i smrdljivim iznutricama lešinarski prebirati i zagledati sadržaj poslednjeg obroka mogu da večeram, lakiram nokte, preslažem veš. Ne tvrdim da oni žigosani belegom disfunfcionalnog odrastanja koji svoje demone isteruju na taj način ne potiču iz loših priča, niti da su njihove priče manje loše od onih na koje ja reagujem - a koje nisu nikad tamo na bakteriološki ispravnom nameštaju ispričane - samo je takva gledljiva i artikulisana rečima i saopštena do u najmanji detalj konkretna trauma iz detinjstva meni daleka i ne tera me da kidam sa sopstvenih rana konce i nanovo ih otvaram.

.