1.

               Primećuje sve češće kako se neprestano vrti u krug. Kao mače koje juri svoj sopstveni rep, ali bez tog zadovoljstva i razigranosti. Više nekako sa osećajem da je upregnuta u dolap, da je zarobljena u nekoj iščašeno mrzovoljnoj orbiti koju ni jedna sila nije u stanju da promeni niti izmesti niti zaustavi, da je vodenični kamen koji se okreće u prazno, bez prave svrhe i smisla, ali dosledno i uporno i nemoćno...
               Oseća se kao vetrenjača poludela od pogrešnih vetrova, kao izduvana guma primorana da se i dalje kotrlja na pokrivljenoj felni, kao kazaljka na satu koju niko nije pitao da li želi da odustane, da se predomisli, da barem na izvesno vreme promeni smer...

     Jedan mlad život ugasio se ovih dana. Jedna porodica ostala je obogaljena i na najsuroviji način platila je danak neznanju, predrasudama i tabu temama u koje niko ne zadire, ni porodica, ni škola, ni mediji. 

U jednom malom mestu učenica prve godine srednje škole oduzela je sebi život. Do tada primerena i tiha devojčica, bez ispada u ponašanju, otišla je u obližnji veći grad prošlog septembra da nastavi školovanje, i zaljubila se. Ništa neobično za taj uzrast, složiće se većina. Sa svojim dragim stupila je u nezaštićen seksualni odnos i nakon

gost: kukusigameni

 Bio jednom jedan čovek, tako srednjih godina, avanturista. Muvao se po Africi, tražeći đavola. I tako, kako ga je Bog dao blesavog, znaš našta mislim, izgubio se usred džungle. Svi otišli tamo, on onamo i cvrc, osta čovek sam. Tražili ga, ovi njegovi, tražili ali badava. Dobro, bio je on snalažljiv, ne može se

 gost autor : ladylight

 Ne mogu da vam opišem koliko se stidim. "Vaše dete vas je nadraslo", odjekuju mi u ušima reči doktorke - neurologa na pregledu povodom nasilja u porodici gde je moj sin zadobio udarac u glavu drvenom stolicom, masnice po vratu, obrazu, posekotinu na usni i još neke modrice koje je kasnije otkrio a u žaru borbe nije osetio. 
Dva konca, kažu lakše telesne povrede, "a šta je draga mama sa dušom? Šta ste dosad čekali?, Da li vaš suprug pije lekove, alkohol?"...

Na biciklu kroz mongolske stepe, tajge i pustinje.

• vreme: 17. avgust - 16. septembar 2009.
• dužina: oko 2200km, od toga oko 1500km na biciklima

• džingiceri:
- Bojan Dulejan - Dulejko, Vršac
- Jovan Eraković - Jone, Beograd

(fotografije na ovoj strani: Internet, za sada :)

... I onda su dugo i srećno živeli

Jedno vreme sam, pogrešno, mislio da su kratki filmovi uglavnom oličenje lenjosti autora da se posveti pravljenju „velikog filma“. Ili da je u pitanju možda nedostatak samopouzdanja. Naravno da sam znao za veliki broj fantastičnih kratkih filmova ali mi se činilo da su to baš izuzeci koji potvrđuju pravilo. Ne znam ni sam zašto sam tako razmišljao.

Kratki filmovi su forma koja s jedne strane lagano odumire, dok s druge strane doživljava hiperprodukciju.

Danas je opet sunčano i toplo. Prognoze najavljuju da ćemo moći da uživamo i u jednom delu vikenda. Pretpostavljam da ste i vi juče popodne nosili svoje jakne u rukama, jer je ujutro bilo prilično hladno. Koliko puta, do sada, ste čuli ljude kako govore da više ne postoje proleće i jesen? Da prelazimo direktno iz kratkih rukava u kapute? Da su leta mnogo vrelija a zime hladnije?

Ovo je jedan izrazito vizuelni blog na kojem ću pokušati da vas upoznam sa mojim radovima kao mapmejkera za kompjutersku igricu Heroes of Might and Magic III. HoMM 3 je izašao 1999 pa je tako i grafika pomalo arhaična, što je po meni prava stvar za jednu igricu sa tematikom vezanom za čudesni svijet epske fantastike ...

sitni  zum na sjeverozapadni dio gornjeg svijeta u mapi Ice Arrow

Ovaj tekst je logičan i prirodan nastavak predhodnog weird shit bloga - i on predstavlja opis mog ličnog iskustva sa dmt-jem.

Čisto da se ogradim u startu, ovo nije nikakvo propagiranje korišćenja halucinogena (daleko od toga), već opis jednog nesvakidašnjeg spiritualnog doživljaja, koji je temeljito protresao sva moja filozofska i metafizička promišljanja o svijetu u kojem živimo,

Primetili ste sigurno, dragi Voždovčani, da ste već mesecima, čini se kao godinama, pored onog dosadnog Kosova, 'vatanja Ratka Mladiča te ulaska u EU - vi i vaš dragi Voždovac, onaj ključni faktor stabilnosti vaše drage države koja, opet, pa ne može da opstane bez vaše drage vladajuće koalicije. Ako sada zakažete, Voždovčani - velika će se nesreća sručiti na vas i vaš Voždovac i, naravano, na vašu dragu državu. Ko zna šta će se desiti ako zakažete, ako ne izadjete na izbore, uprkos svim molbama,

Bez veze je na prvom mestu način na koji je taj dokument pisan. A kako je pisan? Pisan je kao uputstvo koje bi u ovom trenutku mogla da sroči svaka malo iskusnija daktilografkinja koja je na Kosovu i koja onako odoka zna "situaciju na terenu".

Zašto je ta pojednostavljenost do imbecilnosti bez veze?

Bez veze je jer su to 1. opšta mesta 2. ništa novo 3. toliko nacrtano da jedina (objašnjiva) namena tog dokmenta može da bude prašina koju je isti digao u srpskoj javnosti.

Čemu slući prašina u srpskoj javnosti?

1. da se vidi kako srpska javnost reaguje

i meni je muka da slušam o leševima o prebrojavanju i regrutaciji mrtvih. muka mi je od priča o grobnicama, hladnjačama, jamama, srpskim ubicama, albanskim ubicama, muka mi je od onih živih koji dopisuju cifre, od lažnih imena, od žrtava koje se šetaju po evropi dok im majke plaču na grobovima u bosni. muka mi je od raznoraznih udruženja koja se bave lovom na što veći broj mrtvi glava, nema veze čijih, muka mi je od priče o dnk i koji mrtvac je srbin a koji šiptar i koji bošnjak i kako to utvrditi ako je mrtvac recimo bio iz nekakvog jeretičkog mešovitog braka... naježim se

pojma nemamo da su izbori na kosovu važni za srbe i pojma nemamo ko se kandidovao, ko sastavio liste i sa kakvim ljudima. nemamo pojma da je nešto srba koje su prvo pomogli oni koji su išli da čestitaju hašimu tačiju nezavisnost, da je dakle nešto srba uzelo novac i da sada kupuje sve 

ne znamo da kupuju drva i smederevce sirotinji,  ne znamo da se u selu žač dok ja ovo pišem neki ljudi smrzavaju u šatorima jer čekaju kuće, to su srpski povratnici kojima ovi koji sve kupuju obećavaju kuće, ako budu glasali za njih (ali to je već bilo, i nisu ispunili obećanja) ne znamo

 znam da se danas ima smatrati na temu uhapšenog hadžića, al meni neki dan prostigao snimak  gde smatram (a više ćutim) na temu kosmeta i metohije. i možda baš jer u senci hadžića (evo gde se šešelj dere i tera sud u qrac - on smatra da su oni za poslati ih na to mesto) danas mi došlo da pripustim ovu slobodnosrpsku emisiju koja je čudna iz dva razloga. tokom cele emisije ja više razmišljam kako da ne kažem neke stvari kako ne bih, je li, u problem dovela svog domaćina - a domaćin

Čitam, tj upravo sam pročitala nekakva  tri valjda pasusa knjige Žarka Lauševića. u Novostima i snažan neki (mučan i snažan) utisak je na mene ostavilo to čudo od teksta i čoveka. Ono je "šakom u glavu" što bi rek'o Rambo, ali i više, jer ne samo u glavu nego u stomak. Ko je talentovan za jedno, taj ima dara za sve, to je jedan utisak ali najmanje bitan. Jebeš talenat, s oproštenjem, kad on nije nikakva ulaznica a posebno ne ugovor i nema garancije i sva ostala opšta mesta koja bih sad rado nabrajala, kada to ne bi bilo besmisleno.