Uvek sam se pitao da li biste pre bili srećni ili u pravu?

Pazi, ti koji odgovaraš na ovo pitanje, šta ćeš da kažeš. Uzmi sve posledice u obzir. Obradi sve informacije, napravi matematički model, projektuj sve moguće ishode i reci mi - kada moraš da biraš u situaciji koja nema mogućnosti da oba ishoda budu zadovoljena - da li bi pre bio srećan ili u pravu?

Ne zanimaju me razlozi. Oni su tako subjektivni. Podležu datoj situaciji. Uvek možeš da imaš izgovor spreman za sve. "Objektivno" sagledavanje stvarnosti, trenutna situacija, uzroci, rezultati, mogući ili

Onaj ko nije spreman da pročita ceo tekst, do kraja, ne treba ni da počinje.

Okam's razor - Okamova oštrica

"Ako postoje dve ekvivalentne teorije ili objašnjenja, i ako su svi ostali uslovi jednaki, jednostavnija teorija ima veću verovatvnoću da bude tačna."

Ovaj tekst su delom moje reči, delom nisu, no, ideja nije moja. Ipak, ja ću se voditi jednom rečenicom Karla Marksa koji je rekao da je svaka ideja društveno

Smeh nikada nije ništa koštao.

Danas sam čuo da je neki japanski štagodveć, objasnio krizu na najbolji mogući način (makar za mene). Kaže ovako - zamisli da imaš jednu sveću, i da je upališ. Ona ti je izvor prihoda, novca, fondova. E sad, zamisli da stave mnogo ogledala oko te sveće. Sva ona prave neku svetlost kao odraz, ali nisu izvor. No, zbog svih njih izgleda da je svetlost mnogo jača i da je ima mnogo više. Poneko od njih može i da pukne, ali ništa bitno neće desiti, no kada se ugasi ta, jedna jedina, sveća - onda nastane mrak.

I zaista, kada sam se malo

Uradis i znas.

Nema mnogo filozofije (neki bi rekli filosofije) - ili oce ili nece. I znas od pocetka do kraja. Nema mnogo sranja. Ili jesi ili nisi (neki bi reklli lav). Ja ne bi. Mada jesam. Makar tako kazu po horoskopu. U koga ne verujem. Mada verujem u Miku Antica. Koji je ostavio u amanet cutanje svoje knjige svom sinu Vuku Anticu sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na copor. U to verujem.

Eto tako.

A u sta vi verujete?

Kratko, ali... 

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

Dragoljub Mićunović, idejni tvorac projekta besplatnih udžbenika, istakao je da je osnov za realizaciju ovog projekta u Ustavu, koji predviđa obavezno osnovno obrazovanje za svu decu.

 Kurir, 23. mart 2011.

 Iz razloga koje, nadam se, razumete, ovaj blog je zatvoren za komentare. 

Više detalja ovde: Web goes on strike!

Kako natalitet zavisi od dominantne religije u državi? Hans Rosling je rešio da o tome priča ove godine na TED predavanju u Kataru.

1) Deridin iznevereni testament

U pretposlednjem broju NIN-a imao se pročitati zanimljiv feljton, odnosno prevod teksta „Arhivska groznica“ (Archive Fever) T. Bartleta (inicijalno objavljen 20. jula u magazinu The Chronical of Higher Education) u kojem glavne uloge igraju pokojni francuski filozof Žak Derida i Dragan Kujundžić, profesor slavistike na Univerzitetu Floride u SAD. Rečeni profesor Kujundžić bio je dugogodišnji Deridin kolega na Univerzitetu Irvajn (SAD), što je informacija od eventualnog interesa za poneke belosvetske univerzitetske uposlenike, ali

Ne, NEĆU o Blogovom novom ruhu - a i kako bih, kad me Blog NEĆE. :)

Ovo je peti dan kako, sve koristeći istu verziju Firefoxa kao i verzirani Vučko, teško otvaram sajt B92 (otvaram, al' spoooro), a kad uspem i na Blog da se ulogujem, opstanem na njemu ravno minut-dva. I onda mi pukne narečeni Firefox 3.5.7.

I puca, i puca, puca, puca... Pročitala brat bratu tridesetak komentara kod Mitrovića. Za mesec dana možda uspem i ostalo da pročitam.

Ali, „ima nešto u tom što me nećeš, ostavljaš mi vremena za druge..." - živa istina. :) U savršenom miru sam sinoć pročitala apel NSPM-a. Koliko sam uspela da vidim, na Blog je prenesen samo apel e-Novina, pa u nastupu pravednosti reših da oprobam trpeljivost konekcije i dam vam na uvid i komentarisanje i ovaj drugi. Treba uvek saslušati obe strane, kažu iskusni ljudi. Čak i kad vam se od već viđenog zamuti u glavi, dodajem ja.

POBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.

Ne znam više šta me je to juče ujutro podsetilo na Sesame Street. Otišla sam na YouTube, pronašla neke pesme sa ploče The Muppet Alphabet Album (1971), okačila ih na FB i od tog trenutka u svakoj petominutnoj pauzi ja otvaram te fajlove, smejem se i pevam na sav glas. Drugarica koja je ranih sedamdesetih uz mene napamet naučila ovu ploču - from A to Z - od juče, kaže, radi isto što i ja. Peva li peva, a ćerke je gledaju kao da je, ahm, podetinjila. :)

Uživajte. I sećajte se, slobodno! :)

VIII sednica CKSK Srbije (23/24. 09. 1987)

Dvadeset godina otkako se u ovoj zemlji časovnici kreću u suprotnom smeru.

Dvadeset godina otkako je džukelizam postao sinonim za patriotizam.

Dvadeset godina otkako ovde život jako malo vredi.

Dvadeset godina otkako nas tucaju u mozak oni kojima već odavno ne može da se digne.

Nema ničeg istinitijeg od slike mučnine koja čoveka guši, i ništa čoveka ne guši više od prizora ljudske niskosti... Herman Broh 

Kada ste poslednji put čuli neku dobru vest!? 

Od ovog banalno-patetičnog pitanja ovde se danas beži više nego ikad. Srpsko društvo koje već dugo korača na opasnoj ivici između melanholije, depresije i totalnog beznađa jeste društvo sa totalno razorenim sistemom vrednosti. Učestali napadi i pretnje novinarima, ekstremistički skupovi, zabrane tribina, pravljenje spiskova nepodobnih, medijske harange koje se sprovode nad političkim protivnicima, nastojanja da se zatre svaka alternativa praćena neviđenom bahatošću i primitivizmom ljudi koji danas vladaju ovom zemljom uslovila je situaciju u kojoj lako zaključujemo da na mentalnom planu devedesete i dalje traju.