Poslednja emisija "Uvećanje", emitovana na B92 Info kanalu u sredu, 10. juna 2009. godine, mnogo je doprinela nedavno otvorenoj javnoj raspravi o vrlo važnim stvarima koje se tiče funkcionisanja našeg zdravstvenog sistema. Drago mi je što u poslednje vreme u medijima sve češće viđamo direktore zdravstvenih ustanova i pojedinačnih odeljenja naših bolnica, kako daju sve od sebe da nam neke stvari objasne, tj. počinju da komuniciraju s nama.  

Ali, da se vratimo na "Uvećanje", čiji jedan deo želim dodatno da "uvećam". Iz tog dela proizilaze neka vrlo važna pitanja za Inspekciju ministarstva zdravlja, pitanja koja su počela da se nameću već nakon objavljivanja "Izveštaja komisije o vanrednom stručnom nadzoru" u slučaju lečenja Natalije Tešić. Želim prvo s vama da podelim transkript pomenutog dela emisije, a potom da postavim neka pitanja Inspekciji ministarstva zdravlja. Nadam se da će rasprava na blogu taj spisak dopuniti. A onda se nadam i da će mediji naći za shodno da sa takvim pitanjima zakucaju na vrata nadležnih, i potraže odgovore u naše ime.

Dragi moj ministre,

Muči me nešto još otkad smo se onomad raspričali na okruglom stolu u Batutu, koji ću večno pamtiti po tome što ste obećali da ćete gastroenteorologe da nabijate na kolac. Muči me statistika o maternalnoj smrtnosti, za koju ste me, sirotu, tom prilikom pred svim onim ljudima kritikovali da je ne prikazujem verodostojno na blogu. Rekoste da maternalna smrtnost opada, a ne raste. Pokušah tada da vam objasnim, ama ko će o statistici u sitna crevca pričati na javnom skupu bez power point prezentacije? A moram da dopričam, dragi ministre, ne mogu da ostavim nedorečeno, blagoglagoljivu me majka rodila, moram sve da kažem! A suština je u sledećem: ta statistika o maternalnoj smrtnosti koju su vam poturili da se na nju pozivate jeste jedna velika šarena laža. I blam, ministre moj dragi, blam! Ali, da krenem redom.

Kakav dan, ljudi moji. Imam utisak ko na Marsu da smo bili dr Vajs i ja. A nismo. Bili smo u porodilištu koje se specijalizovalo za fiziološki, neometani porođaj. Ali, to što smo tamo čuli i videli, samo me je uverilo da smo mi crne žene Srbije, sve zajedno s ovim našim lekarima Srbije, s neke potpuno druge planete. I to ne s planete iz ovog, nego nekog potpuno drugog solarnog sistema, milionima svetlosnih godina udaljenim od njih...

"Centro Nascita Margherita" otvoren je u martu 2007. godine, s ciljem promocije povratku fiziološkom, neometanom porođaju. U njemu nema lekara.

Danas, subota 4. april, u 13h ispred Gradske skupstine!

Protest i solidarnost s Romima čiji su domovi nasilno srušeni u Bloku 67!

U petak rano ujutru, iako nije prosao rok od 15 dana koji su im vlasti samo dan ranije dale da se isele, pocelo je siledzijsko izbacivanje i nasilno rusenje baraka u Bloku 67. Stanovnici ovog naselja kazu da je rusenje pocelo na prepad oko 6 ujutru uz jaku podrsku policije i specijalaca. Zbog policijske brutalnosti, dve zene je odvezla hitna pomoc. Ljudima je sva imovina ostala zatrpana u rusevinama. Deo njih provodi noc ispred Gradske skupstine, bez tople odece, cebica, hrane, a bolesnima su cak i lekovi ostali zatrpani u rusevinama. Stanovnici naselja kazu i da su ih tokom dana provocirali i plasili i neidentifikovani mladici na motorima.

Kada je u ranu jesen 1920 i neke moj pradeda otvorio vrata na ajnforu porodicne kuce u selu i usao u dvoriste, odeven po poslednjoj modi, zaista kao poslednji budimpestanski kicos, kazu babe da njegova majka umalo nije umrla, sto od srece, sto od iznenadjenja. Poslednji put dedushka je ziv vidjen 1915. kad je mobilisan u austrougarsku vojsku i poslat da brani Krunu na frontu u dalekoj Bukovini, odakle smo, ironije li, i sami dosli jos predavno, u XIX veku.

Dok je pisao kuci, pisao je! A kad je prestao niko se nije puno zabrinuo. Rat je bio, valjalo se ratovati. Otac mu je umro neposredno

Pre neki dan (tačnije, u sredu uveče) Fu je surfovala TV kanalima. Krajičkom oka ugledao sam na jednom (TRT-u -- državnom kanalu) Aru Gulera i rekoh joj da ostane na njemu.

Ko je uspeo da prođe (samo)torturu čitanja zločina protiv prevodilačke delatnosti Istanbul uspomene i grad, Orhana Pamuka, u izdanju Geopoetike, zločinac/prevodilac Mirjana Marinković, taj je upoznat sa imenom Ara Guler (Ara Güler). Za one koji nisu, dovoljno je da upotrebim najraubovanije klišee koji idu uz čikino ime -- fotograf Istanbula, "oko Istanbula", najpoznatiji turski fotograf.

No, vraćam se dokumentarcu koji smo gledali. Po svemu sudeći propustili smo samo najavnu špicu i prva dva-tri minuta, jer smo bez problema uhvatili nit priče, a ona ide otprilike ovako:

Dobar dan!

EDIT:
Dobar dan roditeljima koji nisu posetili svoju decu od kad su se odselila..
Dobar dan studentima koji će obići evropske gradove, pivnice, muzeje, festivale, građevine...
Dobar dan deci koja će moći da posete roditelje koji negde mukotrpno rade...
Dobar dan svima nama koji smo čekali ovu priliku .. da (opet) putujemo, da vidimo, da čujemo, da se upoznajemo, da posećeujemo, da se vraćamo i odlazimo, da fotografišemo, da pričamo jedni drugima priče o drugim zemljama, o drugim ljudima, da probamo lokalna piva, da se vozimo brzim vozovima, da učimo pozdrave na novim jezicima, da širimo sliku o Srbiji onakvoj kakva jeste, Srbiji veselih, druželjubivih ljudi, ljudi željnih ... svega...
Dobar dan!

OHOLA GREŠKA

Stvari su se otele kontroli. Ja pozivam sve ljude pravilnih shvatanja na borbu protiv uticaja neprimerenih sila u našoj sredini. Godinama nisam primećivao rušilacku snagu koja polako i sigurno radi na podrivanju svih onih temelja na kojima počivaju zdrave porodica a time i jedno zdravo društvo. 

Sve žalbe na ovaj tekst treba uputiti Urednici. Pre neki dan mi je napisala, čula sam da ste putovali, pa pišite gde ste bili i zalepite neke sličice. Poslušam ja pa tako i počnem, Bon, sličice, ali se onda potpuno spetljam i izgubim nekud, unatrag. Odraće me živog kad vidi, ali ja ne umem bolje. Sama je kriva. 

* * *  

Letos smo proveli nešto više od dve nedelje u Bonu. Ja sam preko dana radio na Maks Plank Institutu u samom centru (ulaz u kompleks zgrada koje mu pripadaju se vidi niže na slici), a Njanja i klinci su šetali. Popodne bi me pokupili i onda bi zajedno išli u neki muzej, na večeru, u šetnju, ... pa na spavanje u mali iznajmljeni stančić.  

Bon nam se jako dopada. Nevelik je i svugde se brzo i lako stigne, a ima veliki broj mesta gde vredi stizati. 

Konačno, stiže dobra vest - pozvan sam na intervju! Moj prvi intervju, Uitman Koledž, mala, privatna škola odlične reputacije. Malo je zavučeno mesto, Uala Uala, sasvim na istoku države Vašington, na granici sa Oregonom, okruženo poljima, vinogradima, rekama i planinama. To mi se dopada, ali mi je potreban i velik grad za punjenje nekih baterija i ova izolovanost me pomalo brine. I Portland i Siatl su na više od četiri sata vožnje, a bliže od toga nema gradova vrednih pominjanja i posećivanja. 

i gde na kraju pobeđuju Srbi. 

čak noris je malo dete

Sinan Četin, vrlo poznati turski reditelj, će se najverovatnije naći na optuženičkoj klupi zbog svog kratkog (5 min) filma Mutlu Ol! (Budi srećan!). Zahvaljujući ovde zabranjenom YouTube-u mogu sa vama podeliti ovaj dragulj, koji je učinio da se smejem i plačem u isto vreme.