Svakog avgusta, kao nekakav fles bek, vraca mi se miris pecenog kukuruza i kestenja i slika gomile ljudi koja se tiska ka ulazu niske tvrdjave. Ne mogu a da se ne setim i krvave usne koju sam zaradio kada sam doskocio sa zida letnje pozornice, udarivsi snazno kolenima u usta ali ipak ne plativsi kartu. Jos me prolazi jeza pri pomisli koliko puta sam se smrzo u toku filmskih susreta. Secam se i gledanja u tmurno nebo i bezglasne molitve

"Samo ne sada..."

Kao klinac sam uvek zeljno cekao zadnju nedelju avgusta, kada bi nam Nis ozbiljno zalicio na svetsku metropolu. Tada su se u nasem gradu odrzavali Filmski susreti koji su bili jedan od bitnijih kulturnih dogadjaja bivse i ostalih jugoslavija. Tih dana je gradonacelnik, simbolicno, predavao kljuceve grada glumcima a gradjani Nisa svoja srce. To bila jedinstvena prilika da gledamo najnovije filmove, da uzivo vidimo zvucna imena velikog platna i da se pravimo kako svakog dana vidjamo Dragana Nikolica, Tanju Boskovic, Nikolu Koju...

Znalo se da se jos od posle mora pravi strategija kako cemo da se umuvamo u najbolji bioskop na svetu pod vedrim nebom. Strpljivo smo razradjivali plan kako na jednu propusnicu udjemo petoro dodajuci je jedan drugom kroz resetke kapije, kao najvestiji sibicari. Naravno d anismo imali ni tu jednu propusnicu ali smo imali dobru volju i avanturisticki duh.

Mnoga deca u sredinama koje jedva da imaju struju nikada nisu bila u prilici da vide pozorišnu predstavu pa je to odličan povod da pozorište dođe kod njih. Moja drugarica Gaga glumica, osim što glumi u Niškom narodnom pozorištu, član je i malog, ali vrlo ozbiljnog putujućeg pozorišta koje ima veoma uzvišene ciljeve, da širi kulturu i ideju pozorišne umetnosti. Priča koju je Gaga donela sa jednog od gostovanja me je zasmejavala. Ali da napravim mali uvod.

Ranije se znalo. Svak selo ima svoju seosku ludu. Majke su plašile decu kad zabrljaju "Ako tako nastaviš, bićeš kao ovaj". Moj Niš se nalazi u pitoresknoj Nišavskoj kotlini i ka njemu gravitira 99 sela. Vremenom, s razvojem i rastom Niša, okolna sela su postala periferija grada, pa je Niš Pa iumesto jedne imao 100 gradskih luda. pspada da, u današnje vreme, nije toliko ekskluzivno biti lud.

 Ови бију, а жене ни гађају с јајца. Све ми усраше капут. Она моја Косара неће да ме верује да сам бил у Београд у демонстрацију за Милошевића. До мене, Циганин Најдан исто сав усран, а с јајце га погодили у око да га исћораве, а он ради у фабрику "Бајрам"; прави мотичице и секирчићи. "Јеба ти Милошевића, ће ме ишћораве због њега!! Јеба ти и дневницу и суву рану! Зајеба ти мене, Драгане, да пођем с тебе да изгинемо овди!" Ја му кажем: "Ћути, Најдане, ако смо у окупацију преживели Бугари и Немци, ће преживимо и Београђани! Важно је да ми не ударамо!" Јел онај Бошко поштар поче да им враћа тепање па га још више тепаше. Не мож сас њи кад их има много ко Шиптари. И мало што ни тепаше него ће ни воде код Драшковића да ни "покрсте". Водише ни поред Скупштину што ју је још мајстор Аца правијо, кад тамо, уфатили шефа на СПС из Бамбурек па га учу да плива у фонтану, а сувомразица. И овај из Бамбурек научи се да плива. Плива, испред Маркса и Енглеза. Па казујем на Најдана Циганина: "Видиш ли да од лоше и полоше. Нас су само тепали, а овај из Бамбурек ем бијен, ем мора да плива у децембар на сувомразицу!"

Ne, ne plašite se, nisam demonstrant, ne lupam ih, ni svoje ni tuđe - nego eto, tako ja zovem tu akciju pranja prozora otkad me je jedna komšinica naučila pravilu br 1 u brzom domaćićkom radu.

Pravilo glasi ''Ne mora da bude savršeno, neka bude bolje nego što je bilo!''

Svaka žena zna da to ''bolje nego što je bilo'', kod pranja prozora i nije tako jednostavno - mora zbilja da se opere, jer ostalo je samo zamazivanje. Al

1.  Ona sutra ne radi - a ja radim.

Malkice sam ljubomorna, al me je obradovala svojim tekstom : dusanovaiivanovamama

2.  Sećate li se onog vica: 'Ali tata, daleko je Australija!' . 'Ćuti sine i plivaj.'

Čudesna peščana oluja u Sidneju: j.bre

3.  Gde počinje umetnost a završava politika?

Ili

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?

Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!

Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!

I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.

I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...

Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan!

Znate onaj stari vic:

Udje čovek u pekaru i počne da naručuje:

Pola kile bureka sa mesom i...

Pola kile bureka sa sirom i...

Pola kile praznog i...

Tri djevreka, kuvana i...

Dva jogurta od pola litre i...

Tri buhtle i...

Pola kile bureka sa višnjama i...

... (stoji, lomi se, koleba se)

I još dve pogačice sa čvarcima.

Pekarka zapakova i naplati. Kupac uze kesetinu, izvadi one dve pogačice i poče da ih gura sebi u oči:

Jedine, gladne...

Ima jela koja volim, ima nešto manje onih koja ne volim, ali ima ih nekoliko kod kojih jednostavno ne mogu da se kontrolišem. Evo, završih ručak posle sat vremena borbe sa samim sobom, i shvatih da moram da vam se izjadam, da vam kažem da ima nekih koja su jednostavno jača od svake moje volje. 

Nekako se desilo da su sva ova neodoljiva jela upravo specijalitet moje staramajke Radmile. No, da se pohvalim, današnja musaka bila je umetnička kreacija gospodjeMi teta Ljilje.

Zajednička akcija srpske dijapore, Crvenog krsta Srbije i Ministarstva za dijasporu :

Oporavak i letovanje za decu sa Kosova i Metohije

Akcija je pokrenuta na inicijaivu Predsednika Srpskog saveza iz Švedske

gospodina Nikole Janića.

Cilj akcije je da se obezbede finansijska sredstva za oporavak socijalno

„Zid je grafitu najbolji drug“

U romskom naselju ispod beogradskog mosta Gazela u kome nema struje, vode, ni kanalizacije, ali ima siromaštva i tuge i đubreta, na jednom zidiću piše: Delfina ovde živi.

Sasvim slučajno, videla sam večeras na TV kratku reportažu o ovoj devojčici iz slama, kako ju je posetio ministar prosvete Zoran Lončar i poklonio kesu s knjigama, s željom da i dalje lepo uči i napreduje. Ministar je još rekao i da će se potruditi da ova devojćica dobije stipendiju od 3.000 dinara. TV ekipa je listala debelu svesku, ispisanu rukom devojčice Delfine.

Devojčica Delfina Ferizović