... konačno imamo kandidata novog ministra, hoće li nam biti bolje?

 

 

Beograd -- Premijer Srbije i lider SPS Ivica Dačić izjavio je danas da će kandidat za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biti doktor Tomislav Jovanović.

 

Ove nedelje

se nastavlja se (i završava, nadajmo se) US Open, 

počinje Evropsko Prvenstvo u košarci u Sloveniji, 

a nastavljaju se i kvalifikacije za SP u fudbalu...

Neki će ovih dana birati srednju školu ili fakultet koji će upisati. Ja sam to uradio pre nego što su ti koji danas biraju bili i rođeni.

Jednu od najbitnijih rečenica koju sam čuo a vezana je za posao, rekla je moja stara i iskusna koleginica, žena pred penzijom. „Čovek pola života provede na poslu ako ne računamo vreme koje spava. NIje svejedno kako će mu to vreme proći.“ Da sam ovu rečenicu čuo na vreme, možda bih preciznije ciljao na izbor budućeg zanimanja.

Davno je bilo kad sam završio školu. Višu elektrotehničku.

Hoće li i ovaj slučaj, poput mnogih, svojim najvećim delom biti procesuiran van suda? U utorak ujutro se pojavila vest da je u toku hapšenje Jožefa Kase (tako su to krstili mediji). Ako gledamo našu već ustaljenu praksu, nije isključeno da će se neki povodom toga oglasiti i, možda, hapšenje proglasiti za politički motivisano, a nije isključeno ni to da će cela stvar biti okvalifikovana kao pokušaj remećenja skladnog multietničkog života u Vojvodini, ugrožavanja Mađara itd. Ali, hajde da sačekamo i da vidimo šta će sve oko toga biti.

Ne bih ni pominjao ovo oko Kase, da mi na pamet ne padoše još neki slučajevi. Možda nije umesno stavljati ih u isti koš, ali tu svakako ima izvesne pravilnosti.

Pre tačno 21 godinu Crvena Zvezda je u Tokiju, pobedivši čileanski Kolo Kolo sa 3:0, postala nezvanični prvak sveta u klupskom fudbalu.

Iz današnje perspektive to deluje skoro neverovatno. Ipak, zaista se desilo. Sjajna generacija.

Odnedavni spasioci FK Crvena Zvezda, Čović i Džajić, izneli su dva različita programa za revitalizaciju kluba.

 

Detalje programa javnost još ne zna, ali, makar, vidi pregalaštvo. Strast kojom su i jedan i drugi branili svoje stavove pokazuje koliko je veliki motiv, kod obojice, i koliko su njih dva veliki sportski radnici. Jer, na kraju, cela stvar je prerasla u fizički obračun. Evidentno je da pomenuti funkcioneri ne štede sebe u želji da donesu boljitak voljenoj organizaciji zvanoj klub.   

Mladići romske nacionalnosti, njih četvorica, sinoć su se gradskim prevozom vraćali sa probe svoje hip-hop grupe, a onda je, prema njihovim tvrdnjama, u autobus upala grupa od dvadesetak mladića, takođe romske nacionalnosti, i napala ih. Skoro svi mladići koji su akteri tuče jesu maloletne osobe, tvdi policija koja je došla na lice mesta. Povređeni su zbrinuti u Urgentnom centru.

 

U ovom trenutku nema podataka o tome šta je uzrok agresije. Da li je možda nastavak nekakvog sukoba koji je postojao od ranije? Ili je grupa napadača imala neki poseban razlog da napadne hip-hopere u autobusu, a da za to nije postojao nikakav direktan razlog koji su im dali ovi koji su napadnuti? Ako je ovo drugo, onda je zanimljivo potražiti motivaciju.

 Iako bi svi kalendarski dani, bez obzira na svoje specifičnosti, trebalo da uživaju jednaka prava, ispada da ovo nije dan kao drugi dani u godini. Urezano je to u kolektivnu svest. Hteli to ili ne, zvona se i dalje klate i bruje isto, i, u taj bruj se samo površno i sporadično umeša žagor ovovremenih stvari. 

I ovaj „taj dan“ poneo je dozu posebnosti. Mada pogled seže, makar potajno, ka Istoku, nastavilo se odlučno truckanje kaldrmom ka EUropi. Stigle su vesti iz briselske čekaonice, prevedene na ćirilicu... Neki vele da to jeste datum, samo u drugom obliku, neki vele da to još uvek nije datum, ali da je to jedno svakako poželjno stanje, neki vele da to nisu ni datum, ni stanje, nego da je to i dalje ipak samo polustanje i da bi to polustanje moglo godinama ostati takvo dok se zaista ne ispune određene stvari koje su uz američko nadgledanje dogovorene za briselskim astalom, a neki, pak, bez uvijanja, vele da je to golema istorijska pobeda... Do sada, koliko je samo poraza bilo na terenu, a pobeda u istoriji, tom velikom zemaljsko-nebeskom sajtu na kome srpski tabor ima sopstveni odeljak i podatke unosi tako da budu dopadljivi i podsticajni za svaku sledeću generaciju.

Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

Pa hajde kad je tako važno, a baš im je, vidim i stalo, strankama mislim, da porazgovaramo otvoreno i o ovim izborima.

Napravio sam malu anketu, hajde da vidimo kako stojimo u ovom našem malom izolovanom delu našeg društva, pa da na kraju uporedimo sa zvaničnim rezultatima, u anketi možemo

 

1. samo jedan odgovor sa jednog kompjutera, nema varanja

2. Prikaz rezultata će biti kada se dogovorimo

3. Ko otvori anketu, pa se predomisli i ne završi, hmm, nek proba dobiće odgovarajuću poruku.

Ponesite dvogled (ako možete) i pridružite se Evropskom vikendu posmatranja ptica na Avali u organizaciji Lige za ornitološku akciju Srbije . Priručnik za identifikaciju ptica ćete dobiti od organizatora.

 

Pozvan da održim seriju kratkih predavanja o pticama Dunava, danas sam se obreo na sađenju drveća i otvaranju Supernatural parka na Adi Huji. Grupe “gorana”, u proseku od 7 do 37 godina, smenjivale su se kod tornja za posmatranje ptica, a ja sam im predstavljao značaj i vrste IBA područja Ušće Save u Dunav. Lako, isprva.

Drugo predavanje je isto kao prvo, treće.. ma da li sam vama već to rekao, ili sam to pričao onima pre? Četvrto predavanje, uh, šta sam vam rekao? Nisam to prethodnoj grupi? (Mislim da bi mi najlakše bilo da sam osmislio četiri različita predavanja, za svaku grupu po jedno.)