METASTAZE

METASTASIS je grčka reč koja označava promene ili premeštanja.

U medicini taj pojam je vezan za premeštanje žarišta zloćudne bolesti.

U društvu nastaju METASTAZE kad se neke zloćudne pojave I događaji poput rata, korupcije,  I kriminala ne tretiraju na istinit I pravedan način, nego služe za lažne ideološke I političke borbe te medijskom manipulacijom METASTAZIRAJU do granica apsurda I potpunog društvenog ludila.

U poslednjih par meseci je već organizovano nekoliko humanitarnih svirki, koncerta, turnira u gradovima širom Srbije, tako da je red da se i Beograd oduži i pomogne Boletu.

Novi Beograd će biti domaćin jednog muzičko-scenskog hepeninga čiji će prihod ići u korist bajkera Boška Mirića - Boleta iz Titela. O Boletovoj bolesti većina je već upoznata ali evo linka gde možete pročitati o čemu je reč.

Ceo hepening (planirano da tu bude i malo pratećih dešavanja pored samog

edit

Subota - 3. dan

Danas idemo u Pompidou centar. Vise volim ime Beaubourg ali ga mnogo smesno izgovaram i klinka dobija napade smeha. S druge strane je rec ‘centar' od koje mi dolaze misli na ludnice, a ne svidjaju mi se ni politicari koji svoja imena kace tamo gde im nije mesto ali je Pompidou tako smesno pompezna rec, cak se i slaze uz vodovodne cevi kojima je ova galerija moderne umetnosti obmotana, pa ko sta voli. Slucajem smo po izlasku, na par koraka od naseg ulaza otkrile jedan od zatvorenih pasaza Pariza.

Cetvrtak - 8. dan

Izuzetak od muzejskog veta je Musée Grévin, muzej vostanih figura. Klinka je radoznala da li je isti kao onaj sa slavnijim imenom - Madame Tusseaud - on obiluje poznatim facama, ali njega nema u Parizu. Za ovaj lokalni tvrde da je vrlo zabavan. Otvoren 1882. na jednom od Grands Boulevards, sa ocuvanim originalnim dekorom i prezentacijom svetla, iluzija i zvucnih efekata s prelaza vekova (19-og u 20-ti), pored istorije ima i dovoljno savremenika da bi bio zanimljiv svima. Madame Tusseaud muzej u Londonu je stariji nekoliko decenija. Osnovala ga je Francuskinja, Marie Tusseaud,

Black love
White love
What colour's
Your love?
------
Festivalska guzva. Desno, 'Swing Rosies' pevaju harmonicno Cole Porter style, u ljubicasto-crvenim haljinama, sa magnolijama u kosi. Stolovi su zauzeti u basti, alejom promicu ljudi. Izvan guzve, po strani, s leva, stoji jedna crnkinja, kao sto nikad niko nije stajao pre nje.

Prvo ću predstaviti oči i lik onoga ko sve ovo gleda, i beleži: našeg, mog, svačijeg i svakidašnjeg Imigranta, bez koga ne bi postojalo ‘ovde' i ‘tamo'. Smestila sam jedno ogledalo ispred nje-ga, da ga bolje vidim. Taaako.
Kao i kod svakog upoznavanja, najbolje je uvesti generalizacije, i koju apstrakciju. Za početak neka to bude:

U tašni sam dugo nosila Frenka o'Haru. Knjižica je mala, i moja tašna je mala, i oni su se lepo našli. Vremenom, moram da priznam, Frenk mi je malo dosadio.

Pre nekoliko nedelja prisustvovala sam predavanju koje je organizovao Monster.

Stigla je pozivnica u kojoj zovu na prezentaciju portala ali zanimljivije, predstavili su rezultate istraživanja Univerziteta u Frankfurtu-centra za ljudske resururse na temu "Trendovi u rekruterskoj praksi 2007".

Istog dana stigla je pozivnica i za gostovanje školskog psihologa u obdanište mog deteta da, ukoliko imamo vremena, posetimo predavanje na temu u slobodnom prevodu "Osobine deteta koje treba da podstičete i razvijate".Kad promešam oba dva, na izgled različita predavanja dolazim do tri osobine, možda pre životni stil koji će biti dominantan u vremenu koje dolazi ako već to vreme nije došlo.

Dok sam u utorak vozila ka Minhenu a sa radia se mešale stanice bivših republika koje sam ostvljala iza sebe - prepravilo me neko čudno i nepoznato osećanje da se vraćam kući. Prvi put za poslednjih 7 godina kad se ispred mene pojavila tabla na kojoj pise Minhen 175 km obradovala sam se. Znate ono prijatno uzbudjenje kad nadlećete neki grad koji volite, kad se vraćate kući. Telefon je počeo da mi zvoni čim sam ga upalila - zvale su me drugarice da pitaju stižem li na film u petak, iz obdaništa su zvali da vide - šta radimo za vikend i da li Nina može na rodjendan, mog muža su zvali da potvrdi basket u sredu. To je valjda kuća?

Evo priče o Minhenu iz mog ugla - gde da kupujete, šta da vidite i kako da provedete dan u prestonci Bavarske.

Ја сам чудо видео:
зец коло води,
лисица га двори.
На лисици перце,
на курјаку звонце.

Ја сам чудо видео:
ћуран баби воду носи
у решету на рамену,
а ћурка јој тикве сади
на дрвету на камену.

Ako ste od onih ljudi koji za razliku od dobrog dela Srbije ima sređen život (devojku/dečka, posao, prave prijatelje, eventualno kuče, hobi, dnevni raspored, osam sati sna), te ne izlazite često i nemate pojma kakvi ljudi su u klubovima, jako su slični. Toliko slični da se mogu podeliti u nekoliko kategorija. Ako izlazite kao magare, možda ćete se prepoznati ili prepoznati svoje društvo.

1. FOSILI

Oni služe kao istorijski dokument svog vremena i mladosti, koja se odigrala '80-ih. Muškog pola su i tada kada su mogli da imaju seks tri puta nedeljno nisu imali para da izlaze. Sada to nadoknađuju tako što izlaze svaku noć i uvek ih možete videti kako se smeškaju iz nekog mega separea. Klubovi služe da se opravda njihova egzistencija, da se ugrozi njihova egzistencija, da se ne produži njihova egzistencija, jer decu ne mogu da naprave. Sanjaju o poštenoj devojci koja se ne vuče po klubovima. Da bi izdržali ostajanje do tri u klubu i odlazak u "Užice" do pet, koriste kokain a piju red bul i viski.

Ovih dana novine i internet su puni naslova „Seks kod Arene“ i „Omladinka DS ne zna da recituje“. Ljudi smo, nasmejali smo se, protračarili... Naizgled, ništa sporno.
S tim u vezi, pada mi na pamet jedna, dosta realna, pernata priča o kokoškama i kljucanju. Od trideset besprekorno belih kokošaka na farmi, dvadeset devet su skroz i sasvim bele, a jedna ima crni beleg na temenu. Najviša od svih kokošaka to primećuje, i to je razdražuje, i malo-malo pa je kljucne u glavu. To vide ostale kokoške, pa i one počeše da kljucaju obeleženu kokošku...

Neke su kljucale zato što ne vole različitost, a druge iz puke radosti što one nemaju beleg. Kljucale su dok je nisu ubile. Nekoliko nedelja kasnije jednoj, ne baš najpametnijoj kokoški učini se da najviša od svih kokošaka ima beleg, pa poče da je kljuca. Naravno, ostale kokoške po automatizmu prihvatiše. Kljucale su je dok je nisu ubile.

"Najlepše molim idijota koji mi je blokirao karticu da je odmah odblokira"

Kao ozlojeđen korisnik usluga Raiffeisen banke i relativno čitan bloger i kolumnista, pre 8 dana, uputio sam otvoreno pismo banci na koje ni do danas niko od "nadležnih" nije odgovorio.