Ovaj tekst kasni tačno nedelju dana,
ideja je bila da se pokrije finale Mastersa u Šangaju i završnica SP za odbojkašice (+ sitna buranija u vidu fudbala, NFL-a, NBA itd.), ali zbog ograničenja softvera i mog slobodnog vremena...

U Šangaju je Novak dominantno (bez izgubljenog servisa!) uzeo 4. (rekordnu) titulu i 32. Masters i sada bukvalno diše Nadalu za vrat.

Što se fudbala tiče bila Liga nacija i objektivno smo najjači u grupi, Luka Jović sinoć imao petardu u Bundesligi, Zvezda u centru kladioničarske afere...

U NFL-u Bris postavlja rekorde, Remsi gaze, Petsi hvataju zalet, Mahoms nikako dudari u Rookie wall, napadi dominiraju...

Poč'o NBA, naši sjajni na početku, ne samo u NBA nego i u Evroligi i u EvroKupu.

...ali ovde smo zbog Odbojke!

         Удружена опозиција у Србији најављује бојкот избора. Дакле, опозиција поставља још један ултиматум око информисања, рокова предизборне борбе и бројања гласова. У случају да се њихови захтеви не испуне неће ићи на изборе. Одговарајући почетком прошле недеље на питање новинара ,,јесу ли свесни могућих последица бојкота избора?'' Леон Коен, спикер удружене опозиције, рекао је :

,,Штете ће бити, али понајвише за Србију. Зна се да је услов за улазак у Европу слободни вишестраначки избори и уколико се опозиција буде определила за бојкот - што ће учинити ако јој се захтеви не испуне - онда ће све наде за прикључак европској интеграцији бити покопане''.

         Озбиљно звучи. Али, ко гарантује господину Коену да српска власт уопште има намеру да буде део Европе.

           А прикључак за Европу као да лежи на оној страни Атлантика. Наше племенске поглавице кад не држе говор овде,  лете тамо у САД. Сви би да попуше лулу мира са великим белим поглавицом. Само да се договоре а резервате ћемо сами уредити.

Знате ли ко је ово написао и кад?

Dan ružan. Mučan. Gotovo samrtan. Koji vonja na uranijum. Dan koji se nije završio. Krenuće podsećanja, slike vatre... No, šta se kod nas zbilja obeležava 24. marta? Da li je to samo puko podsećanje na ratnu kampanju koja je otpočela nad nebom Srbije, podsećanje iz koga će proizaći nekoliko uobičajenih zaključaka o agresoru i nevinom, uz priču o pravdi i nepravdi, kao i uz priču o velikom otporu mnogostruko jačem protivniku - Ili se nešto ovih godina ipak malo izbistrilo, u smislu da bi se možda konačno moglo sagledati ko je sve i kako doprineo da se nakon niza ratnih okršaja

Da, to bi bilo to. Naslov ne bi bio tačan ukoliko bi se dalje reklo išta više. A i narušila bi se regularnost ...  Neke odluke slavnog RIK-a možda bi stigle ovamo, na sam blog. Stoga, sledi kratka i za neke verovatno korisna oda belom luku. Zašto baš belom luku? I to u ovako delikatnom nečasu! Pa, najkraće rečeno, zato što on reguliše i revitalizuje brojne procese u organizmu ...  

 Naime, sve ono što je organizam izgubio ovih mesec-dva, i sve što se u organizmu

Da, onaj 5. oktobar mora da sačeka neki drugi oktobar, koji neće tako skoro doći, kako bi bio proučen i postavljen na neko svoje mesto u galeriji za nas važnih zbivanja. 

Svratih na blog tek da malo protumaram, jer odavno nisam bio, a što se 5. oktobra tiče, sve sam mislio da je već nakačen neki tekst, tako da mi namera i nije bila pisanje, već, eventualno, samo čitanje. No, kad je već tako, hajde da natuknemo makar nešto, ukratko. 

Naročito u nekoliko poslednjih godina - 5. oktobar je, kao i mnogo šta u našoj bližoj i daljoj istoriji, podvrgnut onoj vrsti obrade koja ne spada u istraživanje o onome što se zaista desilo i u kakvom kontekstu se desilo, već spada u parcijalna iživljavanja nad samim događajem, odnosno predstavlja njegovo stavljanje u funkciju momentalnih potreba "obrađivača". 

На референдуму у Македонији умувано 3-4 питања унутар референдумског питања. Примећено, примећено ... као акт нечијег насилничког диктата који по сваку цену, користећи демократско изјашњавање као заклон, обавља своје стратешке послове, на рачун било кога ко се налази ван ужег центра сопственог система, па и на рачун ових који се "за своје добро" изјашњавају на референдуму. Да, примећено је то принципијелно залагање за демократију ... Али - баш Србија прва не сме да се буни због тога, нити да коментарише, макар и само преко својих тзв. политичких коментатора и других улизица и војника демагогије, јер и она примењује исте ствари, засноване на диктату моћи, у својој унутрашњој политици, и то према сопственим грађанима (за разлику од ове силе која мрцвари туђе грађане). 

Ništa Srbija nije naučila iz onog čuvenog slučaja "okliznuo se na koru banane", sramotnog slučaja nakon koga niko, baš niko nije zakonski odgovarao, tako da se danas, što je logična posledica, čitavo društvo pogibeljno kliza na kori banane. Ono cerekanje se još uvek čuje: modrice, podlivi, polomljeno lice... Scena mučna, ali za koju je tada malo ko mario, tj. malo ko je načinio napor u vidu pokušaja da shvati kako će se bez prave društvene reakcije sve, baš sve pretvoriti u jedno veliko kolektivno klizanje na kori banane.  

Ulazim u samoposlugu. Sa maskom. Prezam. Dohvatam plastičnu korpu. Gledam levo-desno. Čuvam se od svakoga. Svakoga čuvam od sebe. Tek nekolicina ljudi, jer onamo, na vratima stoji bezbednjak i pušta samo određen broj njih. Zamišljam kako me drška korpe ne dodiruje, nego lebdi unutar kružno oblikovanog položaja šake, onog položaja šake koji se obično zauzima kad se stvarno drži korpa. I dalje vežbam disanje, kao da po prvi put nosim masku. Razgledam, kalkulišem, raspet između cena, minimalnog broja potrepština i težnje da što pre završim i šmugnem odatle, tako povećavajući šanse da zaštitim druge od sebe i sebe od drugih.

Nemoguće je danas posmatrati postizborne proteste u Srbiji, a ne setiti se sličnih postizbornih demonstracija  po američkim gradovima u novembru  prošle godine. apolitička, antistranačka histerija    kao sastavni deo  bunta protiv korumpirane vlasti naravno nije srpski fenomen , I ona se desila Americi, doduše nešto ranije.

Pobeda Trampa na predsedničkim izborima izvela je na ulice u novembru prošle godine desetine hiljada demonstranata nezadovoljnih izbornim rezultatom i izbornim sistemom. Medju protestantima bio je veliki broj onih koji na novembarskim

Памтите сигурно, ту негде између својих осам и дванаест година, наши су клинци променили мишљење о нама -- људима рођеним шездесетих -- прелазећи притом кратак пут од заблуде да ми ходамо по води до закључка да су они много паметнији од нас.

Ми се тешимо да је и ово потоње заблуда, можда (!) и већа него она претходна, али, нажалост, маторци, имам лоше вести, клинци су у праву. Не, није ово само неко моје лево мишљење, већ је лако доказиво тврђење, подупрто педагошком науком и, нарочито, њеном праксом.

Dakle, rođen sam tridesetpetog Avgusta u podne. Neki će pomisliti da se izmotavam, neki će se osmehnuti, neki odmahnuti rukom, neki će reći: Zaludan pop i jariće krsti. A mogao sam reći i da sam rođen dvestačetrdesetsedmog Januara, ništa ne bi promenilo na stvari. Ovo je istinito ali mi ni jedan zvanični organ ne bi izdao odgovarajući dokument sa gore navedenim datumima iako su oni tačni. Zašto je godina podeljena mesecima? Zato da bi se ljudi lakše snalazili i orjentisali u vremenu. Kad je već tako, što se ja ne bih snalazio i orjentisao kako ja hoću? Nije da ja ne