SAŽETA VERZIJA:

Scabies je bila u pravu. Htedoše da me živu pojedu.

Ali, i ja sam bila u pravu. Ministar me branio.

A nije ni da se sama nisam snašla.

Konačno - ime mi je Branka.

OPŠIRNA

Jaoooo, što me iznervira ovaj dr(?) Slavik odjutros!

Kud i uzeh da čitam vesti pre prve jutarnje... kafu mi je moju ogadio!

O, zemljo, otvori se, progutaj ga!

Pa, kakav horoskop neko mora da ima da izjavi ovakve stvari u svoju odbranu?

Pa, kakvi su mu to advokati kad ga ne savetovaše da se brani ćutanjem?

Pa, koja je to količina arogancije?

Pa, ljudi moji... da li je ovo moguće???

Ne mogu da dočekam sutrašnje izricanje presude.

Slavik:

Sećate se kad smo onomad osvojili nagradu "Mesta u srcu", pa u okviru nje dobili i 400.000 dinara od Erste banke, s tim što su - kao i svaki Deda Mraz - planirali to da nam na raspolaganje stave u januaru 2010. godine?

Pre desetak dana, zvoni telefon, zovu iz Erste banke. Čitali blog. Videli da kukamo što nemamo pare za kancelariju, pa odlučili da nam pare daju šest meseci ranije.

O, Bog ih blagoslovio i poživeo! Mnogo

Ako smo u sredu bili na Marsu, juče smo bili na Jupiteru. Posetili smo pedijatrijsku bolnicu Majer, koja ima internacionalni karakter i u njoj se leče i operišu deca iz celog sveta. U njoj je i centar za medjunarodnu saradnju u oblasti medicine, zahvaljujući kojoj smo dr Vajs i ja u studijskoj poseti porodilištima Toskane.

Bolnica izgleda kao jedan veliki vrtić, zabavni park, diznilend... ma, ne znam ni sama kako to da nazovem. A kada mi je dottore rekao da imaju klovnove koji redovno zabavljaju decu i druže se s njima i životinjama, htela sam da padnem u nesvest.

Danima već razmišljam o ministarki Malović. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

Danas razmišljam i o Brankici. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

 Taman sam došao kući i legao. Čuo sam da je auto sletjelo u more i izletio vani. Sjećam se da je bilo hladno, ali ne znam koliko je točno bilo stupnjeva. Uglavnom, nije bilo strašno. Puno auta sletjelo je u more pred našom kućom, dogodi se to svako malo. Moj otac je već 3-4 puta skakao i izvlačio ljude. Bilo je svega, i razbijanja stakla i prevrtanja i skorih utapanja - kaže Reljić koji o svom hrabrom potezu nije htio puno govoriti.

- Najtoplije preporučujem neki privezak sa mini disko kuglom pun šljokica i posebno izraženu naviku pipanja svog lica nakon igranja sa priveskom. Napredniji kurs podrazumeva nekoliko predmeta sa šljokicama kao što su sako, majica, olovka, ...

- Kad god se vratite iz diskoteke pijani, umazani šljokicama a žena čeka nervozna ili uspavana bez ustezanja je uhvatite za ono mesto koje nepristojni nazivaju pi#ka. U 95% slučajeva nećete morati ama baš ništa dalje da radite. U ostalih 5% slučajeva ima dva scenarija "i najboljima se dese da zataje" ili pesma "na kolenima sam i mhmhm".

Prošla su vremena kad su izbori menjali nešto u ovoj zemlji. Sada nema razlike da li jaše Kurta ili Murta. A i politika nam je jedan veliki rijaliti šou u kome duboki glas deli takmičare u timove i određuje ko će kakav zadatak da dobije. Ovi što hoće ovo a on ono neće. Oni što hoće onde ali ovako. Ovi što hoće do ovde ali odavde. Oni što hoće samo oni...  Timovi se drugačije zovu i stranke a igrači političari. I svi imaju lepu priču a pokazalo se samo jedan cilj a to je vlast i odanost dubokom glasu kao vrhunskom gazdi. Boreći se za vlast u javnosti svako svakog napada a privatno sede u istoj kafani "Kod tajkuna" i trude se da budu što bliže čelu stola jer tamo služe više mesa. Kodeks lopova i svako svakog drži za jaja. Neki ispod stola a neki javno. I svi su sa ozbiljnim licima. Ali čim jedan stegne svima trnu jajca. Zato i ne stiskaju. Znaju da tako imaju samo bol.  A svi igraju za istog gazdu. Kao na nameštenoj ultakmici, opozicija daje autogolove ali uzima pare od kladioničara a ovi na vlasti dobijaju premije.

Melting pot je sociološka pojava koja u vidu metafore opisuje homogenizaciju kultura u jednoj sredini, u kojoj se više različitih običaja i modela ponašanja stapaju u jedan. 

Kažu da nam se bliže izbori.

 EDIT2: 60 minuta 120 "lajkova"

 EDIT3: 150 minuta 215 "lajkova" 

 EDIT4: 8 sati 453 "lajkova" 

... a sada jedna savim privatna vest. Postao sam po treći put otac. Mama je dobro, Vasilije ocenjen devetkom.

Srećan sam neizmerno

Za mene, sopstvenog hroničara, sutra je još jedan jubilej. Osim onog zajedničkog i tužnog, jedan intimni i važan. Tog dana sam prvi put u životu dobrovoljno dala krv.

U neverici da će se uveče desiti ono čime su nam mesecima pretili, provodila sam najnormalniji radni dan, pokušavajući da držim konce posla u svojim rukama i da ignorišem opštu zbrku i loše informacije. Nisam noj s glavom u pesku - već se trudim da mislim i izgovaram samo ono što želim, a želela sam mir.

Usred posla zazvonio mi je telefon i poznanica me je panično i plačno o nečem obaveštavala.

''Stani

Ima tome sedam, osam godina, kad me pozva prijatelj da me pita da li bih htela da odem u Zrenjanin i da gostujem u jednoj radijskoj emisiji. Voditelj sjajan, emisija 'Ima li problema?', primarno formirana da priča o ljudima sa različitim hendikepima i posebnim potrebama, ali se polako proširila na razne vidove obrazovanja.

Tako upoznam Slavoljuba.

Tada je već osam godina bio slep, ali se kretao i ponašao kao čovek koji vidi. Njegova sloboda kretanja, druženja, preuzimanja obaveza, učestvovanja u raznim sportovima, akcijama, za mene je čudesna.

Početkom 2002. godine, gostovali smo porodično kod mog nekadašnjeg direktora, jednog sjajnog, inventivnog zanesenjaka poznih godina, u njegovoj kući u Francuskim Alpima, nedaleko od Ženeve. Uz raklet i vino, pozvao me je da pogledam zanimljivu knjigu fotografija. Ostao sam zabezeknut nad "Zemljom iz vazduha". Od tada znam ko mi je omiljeni fotograf - Jan Arti-Bertran.

Pravoslavlje poznaje indulgencije? Incest u srpskoj kraljevskoj porodici? Savremena romantična ljubav je konstrukt XIII veka?

Kada se na izvesnom sajtu pojavila najava za studiju Iv Levin Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka, jedan od posetilaca prokomentarisao je da ne treba „nama Srbima" neko ko „nije odavde" objašnjavati kakvi su bili Sloveni u srednjem veku. Ovakva reakcija, pored ksenofobije koja teško koga može iznenaditi, implicira i jednu (tužnu) istinu - da se niko „ovdašnji" nije ozbiljno bavio izuzetno zanimljivom temom društvene regulacije seksualnosti, kao ni seksualnim običajima i praksama kod Rusa, Bugara i Srba u navedenom periodu. S druge strane te nepromišljene konstatacije stoji da je možda, u krajnoj liniji, ovako i (naj)bolje - daleko od toga da „spoljni pogled" obezbeđuje naučnu objektivnost, ali on sobom nosi neostrašćenu distancu, toliko neprisutnu u Srbiji kada je nacionalna istorija u pitanju. Sa takve, rekao bih zahvalne pozicije, američka istoričarka jevrejskog porekla Iv Levin imala je šta da kaže i to na preko 400 strana svoje fascinantne studije, koju treba suditi po argumentima i naučnom doprinosu, a ne po poreklu autorke ili njenom državljanstvu.

Jedino gore od toga da vas ogovaraju je da vas NE OGOVARAJU.

*** 

Kada pomislimo na sada proslavljenog, koliko i svojevremeno ozloglašenog pisca, čije prezime baštini divljinu irskog folklora (Come away oh human child / To the waters and the wild... - do tačke prelepe grozote ovo „izvorište" emaniraju čuveni Jejtsovi stihovi), a ime široku savremenu publiku pre asocira na nagradu Američke filmske akademije, može nam pasti na um nekoliko mentalnih slika. Prvo, to je književnost, pre svega njegove komedije reske ironije, satire stavova i životnog stila britanske aristokratije, ali i Slika Dorijana Greja, odavno postajući metaforičkim motivom popularne kulture. Drugo, Oskar Vajld slovi se za velikog dendija, zabavljača visokog društva, dekadentnog i ekstravagantnog životnog stila, onoga ko je „sav svoj talenat investirao u život, a ono malo što je preostalo - u umetnost". Treća slika nosi davnašnji skandal, a sada prepoznatljiv pečat koji je izgubio „boju srama", a odnosi se na homoerotsku aferu sa lordom Alfredom Daglasom, zbog koje je Vajld osuđen na dvogodišnju robiju, oduzeta su mu deca i sva prava raspolaganja sopstvenim  delima. Danas je, zasluženo, jedan od simbola gej pokreta, večito upozorenje na strogosti viktorijanskog morala, koliko i inspiracija-putokaz kada treba do kraja istrajati u svojim političkim uverenjima, odbivši da, po savetu prijatelja, pobegne u Francusku i izbegne kaznu, već je hrabro, gotovo sokratovski, prihvatio da nosi težinu presude i javnu sramotu kojoj je kao „sodomita" neminovno bio izložen. Iako ga je to postavilo u prokaženu poziciju unutar istorije, kako je i sam zapisao u De Profundisu, negde između Žila de Rica i Markiza de Sada.