Naslov bloga je i naslov intervjua sa Nikolom Đuričkom iz jednog od januarskih brojeva Ekonom:easta... Taj naslov, a možda i ceo intervju, inspirisao me je da napišem ovaj blog.

Juče smo mogli da čujemo kako se i MMF oglasio oko pokušaja naše Vlade da izvrda dogovor sa njima. Hajde da pokušamo plastično da objasnimo našu situaciju:

- imamo problem da više trošimo nego što možemo da zaradimo

kao u nekom stripu Alana Forda mi na ovakav problem odgovaramo potpuno suprotno i pričamo o

POVEĆANJU PLATA :))) 

U petak završavamo nešto ranije sa posla i jurimo kući po biciklu. U toku dana smo videli obaveštenje da se danas organizuju "Ulice za bicikliste", s obzirom da je poslednji petak u mesecu. Biciklama dolazimo na Trg i zajedno sa još stotinika biciklista krećemo na turu po gradu. Cilj manifestacije je da javnost shvati značaj bicikliranja, kao da se istaknu i problemi biciklista u Beogradu, kao jedne od najugroženijih grupa u saobraćaju.

Ruta je trala više od sat vremena: Trg Republike - Slavija - Makenzijeva - Maksima Gorkog - Sinđeliceva - Bul. Kralja Alexandra - Beogradska

Pogledajte dobro ovu fotografiju. Ona je dražesan spoj lepote i užasa. Imam nekoliko prijatelja među slikarima i svaki od njih je ostao zadivljen pred ovim prizorom. Svakog je opčinila maštovitost formi detalja i suptilnost valera prefinjenih boja. Na fotografiji vidimo vrhunsko umetničko delo prirode.

Ali u stvarnosti slika prikazuje zaleđeni trenutak užasa koji vlada

Zgrada Kolarčeve zadužbine

Sredinom oktobra Kolarčeva zadužbina u Beogradu je organizovala okrugli sto na temu "Društvo znanja

Naslov- Prskali komarce, uništili pčele -koji mi je ovog jula,
gotovo hipnotički, zaokupio pažnju sa naslovnice dnevnih novina, nekih, ticao se uobičajenog ljetnjeg nemara na nekom od poljoprivednih dobara u okruženju. Dosta čudnovato zapažanje, pošto mi pčele nisu nikada predstavljale oblast interesovanja, izuzev kako da ih izbjegnem, jer su me na vikendici, očeve pčele, gotovo prilikom svakog boravka obavezno obilježile barem jednom žaokom.

...i tako ćemo o ovoj temi pričati u Dubrovniku, Budvi,Korčuli, Puli, Budimpešti, Vašingtonu....Gvatemali, Johanesburgu...- često sam čuo ovakve rečenice na seminarima, okruglim stolovima, tribinama.

Pričati o ljudskim pravima, putevima pomirenja, toleranciji, nacizmu po preskupim hotelima  predstavlja vrhunski bezobrazluk. Hoteli po mjestima u Bosni gdje su ljudska prava godinama kršena uglavnom zvrlje prazni. Misionari ljudskosti ih nikada nisu ni vidjeli.

A o tim mjestima često pišu knjige i u knjigama. Domovi kulture po provincijama,

Prije 5 godina Biljana Plavšić je priznala svoj dio odgovornosti za zločine počinjene tokom rata u BiH.Mnogi akteri ovog suđenja su ovaj njen čin smatrali presedanom u međunarodnom pravosuđu jer je bila prva visoka funkcionerka jedne države koja je priznala krivicu. Imam osjećaj da se danas niko i ne sjeća tog veoma vrijednog i važnog čina. Tih dana sam napisao tekst Čaj koji vam sa zadovoljstvom predstavljam

Čaj

Vrelo julsko popodne na pašnjaku podno Manjače. Krupne graške znoja su klizile ka krupnim, smeđim očima kopača i maglile mu pogled ka kraju reda

Dugo je najgledaniji kratki film o Banjaluci, na svjetskim internet portalima, bio onaj kad dva učenika tuku trećeg, dok ostali drugari to gledaju i mirno jedu svoje kifle.

Ovih dana novi filmski uradak svijetom promoviše naš grad.

U ovom, veoma gledanom, filmu učenik na času šamara svoju nastavnicu a njegovi drugari, koji to snimaju, se veselo klibere.

Cjeli razred mirno posmatra ovaj tužni performans.

Novi film je svojevrsna nadogradnja prethodnog i ako ima razuma moramo se zapitati-Šta će biti u sledećem ?

Koju vrstu progresa nasilja

Grof Djuraz : Blues ratnog veterana

Sjedim pokraj kontejnera
Čekam premijera
Da ga pitam gdje mi je večera
I što mu više ne trebam?

Novine pišu da je u ratu
Prodavao cigare i naftu
On i njegovi drugari laktaši
Sada su pravi bogataši

Ref:

Dok sam krvario na ratištu
Prodali su moju firmu
Noge su mi ostale na Ozrenu
Kako sam bio glup
Kako sam bio glup..

Nisam se plašio bombi
Snajpera ni mudžahedina
Al mi dušu kida
Sin mi je diler heroina.

Ref:

Ćerka

Sta sad pa to meni treba? I zasto bas meni? Moj partner nije nista dobio, a sto bas ja? Tko se samo usuduje? Sta oni misle, da ja planiram da umrem? E pa ne moze to tako! Bacih na

Nakon što je šef diplomatije Vuk Jeremić priznao da će Srbija bojkotovati ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobu, digla se velika prašina. Vest da je Srbija sebe ponovo svojevoljno svrstala među zemlje koje krše ili podržavaju kršenje ljudskih prava, sevnula je u svetskim medijima i izazvala uobičajene reakcije, učvršćujući negativan imidž naše zemlje u javnosti. Naposletku, premijer Mirko Cvetković se odlučuje za "kompromisno" rešenje i na dodelu nagrade šalje ombusmana Sašu Jankovića, sa željom da time zadovolji šokiranu javnost. A naknadno Janković potvrđuje da je to učinjeno na njegovu izričitu inicijativu! Međutim, zaštitnik građana nije nosilac političke funkcije, nije član vlade, ne odgovara premijeru i praktično nije njegov "izaslanik", na način na koji bi to bio ministar, državni sekretar, ili ambasador. Što je najgore, originalna namera vlade je razotkrivena, loša vest je već obišla svet, a jedno je jasno: "Ne možete od riblje čorbe ponovo da napravite akvarijum".

Istorijski kontekst ovog vladinog postupka osvetliće naš gost autor Miloš Bogićević, postiplomac na Univerity Colege London i bivši stručni saradnik za zaštitu ljudskih prava u Kancelariji Ombudsmana za ljudska prava AP Vojvodine.

*šteka = štedi

Takmičenje gojaznih građana koje su podržali bogati poslovni sponzori doživelo je neuspeh. Prodato je svega 140 karata, a pečenje spremnljeno za očekivanih 500 gostiju - hladno i ukočeno, jedva su pojeli kerovi-lutalice. Skup je završen uz muziku sa razglasa i bez dodeljivanja plaketa „Najmasniji Poganić" kako je planirano, iako je danima uoči svečanosti lokalni radio najavljivao živi prenos i upoznavanje gostiju sa pobednikom.

Kad je poštar Šveđo odskočio s motora kojim dovozi poštu Poganićima i odjurio

Nacoši ponovo dižu glave.

Opet bi da nam sišu krv, ali sada sa stilom, tj. sa slamkom.

******

U čemu je razlika izmedju običnog i velikog Srbina?

Prvi je izgoreo od sunca, a drugi od usijane glave!

*******

Foto-robot domaćeg političara: gore zvekan, dole mekan!

*******

Časne političare grize savest, a nečasne - nezavisni mediji!

*******

Šta je to žuta štampa?

Toalet papir posle upotrebe!

*******

Do juče ratni huškač, danas voditelj PINK televizije.

Ta savremena

Beogradski zidovi postali su svojevrsne ikone naše svakidašnjice. Grafit snimljen u ulici Braće Jugovića, u blizini Narodnog pozorišta, na teatralan način ilustruje apsurdnu situaciju nastalu povodom predloga Zakona protiv diskriminacije.
Pojedine odredbe ovog predloga su izmenjene na zahtev verskih zajednica, što je izazvalo veliku buru u delu domaće javnosti. Autor ovog

Beogradski novinar Dejan Anastasijević vratio je veru u čast novinarske profesije svojim svedočenjem na sudjenju Slobodanu Miloševicu pred haškim Tribunalom 2002. godine. Njegov iskaz na sudu važan je ne samo zbog utvrdjivanja istine u vezi sa počinjenim ratnim zločinima, već i za skidanje ljage sa srpskog novinarstva.

Ne sme se nikako i nikada zaboraviti da je Slobodan Milošević svoj politički uspon započeo i izveo upravo preko ledja ovdašnjih novinara. Najpre je to uradio na silu, progonom mladih novinara "Studenta", lista beogradskih studenata. U proleće