Zagonetni svemir: MAGLINA KARINA

Pogledajte dobro ovu fotografiju. Ona je dražesan spoj lepote i užasa. Imam nekoliko prijatelja među slikarima i svaki od njih je ostao zadivljen pred ovim prizorom. Svakog je opčinila maštovitost formi detalja i suptilnost valera prefinjenih boja. Na fotografiji vidimo vrhunsko umetničko delo prirode.

Ali u stvarnosti slika prikazuje zaleđeni trenutak užasa koji vlada u ovom surovom području daleke magline Karina. Maglina je poprište burnih, često i dramatičnih događaja stravične snage. U njoj divljaju snažni vetrovi, a mlade tek rođene džinovske plave zvezde bujicom ultraljubičastih zraka prže okolinu i razaraju poslednje ostatke oblaka gasa i prašine od kojih su i same nastale. U maglini se nalaze ogromni oblaci tamne i sjajne međuzvezdane materije, zatim gigantski tornjevi hladnog vodonika prožetih prašinom, a tu je i nekoliko velikih zvezdanih jata. U maglini provode svoj kratak i ubrzani život desetak gigantskih zvezda, više desetina puta masivnijih od našeg Sunca. U njoj se nalazi i jedna od najmasivnijih zvezda u čitavom univerzumu. To je monstrum među zvezdama, Eta Carinae. Na kraju svog kratkog života, u eksploziji nezamislive snage, Eta Karine će poslati širom galaksije svoje smrtonosne zrake. Još se ne zna tačno koliko će oni biti opasni za život na našoj planeti.

Maglina Karina je ogromna laboratorija u kojoj astronomi, astrofizičari i drugi naučnici na delu posmatraju trenutke stvaranja i razaranja svetova.

***

Zvezdani vatromet u maglini je počeo pre tri miliona godina kada se u njoj upalila prva generacija zvezda. Orkani zvezdanih vetrova, potekli sa tih zvezda, počeli su da paraju i cepaju oblake u maglini, stvorili su se vreli mehurovi gasa i maglina je uzavrela. Danas je vidimo kao predivnu predstavu titanskih sila koje vladaju u dubini kosmosa.

***

Svoje ime maglina je dobila po sazvežđu u kome se nalazi. Sazvežđe se na latinskom zove Carina, a mi je zovemo Pramac. Ne vidi se sa severne Zemljine hemisfere pa je to razlog što je i ova maglina u proteklim vekovima bila slabo poznata. Prvi ju je zapazio francuski astronom Lakaj (Abbé Lacaille 1713-1762) sa Rta Dobre nade, 1752. gde je podigao opservatoriju i godinu dana pretraživao južno nebo. Od nas maglina Karina je udaljena 7,5 hiljada svetlosnih godina.

***

Fotografija koju vidite samo je bleda predstava mnogo većeg, originalnog snimka. Kada se odštampa originalna fotografija široka je 2,5 metra. Snimio ju je za svoj 17-ti rođendan Svemirski teleskop Habl. Na njoj nam se pruža pogled na 50 svetlosnih godina prostran centralni region magline Karina. Sama maglina je mnogo veća i prostire se na preko 200 svetlosnih godina.

Fotografija je načinjena od 48 frejmova koje je Habl snimio Naprednom kamerom za istraživanje (Advanced Camera for Surveys). Informacije o bojama su dobijene sa Cerro Tololo Inter-American Observatory u Čileu. Crvena boja se odnosi na sumpor, zelena ne vodonik, a plava na kiseonik.