Na Klubačkoj strani četiri imućna domaćinstva – Radovići, Maljevići, Milićevići i Cvijovići, živeli su u slozi od kad pamte, u dobru i zlu jedni drugima priskakali u pomoć, radosti i tuge delili. Doduše, ponekad se sitno peckali, kad zavist prevlada i neka se više popije, ali i tad pazili da se mera ne prekorači i teška reč između komšija ne padne. Pred svaki vašar se u Aleksinoj avliji okupljali i sačekivali da zajedno krenu. Tu još jednom proveravali da li su sve što su naumili poneli i poslednja uputstva davali onima što ostaju da kuće čuvaju.

Malo sam se odvikla od pisanja, jer su me neke  stvari u realnom životu baš okupirale i toliko mi vremena oduzimaju, da ne stižem da se zamislim. I to je dobro, jer čim počnem da razmišljam, skliznem u preispitivanje, pa u depresiju, pa mi dođe da crknem od muke što sam i nisam ovo i ono. A od toga vajde nema, sem što farmaceutskoj industriji skoči prodaja onih rozikastih pilula, a na blogovima i forumima se poveća broj čitalaca koji se u mojim pričama prepoznaju.

E, od toga mi bude još gore, jer to  znači da smo masovno otišli u tri lepe. Hoću da kažem, jedno vreme

               Jedva se primorava da istisne tih nekoliko reči iz sebe, pošto je srknula tek par gutljaja prve jutarnje kafe iz šolje na kojoj sasvim primereno piše: ,,It's much too early to start talking... Leave a note."

Nedavno sam boravila, najpre u Bujanovcu i Vranju, a zatim u Novom Sadu. Zajednička tema, koja se nametnula tokom ovih poseta bila je stanje u opštinskim upravama i pitanje decentralizacije vlasti u Srbiji. Iako sam veliki deo svog profesionalnog života provela baveći se pitanjima unapređenja rada lokalnih samouprava, moram priznati da mi je ponekad vrlo teško da jasno sagledam koliko daleko je Srbija odmakla u procesu decentralizacije tj. koliko je nadležnosti preneto sa republičkih na opštinske vlasti tokom protekle decenije.

s osobitim zadovoljstvom predstavljam vam radove moje drage prijateljice - priganice.

mozaik od živih mušalja

Da, čovek ne voli da bude slobodno biće.

Sve me podseća na Srećka i Poca. U trenutku kada Poco želi da ga oslobodi, Srećko plače.

Jednostavno, zašto bismo bili slobodna bića, zašto bismo snosili odgovornost za svoje postupke.
Nema potrebe.
Vidi čuda, EU nas tera da se dogovorimo, a da nam ne postavlja uslove. 
Mudro sa njihove strane, nema šta -- primorava nas da budemo slobodni, a mi ne znamo kako to izgleda.

Srećan rođendan, Ketrin!

Poslednja glava... Taman za vikend čitanje.

POŠTO JE IMIR OTPLOVIO

Glavni hram obožavalaca, ili, kako to oni kažu, poštovalaca seksualne snage Lelil nalazio se na jednom ostrvu na sredini velikog veštačkog jezera koje se ugnjezdilo usred oštrih planinskih vrhova koji su uokolo štrčali kao oštri zubi grabljivice.

U stvari, ne sećam se kakvo je bilo to jutro.

Sećam se samo da je bila jesen osamdeset i neke i da je jedan drag mi dečak na gitari svirao tu Keminu pesmu. Bio je jako tužan, raskinuo sa tadašnjom curom, a mi, neosetljivi, stalno ga moljakali da opet svira...

I svirao nam je.

A onda je došlo vreme da se "poraste".

Posle fakuleteta je otišao u Derventu da radi.

Sreli smo se samo još jednom, baš pre nego što je izbio haos, reče mi da ima dve ćere i da sad svira neke druge Kemine pesme.

I to je bilo to.

Više se nismo videli. Niko od društva nije znao da mi kaže šta se devedesetih sa njim dogodilo.

Ostalo je samo sećanje...

Zahvaljujući majstoru.

Pristup rešavanju problema Kosova nije, niti će ikada biti u domenu emocija kojima se manipuliše u srpskom narodu. Problem i rešavanje problema Kosova nije, niti će ikada biti zadovoljavanje primarnih ciljeva "Prizrenske lige". Problem Kosova je istorijski proces, koji kao lakmus papir pokazuje stanje interesa i političke moć onih koji sebe zovu "VELESILAMA".

Prva nedelja Mundijala je iza nas… I?

Del Boske ce moci samo u Real da se vrati, ali kao treci pomocnik Murinja, Maradona je lepo poceo i za sada jos lepse nastavio…sto nas vecinu veoma raduje, Dunga ljubi noge Maikonu, Forlan uziva u Jabulaniju, Bafana Bafana ce biti prvi domacin koji nije prosao grupu pa ce Pereira da se vrati na daleki istok, Domeneck je ucinio uslugu Vijeri i Benzemi, Slovenci su poslali razglednicu Hrvatima, Kapelo je zaboravio da ponudi britansko drzavljanstvo Toldu, Japanci i Grci slave kao da su osvojili Mundijal, Amrikanci uzivaju u svojim zabludama, CR9

Još pre nekoliko meseci sam razmišljala da počnem da pišem blog, ali nikako nisam mogla da se odlučim o čemu. Prvo sam mislila o novoj sezoni Formule 1, ali sam shvatila da je pogodnije da počnem sa ski letovima, tačnije Svetskim prvenstvom na Planici, pošto imam priliku da prisustvujem istom.

Iako je sutra, u petak, prvi zvanični dan šampionata takmičenje je na 'Velikanki' počelo u četvrtak i ja sam bila tamo. Osećaj koji sam imala kada sam se našla ispred najviše letaonice na svetu za mene, za sada, može da se poredi samo sa odlaskom na trke Formule 1. Ne radi se

Položaj tačke na Zemlji. Zbog rotacije Zemlje oko sopstvene, zakošene ose sve što opažamo na nebu moramo vezati za određeno mesto na Zemlji sa koga posmatramo. Ajnštajn u svojoj popularnoj knjizi o relativnosti piše:

Svaki opis mesta događaja ili položaja objekta u prostoru je zasnovan na određivanju tačke na krutom telu (uporednom telu) sa kojom se podudara taj događaj. Ovo se ne odnosi samo na naučni opis, već i na svakodnevni život. Ako analiziram mesto određeno kao u Berlinu, na Potsdamskom Trgu, to znači sledeće. Zemlja je kruto telo na koje se odnosi određivanje mesta; Potsdamski Trg, u Berlinu je jasno definisana tačka, kojoj se dodeljeno ime, i sa kojom se događaj podudara u prostoru.

Mi određujemo mesta na Zemlji koristeći dva podatka: geografsku širinu i geografsku dužinu. Pogledajmo pre svega sliku: