Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Novak Djoković je postao teniski kralj, i zaseo je na vrhu ...dok su neki iz državnog vrha ...zaseli u kraljevskoj loži i navijali za njega ...

Srk

Evo jednog fragmenta nečega što se intenzivno krčka ovih dana i što će, po svemu sudeći, biti bezimeno do samog kraja kuvanja. Zapravo, ni sam ne znam, jer će taj proces potrajati... I još da znate da je svaka sličnost glavnog junaka sa piscem slučajna :)

(...) Izdavačko preduzeće na koje sam potajno računao

Konačno je poznat datum premijere "Šišanja". Posle tri godine rada na filmu, "Šišanje" stiže pred domaću publiku. Premijera će biti održana u Sava Centru 6. oktobra 2010. godine. Film će distribuirati Tuck.

Zanimljivo kako tema navijaca, nacizma, rasizma i nasilja za ove tri godine ne da nije postala prevazidjena vec je sada jos aktuelnija

Dana 2. decembra 1956. godine, sa jahte Granma se na Kubu iskrcalo 82 prognanih revolucionara, članova levičarskog Pokreta 26. jul.

Među njima su najbitniji bili Ernesto Če Gevara i Fidel Kastro.

U sledećih nekiliko dana, posle krvavih borbi i sukoba sa vojskom generala Batiste, zvaničnom vojskom tadašnje Republike Kube, revolucionara je ostalo samo 22.

Tih 22 revolucionara je trebalo da nastavi revoluciju sa 2 (dve) preostale puške.

Revolucija se završila njihovom pobedom i preuzimanjem vlasti  - 8. januara 1959.

...onda ništa!

Preživeli smo (još jedan) smak sveta! Ja sam za svaki slučaj spustio roletne (kome se jednom Sunce pomrači i crne rupe se boji).

CERN je pokrenuo LHC - džinovski akcelerator čestica (ko drugome crnu rupu kopa...), ja sam istovrameno imao košmar, na svu sreću,

Kao sto mi neko rece: "Pa, sada ti tamo moras i kod zubara, doktora i frizera, sve tamo moras da radis!" Da, to ja jesam drzao negde u zapecku mog mozga, ali tek kada dodje do prvog susreta sa nekim od tih svakodnevnih rutina onda postanes svestan da nisi vise u Kanzasu, i da te je tornado odneo negde daleko, dalje od Oza! Za zubara ne brinem, ionako nikada nisam imao problema sa istima, osim sto su me redovno izbacivali iz ordinacije kada god dodjem jer im navodno trosim vreme sa "zubima poput bisera koji se ne kvare", kako su ih atributisali. Sto se tice doktora, iskreno se nadam da necu imati

          Бубњало ми је у глави.Изнад су звиждали куршуми.Покушавао сам да да се укопам , да се некако сакријем под земљу.Сетио сам се који је дан.Субота. У ово време се излази у град.Сад су сви моји ортаци испред ''Бахуса''.Нико и не зна где сам ја тренутно.То ме мучи у оваквом тренутку.Бар да знају да сам ту, у кукурузу од

- Paaaa, ja na fakultet, tata, idem da se ispišem.

- Što ćeš da se ispisuješ, pa tek si počeo da studiraš?!

- Pa za ovih nekoliko godina ne može da se kaže baš tek počeo.

- Ma što ti je to, ajde ne gubi nadu, završićeš ga.

- Vidiš da mi ne ide. Rešio sam i ne pokušavaj da me zaustaviš.

- Dobro jado, kako 'oćeš. Samo da ti kažem, ti možeš da odustaješ kol'ko 'oćeš, al' deda i ja nastavljamo!!!

A sada kreće tekst mog gosta Miše

Spustuvši se polako na zemlju u stilu Petra Pana Plamen je proveravao da li je sve na svome mestu: ruke, noge, dupe, glava. Dobro je. Sve je tu. Jasno se videlo olakšanje na njegovom licu s obzirom da je mogao da otperja i nestane u vidu lastinog repa. Potočići vode počinju da teku niz brdo i polako da nose i spiraju ono malo zemlje što ima. Kokoške se drže jedna za drugu ne bi li bile teže, kako ih vetar ne bi odneo. Plamenovo vazdušno splovilo već toliko landara da više nema šanse da ga sakupimo i vratimo na zemlju a i ne pokušavamo. Sitna

Posle kratkog ravnog dela iza Murgaba, uspon dug oko 40km poveo nas je na 4140m visok prevoj Naizataš. Izašavši tamo gore, našli smo se na tavanu Pamira odnosno na najvišoj etapi našeg putovanja, i narednih dana smo goredolirali po tom tavanu ne spuštajući se nikad mnogo ispod 4000m, i savlađujući nekoliko prevoja iznad te visine.


U nemilosrdnim čeljustima raja

Kao i svih prethodnih zima, i ove se Srbija našla na korak do havarijskiih i planskih isključenja u napajanju energijom. Bez obzira da li je u pitanju nedostatak gasa, toplotne i/ili električne energije, kriza je kriza: trpimo svi.

Današnja elektroenergetska kriza je po mnogo čemu specifična, u odnosu na prethodne. Iako veliki deo privrede radi smanjenim kapacitetima, ili ne radi, električne energije nema dovoljno. Drugo, ova kriza je najava težih deficita koji će nas sačekati koliko iduće godine, i godine iza nje.., sve dok se na mreži ne pojavi novi  objekat.

Nekada, Bor je bio grad.

Mogao je do 2000.godine postati i prestonica Istočne Srbije. Nije.

Gramziva politika, njeni eksponenti - političari i direktori nisu doneli vidniji napredak.

Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.

Umesto moćnog oslonca, država je dobila još jedno breme. 

Bor je danas "grad u nestajanju".

Ponižen narod.

Gladan grad.

Izgubljena nada.

Grad, koji su političari koristili kao poligon za vežbanje svojih naratorskih sposobnosti pričanja bajki. Kad

Neki od vas se sigurno sećaju uzbuđenja dolaska Titove štafete podgrevanog

Plakat poslednje štafete