...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

 I stub - odnos broja zaposlenih i broja penzionera

+ bramerc je rekao da srbija ne saradjuje

+ holandija je rekla da je samo bramercov izvestaj interesuje

+ u oktobru je izjasnjavanje o srpskoj kandidaturi

+ kandidatura ostala kao poslednji tanki predizborni adut 

--------------------------------------------------- 

= mladic uhapsen 

случај први

две глупости (најмање) - прва је блага зачуђеност што неко на "нама" зарађује (уз зле банкаре ту су и зли трговци)  али то већ спада у...

нисам баш сигуран шта - можда новинарски популизам? како дефинисати доњи "поднаслов"?

"Како никоме у овој земљи није стало да се позабави тиме колико пара продавци узму купцима само зарад сопствене зараде" 

Čvrsto, onako kao što đak prvak drži novčić, svoj prvi džeparac, kojim može kupiti cijeli šareni svijet (pitanje je samo - što?)?

Labavo, kao što držimo poklone kojima ni oni što su ih nam poklonili ne vide ni svrhu ni vrijednost?

S dva prsta, kao što se drže djetetove ukakane gaće?

Držite li život na dlanu kao par kapljica vode za ustitranog ljetnog popodneva?

Ili je Vaša ruka ispružena, jer se na njoj život upravo ogleda poput goluba što slijeće povjerljivo na dlan?

Čini li Vam se, ipak, da netko (nešto?) drugi

--

Spreman da se ospori sve što napišem jednostavnim pitanjem 'A šta se to tebe tiče?' moram da se osvrnem na neke 'korenite promene' u segmentu društva koji mi je blizak... Prostije rečeno, Zvezda je dobila novog predsednika i Istaknuti Privrednik Toplica Spasojević je sada u 'sedlu'.

Nema načina da se prikaže 'istorijski profil' predsednika Zvezde, na tom mestu su se nalazili i 'društveno-politički' i sportski radnici, mahom istaknuti, neki sa više, neki bez iskustva u fudbalu, tehnologiju određivanja predsednika i genseka velikih ovdašnjih klubova u doba Jugoslavija (u

... sa Mikijem. ('de si makso?)

Ništa Dejton, ništa Rambuje. Možda je taj nivo napetosti postojao onomad kad je prepodobni premijer spavao na tvrdom briselskom patosu (uzgred, je l' zna neko, jesu li bile 'ladne pločice ili neko drvo.. nije isto). Nego, nevažno..

Pregovori su započeti na Mikijevu inicijativu, a sa namerom da me spreči da odem na posao.

Smrću Dragoljuba Žarkovića okončao se ne samo jedan vredan i bogat novinarski život, već se završila i jedna epoha u kojoj novinarsko pero nije bila otrovna strelica, a izgovorena reč nije bila brža od pameti. Žare je bio i veliki novinar i veliki u svom razumevanju sveta i politike. Dakle, posedovao je osobine koje su potpuno strane generacijama koje dolaze i koje neće uspeti da nadomeste gubitak koji je nastao Žarkovićevim preranim i besmislenim odlaskom.

Od kuće mi prečesto stignu tužne vesti. Evo danas mi javlja komšija Mića: "Noćas je, u bolnici, preminuo Miličin i Ivanov tata."

Umro je Predrag Ivanović, džez muzičar, vođa legendarnog vokalnog džez kvarteta, drag čovek, jedno od lica koje pamtim iz dečaštva. Jednako mi je žao kao onda kada je otišla Duda, Miličina i Ivanova mama, pevačica u istom kvartetu i u operi, do poslednjeg dana lepotica bez jedne bore na čelu. Pravila je divne krempite. Krasila je mila priroda i zvonak smeh, najlepši na svetu. Nikada posle nisam čuo ništa nalik. Kod njih sam po snegu išao na slavu, a leti sam, kad je vrućina, navraćao da posedim u bašti gde smo pili ledenu kafu i gde je ispod lišća živela kornjača zvana Alfons. To su bila vrata gde sam mogao, kad prođem popodne, da zazvonim i da mi prijateljsko lice otvori i obraduje mi se. Poslednji put kada sam bio, oboje su bili tamo. Sada mi je žao što to nisam češće činio, jer takvih vrata poznajem sve manje. Čak i u Beogradu. I zamišljam kako će drugari moje dece, ovi što s njima sada drugujem, i što meni tako navrate kad se ne nadam, možda isto pomisliti kad mene ne bude bilo. I da će me pamtiti ovakvog kakav sam sada. I drago mi je. Lepo je kad te se sete. Za sećanje na Dudu i Šimpu:

Jenny is all right
Somebody loves you tonight
Tomorrow we'll make a start,
smoke all them cigarettes

You are the star that sits in the sky,
the fire that burns when the battle is high,
the feeling that yearns when the yearning is all
in his heart, yeah, in his heart, yeah, in his heart

I know you wanna get away
I know nothing ever stays the same
And, Jenny, I've been thinking things over
I know thinking never got me far

The bottle gets me further
So come stand a little closer now
We'll try breaking the ice again

Radio sam celu noć, došao umoran u zoru, a od uličnih prodavaca nisam mogao u kuću. Pošto nisu hteli da se sklone ušao sam u raspravu sa jednim od njih da bi onda trojica nasrnula na mene. Udarali su me pesnicama po glavi zbog čega mi je uvo poplavelo. Utrčao sam, u afektu uzeo gitaru i pojačalo i izleteo na terasu, priča Milan Barković (47).

Ponekad se jednostavno zapanjim kada shvatim koliko nismo svesni šta smo sve sposobni da uradimo. No more needless comments.

 Mika Antić - Horoskop - "Ćutanje ove knjige ostavljam u amanet mom sinu Vuku sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor.

Stoje dva kineza na mostu i gledaju ribice koje se praćakaju u vodi.
- Vidiš kako su ribice srećne dok plivaju i praćakaju se u vodi. - prvi će.
- Ali kako znaš da su ribice srećne, kada ti nisi ribica? - upita ga drugi.
- A kako ti tačno znaš da ja ne znam kada ti nisi ja? -

Ne znam zašto, ja bi ih nekako slušao na svadbama...

Elephant gun

Postcard from Italy

Mount Wroclai

 A vi?