Gost autor Kleinemutter

               Imam dilemu i treba mi tumačenje: da li se i ova deca računaju u decu i to u u okviru onih kampanja  ,, za Našu decu”???
                Molim Vas, kad već pričamo, da mi odgovorite na pitanja:

- foto: Jone&Dulejko
- ostali nastavci:
1. Na biciklu kroz mnogolske stepe, tajge i pustinje
3. Konji i gerontologija

Imam neke dileme i baš me zanima vaše mišljenje:

- da li bi trebalo da se zabrinem, uvredim ili... u situaciji kada nas četvoro, svi obučeni zvanično, „po propisu", sedimo u restoranu, u jednom gradiću u Srbiji i konobar se mojoj trojici kolega obraća „učtivo" sa Vi, dok je jedino sa mnom „prisan", tj. od prvog trenutka je sa mnom na ti, jer, eto, poznajemo se čitavih 5 sekundi?
u prvom trenutku smo odlučili da je to zato što je konobar mlad, a ja sam najmlađa u grupi pa eto...; međutim, na scenu stupa njegov stariji kolega, kome, takođe, činjenica da se i njemu obraćam sa Vi, ne znači ništa i on nastavlja gde je njegov mladi kolega stao...
ja svaki put kada se tako nešto desi (a nije da se nije dešavalo) izaberem da zaključim da je to zato što delujem mlađe od većine svojih kolega, ali da li je?

 Ništa ja, nego samo onako... čisto da se zna.

Ovde a i šire

 „Trebalo bi da krenem. A magla je. Da krenem na železničku stanicu;  kupim kartu za voz; uđem u grozni vagon; sedim, posmatram ništa kroz prozor. Onda  se nađem pred kapijom zatvora, tamo pokažem dokumenta. Vadim sve iz torbe. Smeškam se stražarima. Ugledam lice svog sina. Suočim se. Zapitam se gde sam pogrešila...

Svake subote.  Već godinu dana. Nije on kriv, ljubi ga majka. Isti je otac. Njegov. Ili moj? Odustajem.

Danas ću popiti kafu, sledeće subote ću ga lagati da mi nije bilo dobro, ili ću već nešto lagati. Ili ga jednostavno više nikad neću posetiti. Sada mi se čini da bih mogla, mirne duše, da ga ne vidim više nikad. Mog lepog sina. Jedinca. Ubicu...“

ENDE…

Kako pocelo, tako se i zavrsilo….Tuzno, razocarano, bezidejno, kukavicki, malodusno, neborbeno, nesrecno…Sve ili samo ponesto? Ni jedno ni drugo….

Nedovrseno…kao seks tokom kog se javljate na telefon...eto tako…nema nazad…

Mala, relativno “nova” al istorijom svakako bogata, drzava Srbija je svoje “prvo” ucesce na Mundijalu zavrsila pre nego su i pocele kombinacije oko toga koga cemo da oderemo u cetvrtfinalu, posto smo Amere vec prosli…to smo znaci vec bili obavili. 

Realno, tog jutra nista nije slutilo da ce se nesto kasnije plakati,

PS: Hvala na svim doprinosima. Da razjasnim termin Skandinavija na pertinentno pitanje "fropiusa".  Dok je tačno da Skandinaviju sačinjavaju Norveška, Švedska i Danska, Finska, pa čak i Estonija se često takodje smatraju delom Skandinavije iz istorijsko, kulturoloških, političkih i ekonomskih razloga. Isto se odnosi na termin "nordijske zemlje" koji se odnosi na Norvešku, Švedsku, Dansku ali i Finsku i Island kao "pridružene" teritorije. Dok su švedski, danski i norveški jezici iste lingvističke grupe, finski je za sebe (Finno-Lapic) deo uralske grupe jezika.

Jel'

Dobro dosli na US Open! Tako smo poceli izvestaje odavde pre 15 dana, i danas su nam se tako javili redari na ulasku u teniski centar po poslednji put ove godine. U pitanju nisu obicni redari, ovo su odlicno istrenirani pozdravljaci koji stoje odmah iza kapija US Opena i pozdravljaju sve koji ulaze. Jutros ih je vrlo malo zato sto se kapije centra ne otvaraju jos dosta dugo. Jos nije ni podne, da je ovo obican dan, tenis bi vec uveliko trajao i na ekranu koji visi sa Arthur Ashe stadiona bilo bi raznih imena i rezultata. Danas je naravno poslednji dan US Opena tako da na tom ekranu a i na rasporedima imamo samo jedan mec.

Milan Nikolić                                                                                                                            

                                                                                         "You really need to relax"

Hodali smo delom Vracara gde se ne hoda tako cesto. Posmatrali kroz kapije ona divna stara beogradska dvorista. Smejali se se nad novim zgradama cudovisnog stila i pitali se ko li tu zivi. 
Povuces me za kosu pa te jurim niz ulicu, pa ja tebe kao udarim, pa me zaboli saka na sekund. A kazes da je sramota ljubiti se na ulici.

Onda mi pokazes jedno drvo ispod koga nema nikog bas. 

To drvo je nase skloniste. 
Poljupci. 

Trenutak kad nestane buka, autoput, hiljade ljudi u zurbi, torbe, kese, oblaci, nervoza, zbrkane misli.

Sve

Crno more

Kakvo je Crno more, je l' stvarno crno?, pita me moj prijatelj.

Jeste, crno je baš-baš. I da ga nikada nisi video uživo a da ti neko pokaže fotografije Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora, prva dva bi verovatno teško razlikovao ali oko potonjeg ne bi imao dileme.

Potražila sam na Interenetu odgovor na pitanje kako je Crno more dobilo taj naziv. I na Vikipedijinim

Dan trinaesti, 18. oktobar

*

Pre nego što napustim Muktinah, suočavam se sa vrhuncem gramzivosti nepalskih ugostitelja. Pošto nemam dovoljno rupija da platim za noćenje i obede u hostelu, odem u gostionicu gde se ujedno vrši i zamena novca. Prema zvaničnom kursu, za jedan dolar dobija se 98 rupija. Nepalac u menjačnici mi za sto dolara, koliko hoću da promenim, proizvoljno ponudi 7 000. U taku planem,

„Da li vi mislite da su turisti trezori koje treba opljačkati? Kako vas nije sramota! Da stavite trideset dolara sebi u džep na račun transakcije!“

Nepalac se nimalo ne uzbuđuje.