* blogorama kao panorama - pokušaj da jednim pogledom obuhvatiš i upiješ skoro sve

- prilog za podršku predlogu "najviše 70% muškaraca na mestima odlučivanja u vojvođanskoj i u lokalnim skupštinama u Srbiji" -

 Prisutnost žena na mestima odlučivanja u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, umetnosti, medijima, finansijama, gde god u društvu je prilično "mlada" tema na planeti Zemlji, traje tek jedan vek i formalni početak joj je u ženskim i radničkim pokretima sa početka XX veka, a obeležen je demonstracijama za žensko pravo glasa i jednostavnom i još uvek vrlo živom parolom "Hleba, mira i ruža". (UN su 8.mart na osnovu tih događaja proglasile "Međunarodnim danom žena", a osnivački akt UN je prvi dokument kojim se pominju ženska prava i ravnopravnost.)

XX vek je negde na planeti obeležen pojavom teorijskog i praktičnog feminizma (mahom Evropa, Amerika, Australija, ekonomski razvijen svet), zatim učešćem žena u pokretima protiv kolonijalizma i diktatura (Azija, Afrika, Južna Amerika) ili posebnim modelima jednopartijskih društava (socijalističke ili komunisitčke zemlje širom sveta). I svi ti procesi su se naravno menjali, prolazili razne faze, napredovali, gasili se pa ponovo stvarali, okupljali žene najrazličitijih "vrsta i opredeljenja", ali osnovnu ideju, ipak, nisu menjali. Diskriminacija je neudobna, žulja, vređa, ponižava, boli, snižava kvalitet svakodnevice i uvek je bilo i biće žena koje će se organizovati, steći potrebna znanja i veštine i kazati "ovako kako postoje društveni modeli za žene - ne valja, prijatelji, ne valja, hajde da malo to menjamo!"

Trenutno je i globalizacija praktično - završena. Imamo subjekte i objekte globalizacije i "ram za sliku XXI veka u kojem 10% populacije na planeti koristi 90% svih resursa na planeti" i još uvek nekako želatinozno i nejasno, ali ipak - uspostavljanje raznih novih pravila za koje ogromnoj većini populacije, i muškoj i ženskoj, nije baš sasvim jasno ko, gde, kako i zašto ih formira. I šta je sa društvenim modelom za žene u celoj toj slici.

To je jedan od razloga zašto je internet sjajna stvar. (oduvek mislim da će štreberi spasti svet, i lepota, naravno, ali od nedavno na taj spisak dodajem i - internet, ovaj i onaj koji će tek nastati)

A bez borbe se ništa ne dobija.

Prošle nedelje svet je ponovo video naličje Srbije. Prošle nedelje su ponovo svi građani Srbije obeleženi postupcima grupice bezumnika.

OVE NEDELJE ČISTIMO GRAD!

  

Pokret „Evropa nema alternativu" vas poziva da u SUBOTU 1. marta u 15h dođete na PLATO ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da pokažemo sebi, Evropi i svetu kakvu Srbiju želimo. Pokažimo svima da ovde postoji civilizovana, demokratska, evropska Srbija, koja želi da gradi a ne da ruši, koja želi da napreduje a ne da nazaduje. Naličje je već viđeno, vreme je da pokažemo pravo lice Srbije!

Za dobru atmosferu zaduženi su domaći bendovi, za pozitivnu energiju zaduženi ste vi :) 

Najavu ovog mirnog protesta protiv vraćanja Srbije u devedesete obeležila je jedna zanimljiva stvar:

SKOCITE U PISOAR I DUBITE NA GLAVI
JA SAM TAJ KOJI JE ŽIV. VI STE MRTVACI PRAVI (UBIK) 

- Ovde crna ptica noći peva svoju tužnu sramotu - jedna je od prvih rečenica u romanu "Tecite suze moje, reče policajac" Filipa Dika, mog favorit pisca SF zanra, koji je mnogo više od od getoa za uživaoce u naučnoj fantastici.

Uostalom, cenim da je

„Biću iskren: godinama sam zastupao albansku stranu. Ali ovo što se danas radi srpskoj manjini postaje nepodnošljivo. Postoje enklave u kojima živi najviše 15 osoba, staraca, dece... a štiti ih i po 200 vojnika KFOR-a. To je ludilo."

Ministar sa slike je danas bio veoma raspoložen. Javio nam je iz Sofije (nije žena, nego glavni grad države članice EU), da je Srbija odnela VELIKU pobedu i da je "danas dobar dan za Srbiju" jer je sprečila da Kosovo nastupa pod tim imenom u jednoj od regionalnih inicijativa. Smejete se ili plačete?

Kocka do kocke – kockica

Kroz prostor i kroz vreme

I uvek nova pitanja

I uvek nove teme...

A sada nešto važnije i ozbiljnije.

Dozvola za ubistvo/napad se u Srbiji uglavnom menjala „kroz prostor i kroz vreme“, ali danas je postalo posve jasno kako nekog možete napasti. Dovoljna su dva uslova:

Ne znam više da li zbog hroničnog bunila od zaspivanja u sofi dok uveče gledam TV, gde više nisam siguran da li je žena, ja ili prepametni TV izabrao Almodovarovog Matadora i telepatskog Banderasa, i nisam siguran kako se neznano i niotkud pojavio shape shifter u zaboravljenoj priči Star Treka za vreme istog tog bunila, ili zbog A.C.Graylinga i "... Philosophy, for all its apparent abstractions and technicality, is realy just a membrane away from ordinary, everyday practical concerns..." (pročitao na poleđini jedne druge knjige pre neki dan dok sam komentarisao na drugom blogu, nisam nikakav znalac), ili zbog Ničeove fascinacije naglim, širokom  i dubokim pomerajem u vrednosnom sistemu kako se pojavilo hrišćanstvo (transvaluation), pre neki dan mi pade na pamet misaoni eksperimenat.

I taj eksperimenat je tema bloga, jedino što sam ja zauvek fasciniran našim asocijativnim umom, pa otud i prvi pasus, gde tako lako skačemo sa teme na temu, bez obzira na kvalitet i vezu između tema, i gde na prvi pogled jedna od banalnijih sekundi u našim životima ume da pokrene lavinu koja nas posle okupira dan, dva, nedelju dana ili mnogo godina.

Dika i ponos ove zemlje, Velimir Ilić, danas je prevazišao čak i samog sebe, ma koliko se to ─ imajući u vidu prethodno iskustvo s navedenim magistrom i ministrom ─ činilo nemogućim. Umesto preuzimanja odgovornosti za lošu organizaciju Mitinga od 21. februara i nereda koji su – usled te i takve “organizacije” – usledili, Ilić je za nerede koji su tog dana izbili u Beogradu optužio je "izdajničke grupe", na čelu s Liberalno demokratskom partijom!

U izjavi koja prevazilazi sve ono što je ovaj nesrećni čovek na mestu ministra za kapitalne investicije do sada izjavio, Ilić je LDP optužio za širenje mržnje, ocenivši kako je “za Srbiju sramota što ta politička opcija postoji”. “Obrazloživši” ovo na sledeći način: “Ustvari, oni nisu ništa svoje uložili u ovu državu, ne znam kakvi su njihovi koreni i poreklo u ovoj Srbiji i zato je ne cene”.

Na pitanje da li ova izjava znači da ljudi koji misle drugačije od aktuelne vlasti u Srbiji više nisu bezbedni Ilić je odgovorio: "ne možemo da branimo ljude koji idu i vode akciju da Kosovo nije naše da ih ne pretuče neko ko je došao sa Kosova".

U najboljem maniru Gorana Matića, Ivana Markovića ili njegove slavne prezimenjakinje, Velimir Ilić pozvao je na linč političkih neistomišljenika u ovoj zemlji.

U maju 1147 godine, skoro dvesta brodova krcatih vitezovima krstašima iz Engleske, Normandije, Flandrije, Škotske na putu u sveti rat u Palestini pristalo je u luku Porto. Na to ih je prinudilo razorno nevreme koje h je presrelo u Biskajskom zalivu. Kralj mladog Portugala ih nije dočekao u gradu, nalazio se na jugu, na frontu, gde je ratovao protiv Mavara. Upravo su bili osvojili utvrđeni grad Santarem, ali za daljnje napredovanje nisu imali snage. Krstaše je ugostio biskup.

Jedna od osnovnih konceptualnih postavki u fizičkim teorijama o pojavama u svetu oko nas je redukcionizam, tj., ideja da se suština neke pojave (fenomena) može objasniti mehanizmima na manjim prostornim ili vremenskim skalama. Tako se, na primer, procesi unutar žive ćelije objašnjavaju molekularnom biologijom, molekularna

Juce je u Beogradu u Medija centru u Knez Mihajlovoj ulici odrzana  je promocija knjige "Zenska strana rata"  u izdanju Zena u crnom koju su priredile Lina Vuskovic i Zorica Trifunovic. Dah teatar je izveo performans pred nas pedesetak, umesto klasicne govorancije.  Onda je nastao tajac. Trebalo je publika da govori ali nam nije bilo lako: price su jako bile potresne, ljudske zenske price, dokumentarne naracije...beyond literature...odavno sam zapazila da kad ljudi govore i pisu u emotivnom naboju bilo da je sreca ili strah da svi postaju pisci.  Mejdutim te price mogu biti i katarzicne

Čekao sam noćima da mi dođete.

Brojao sekunde do našeg susreta.

Svakog dana sam se molio svim svecima i palio kandila.

Najzad su se moje molitve ostvarile.

Hvala ti sveta Petko što si dovela mog ljubljenog k meni.

Što si mu osvetlila pute.

Što si brinula o njemu da mi živ i zdrav stigne.

Što si ga štitila od neprijatelja.

Hvala ti.

Oh Vladimire Vladimiroviču, kako Vas samo želim.

Nema meni života bez Vas.

Svaki put kada pomislim na Vas telom mi prođu žmarci, osetim neku toplotu u meni i sve mi se zavrti.

Evo me na kolenima pred Vama.

Vladimire Vladimiroviču, činite s mnom šta Vam je volja.

Vaš sam.

Postojim da bih Vama služio.

Učiniću sve što poželite, sve što je potrebno da bih Vas zadovoljio.

 

састав на тему . . . . .тек долином званом Valley схватио сам штога жели

 

 

ономад - бродски запис :

наслов би могао маштовитим да указује на свашта чак & нешто непримерено па ћу им га препустити на стрпљење ,аја , ево ме у сунчано дану ,затечен на фери-у коиме одвози смалте на седмодневно опуштање у једно в.пријатно рибарско сеоце звано шленди на суседном отоку гозу , у х. св.патрик соба 9 на углу тераса изнад крошње палме тик спогледом узалив у којије пре ,има томе,пристајала јахта њ кр. в. елизабете друге јер је ту годинама имала обичај да се по пар дана проводи у рајској тишини те мору косуза чистом. но дали само зарад тог ?

 

 

 

 

Posle veoma uspesnog i zapazenog molebana za patike i parfeme DS(R)SPC organizuje "Moleban za belu tehniku". Za ucesnike su organizovani besplatan prevoz, sendvic i sok. Za clanove su predvidjeni i besplatni paketi za "Uterivanje demokratije" u vidu baklji, kamenica, sipki, salova, a za stidljive i "Fantomke". Takodje imamo veliko zadovoljstvo da vam ponudimo i prvu pravu skriptu

“Gorane, zašto toliko kritikuješ Tadića i DS. Bez njih neće BITI moguće da se napravi nijedna proevropska Vlada. Oni su u veoma teškoj poziciji.“

„Oni su već ina jedne Vlade koja je počela kao proevropska, Tadić je pobedio zbog percepcije građana da je on više „Evropa“ nego njegov protivnik, dok DS u Vladi ima pola ministarskih mesta, a sa G17+ mnogo više od polovine. By the way, nikada ne kritikujem njih, već ono što govore/rade/ne rade. I Đinđića tj. njegovu Vladu sam kritikovao, ali se tada na kritike reagovalo mnogo drugačije i bilo je dosta državnih službenika koji su pokušavali da poprave stvari iz svog domena.“

Nisam jutros bio u Beogradu, pa nisam slušao „Kažiprst“. Ako je sudeći po kratkoj vesti na sajtu, Božidar Đelić, nesuđeni Predsednik Vlade i suđeni potpredsednik treba zaista da se vrati bankarstvu.

Naime, on nam je objasnio da ćemo „preispitati odnose“ sa državama koje priznaju Kosovo i rekao da će se Vlada boriti da Kosovo ne bude primljeno u nijednu međunarodnu organizaciju. Za mene je ovo prilično jasno. Moguće su nijanse, ali shvatam šta hoće. Ne vidim poentu i ne vidim koji je dobitak Srbije u takvim akcijama, al ajde... Ipak mi je jasno šta će uraditi.

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia) 

(Kratak osvrt na osnovna pitanja kojima se bavi teološka antropologija)  

Kako na najbolji način rezimirati ono što predstavlja predmet vekovnog naučnog diskursa, centar svih filosofskih čuđenja i bogoslovskih rasprava, osnovu metafizike, početak i kraj svih pitanja. Ko je ljudsko biće i kuda ono ide? “Istinu o čoveku ne možemo iscrpsti nekim znanjem o njemu, to samo možemo da doživimo na osnovu našeg razmišljanja i delovanja. Čovek je u principu, više od onoga što je kadar da zna o sebi.“[1] Uistinu, mera svega nije čovek, kako je to svojevremeno tvrdila  klasična antička misao[2], jer uzimajući u obzir  teološko – antropološku refleksiju i teologiju uopšte, njegova spoznaja može biti potpuna tek u perspektivi eshatona.

Sagledavajući poreklo ljudskog bića u odnosu na teološku antropologiju, dolazimo do zaključka da je čovek mnogo više od karike u lancu evolutivnog poretka prirode, razumne životinje, biološkog egzemplara, kako ga moderna nauka po svojoj redukcionističkoj inerciji definiše, jer takav čovek bi apriorno bio lišen svoga višestrukog značaja i ontoloških dubina. U njegovom životu koji nije slika natprirodnoga tvorca , nego prirodne tvari, nemoguće je otkriti večni Logos. [3]