2019-10-11 20:07:24
Ljudska prava| Mediji| Porodica| Život

Statistike

natasa_tasic_10 RSS / 11.10.2019. u 21:07

 

 images?q=tbn:ANd9GcQJgqfabzm9qgZbD5KXaKulBK2iKgvHR4Cy2MHlfoRfWHdbfJMSvQ

 
MHE melju zivot. 

Ko
je
pompezno najavio 
izgradnju MHE i silnu struju i finansijsku korist koju ce Srbija iz njih dobiti? 

  :|

MHE su buducnost srpske energetike i ekonomije, 
 a srpske reke i recice su proslost, kao i zivi svet u njima i oko njih. Napredak je prioritet, a zaostavstina je balast, kao i buduce generacije. 
 
 Kad se silom iskljuci pojam razmene informacija i pojam odgovornosti, 
moze se sve,
 


"Iznenađeni smo izborom pisca koji je svojim javnim glasom potkopavao istorijsku istinu i ponudio javno suknjištvo počiniocima genocida, poput bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića", navela je u saopštenju predsednica PEN Amerike Dženifer Igan." Duboko žalimo zbog izbora Nobelove komisije za književnost".

Da je Peter Handke, kojim slučajem, dobio Nobelovu nagradu za književnost 1998. ili 1989. godine pre njegovog javnog angažmana i stavljanja na stranu Srba i Srbije, a protiv NATO bombardovanja SRJ, niko ne bi imao ništa protiv, usledile bi uobičajene čestitke i izjave divljenje za Handkeov književni opus.

A o književnosti ovde i jeste reč, a ne o politici. Zar ne?

 

Juče mi je privukao pažnju "slučaj" građanina D.V. koji se, povodom nedozvoljenog parkiranja, našao u jednoj sasvim neočekivanoj, ni malo poželjnoj situaciji.

Pripadnici komunalne milicije koja je tražila njegove podatke dao je ličnu kartu ali nastavio da joj postavlja pitanja a da mobilnim telefonom snima događaj, što je milicionerku posebno nerviralo pa je komunikacija postajala sve neprijatnija.

Deo komunikacije videli smo i na TV:

Pošto snimate, evo imate snimak da će vam stići prekršajni nalog na kućnu adresu.

Šta znači

 

19790.jpg

Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici), Akademska knjiga, Novi Sad, 2019.

Preuzimajući identitet svog glavnog junaka - subotičkog pesnika, bibliotekara i konceptualnog umetnika Slavka Matkovića, osnivača slavne (neo)avangardne grupe Bosch+Bosch - istoričar umetnosti Nebojša Milenković napisao je, pre svega, roman o idealima. "Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici)" priča je o moći i nemoći umetnosti, o gradu (Subotici) i njegovoj najslavnijoj građevini, jednoj zemlji (Jugoslaviji) i njenoj umetničkoj sceni, o strastima, čežnjama i erosu kao telesnom ali i mentalnom iskustvu. Istovremeno to je i priča o subotičkim gradograditeljima ali i njenim samoubicama - kao "zaštitnim znakovima" ovog lepog grada. O pseudo-istorijama i fantastičnim povestima za koje u zvaničnim istorijama nije bilo mesta, a koje leže duboko upisane u kolektivne memorije stanovnika grada.

Glavni protagonista, Slavko Matković, protitip je antijunaka: idealista, nesnađen, dosledan, radikalan, svoj. Milenkovićev roman je i knjiga o pisanju i čitanju. Umnožavanjem identiteta, junaci iz knjiga koje čita nastanjuju svakodnevicu Milenkovićevog glavnog junaka koji upravo kroz igre zamena identiteta traži izlaz iz sve teskobnije svakodnevice jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih. Iz drugog plana, sve vreme trajanja priče - nazire se Grad, zajedno sa svojom najlepšom građevinom. Neke nedorečene ljubavi i jednako misteriozne smrti...

 
2019-10-08 17:13:22
Politika

Petooktobarska inverzija

Nebojsa Krstic RSS / 08.10.2019. u 18:13

Svaki jubilej Petog oktobra prilika je da iste persone dramatis ponove svoj narativ: bio je to dan kada je dobra Srbija pobedila zlu, kada su snage demokratije i progresa nadvladale nacionaliste i mračnjake, a evropska Srbija pobedila ksenofobičnu u gubitničku. I sam sam, u skladu sa svojim mogućnostima, bio jedan od tvoraca te paradigme. 

 
2019-10-08 12:22:35
Životinjski svet

Kako se postaje gad

mikele9 RSS / 08.10.2019. u 13:22

Ubeđen sam i uveren da se niko ne može roditi kao gad! Roditeljsko i školsko vaspitanje mogu delovati na ispravan način samo neko vreme. Kada mlado biće postane svesno ili delimično svesno sveta oko sebe, reaguje na najmanje dva načina: Izabere put dobrote, poštenja, moralnosti, empatije... ili postane gad ili gnjida, kako vam draže. Taj i takav izbor je stvar svakog individuma, njegovog mentalnog sklopa, karaktera... U početku, budući gad, otima svojim drugaricama i drugovima, prvo fizičke stvari a zatim vrlo brzo prelazi na otimanje i svojatanje njihovih zamisli, ideja,

 
2019-10-07 09:56:18
Društvo| Religija

PITANJE O ODLIČIJU ...

Đorđe Bobić RSS / 07.10.2019. u 10:56


Pitanje: ... šta je Sinodu SPC bio motiv, razlog, poriv ili već šta da njemu i onim drugima pa i potencijalnom plagijatoru dodele orden Svetog Save u okviru proslave 800 godina nastanka SPC... ?

Ubi ne radoznalost ...

 P.S. 

 

 
2019-10-04 21:12:26
Društvo| Planeta

Životinjska Farma

G.Cross RSS / 04.10.2019. u 22:12

animalfarm.jpg

 

Pre desetak godina u Rumuniji je poginuo bubnjar kultne grupe , ekvivalent Bijelog Dugmeta. Bio je u taksiju u kojeg se zabio kolima jedan američki vojnik, koji je za manje od 24 sata napustio zemlju. Legalno , zaštičen ugovorom koji štiti američke vojnike.

Pre neki dan ispred špijuske baze USA u velikoj Britaniji je supruga jednog amričkog sluzbenika izašla kolima iz baze u pogrešnom smeru i ubila devetnaestogodišnjeg

 

                                          Okružnom sudu Šabac

Predmet: Zahtev za rehabilitaciju Edipa.

Na osnovu čl. 1. 2 i 3. Zakona o rehabilitaciji (Službeni glasnik RS, br. 33/2006), zahtevam da Sud rehabilituje Edipa  kao i nepoznat broj muškaraca, koji su na bilo koji način pretrpeli duševnu bol  zbog posledica klevete nanesene ne samo Edipu, već  i muškoj populaciji uopšte.

 
2019-10-03 16:27:21
Gost autor

Život u narativu

Nebojsa Krstic RSS / 03.10.2019. u 17:27

(Ovo je kompletan tekst prof. Vladimira Vuletića iz današnje Politike. Tekst u štampanom izdanju je kraći za 1300 karaktera, zbog prostora. A meni se čini da je dovoljno intrigantan da treba da ga pročitate celog. NK)

 
2019-10-02 20:40:03
Život

Umreću

mikele9 RSS / 02.10.2019. u 21:40

Umreću! Samo ću kljoknuti na asfalt i šlus! Stajao je iza grupe ljudi koji su na pešačkom prelazu čekali da se upali zeleno svetlo za pešake. Onda je mozak počeo da banalizuje! Padnem mrtav, ljudi se uzmuvaju oko mene, jedan čovek stavlja prst na karotidu i odmahuje glavom. Momak, neo panker mobilnim zove hitnu pomoć i policiju. Preturaju mu po rancu, jedan mangup pronalazi novčanik i otvara ga, gleda novac i kartice, krupna odlučna žena mu ga otima iz ruku: Čovek umro a ti bi da pjlačkaš, marš odavde! Neko klečeći pokušava da mu sa obe pesnice pritiska

 
 

 
 Ima dana kad vam se razgovori sa ljudima popnu na glavu, kad bude tesko da saslusate drugu osobu jer vas zasipa necim sto je njoj ili njemu vazno a vas ne zanima uopste. Umorite se od posmatranja slicnih prizora, nekih lica koja su vam neispirativna u bilo kom smislu a eto, tu ste, nema bezanja.
 
Privilegija nas ljudskih bica je da i pogled i misao mozemo da usmerimo ka necem drugom. Naporno i tesko, da, ali nije nemoguce.
 
Prelazim most i idem iz Starog Beograda na Novi Beograd, posmatram u daljini svetla
 

дневници - ти бескорисни патетични, парализовани хватачи времена. то су забeлешке које се отварају у непредвидљивим околностима, онако у ходу ,често пред умирање (Б.Ћосић)

Деду Стевана, књиговесца, не упознах јер га нема од средине четврте деценије века претходног, али по причању жене му, моје Баке Златице, нсадске градске примаље, при крају живота вазда је био удубљен у подебеле готицом писане историјске књиге те је, мало читајући, а више куњајући, време проводио на баштенској тераси у лигенштулу са псом Чибиком крај себе, или у удобности бержере у својој библиотеци, често старачки гунђајућег . ја пак из сачуваног му дневника памтим прибелешку где наводи омиљеног Paul Valéry-ја који је указивао - историја доказује само оно што се жели доказати па је с'тога најопаснији производ хемије ума , и успут дрхтаво дописану опаску му - као уосталом и религиозно веровање побожног народа које не познаје границе реалног .а верник био . него, гле и мене ,унукаму, у удобности исте бержере и сличног библиотечког ентеријера (али на другој локацији) данас моји Унуци затичу након 80 г у посве сличним расположењима. 'боте, гени су чудо.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana