Prijatno me je iznenadila vest da su studenti Jagodine posetili Beč o trošku sponzora, a neprijatno vest, tj. izjava njihovog gradonačelnika (poznatog po tome da mu jedino Betoven i Šopen nisu pevali i svirali uživo jer je bio mali), da nijedna druga Opština nije ni konkurisala kod tih Fondova koji su davali sponzorstvo. Svaka čast gospodinu Markoviću Draganu na toj poseti! Samo sam to pomislio, šta god i kako god, lepo je što studenti mogu do Beča. U isto vreme bio sam previše i zauzet da bih mogao da ispratim nešto više o tome.

Čekali smo tri prinove u poslednjih par meseci i to sve od nama najbližih. Moj brat i snaja, ženina sestra i zet, kao i naši venčani kumovi čekali su muško dete. Znao sam da su se brat i snaja još davno odlučili za ime Lazar. Bilo mi je zanimljivo kada je svastika saopštila da su se odlučili za isto ime. Kada su nam kumovi saopštili da čekaju muško dete, moj jedini komentar je bio : samo nemojte da se zove Lazar. Odgovoriše mi da su baš to ime imali u vidu. :-)

S obzirom da ne poznajem ni jednog Lazara mlađeg od 50 godina, ova podudarnost mi je bila baš zanimljiva.

Šalter broj 3 u Opštini Novi Beograd svaki put izazove jezu kod mene. Juče se konačno osmelim, te priđem službeniku na šalteru i priupitam da mi objasni: kakva je to Potvrda o životu za penzionere? Za šta to njima treba?

Dripci-krimosi upucase mladica, i rekose:
Izvini brate greska
Dosli  ljudi da iskljuce grejanje coveku koji ima viletinu,on ih napusi,prebije,izlomi kameru:
Izvini brate greska
Covek silovao,policija ga uhapsi,on lepo iseta iz stanice, siluje opet:
Izvini brate,greska
Skuplji struja,benzin,ulje,Guverner kaze-sve je pod kontrolom-inflacija mala:
Izvini brate,greska
Drzava tresne u sred stednje zilijune za neciji stan:
Izvini brate,greska
Avion poleti pre vremena:
Izvini brate,greska
Dodjite sutra, danas ne radimo:

Nisam hteo da pišem. Hteo sam da budem karakter, ali ne da mi se. Naslov je verovatno dobro poznat svima. Ovo je onako izvorno, po šumadinski. Ono što je zajedničko u ovoj priči je što će svako u njoj da se prepozna, manje ili više. Priča ima dva dela. Prvi se odnosi na naše uslove života a drugi se odnosi na komšije Hrvate i kako neki od njih izlaze na kraj sa nedaćama. Moj razgovor sa bratom:

Brat:”De si?”

Ja:”Evo

Razmatranja

U poslednjih nekoliko nedelja svedoci smo oštre polemike koja se vodi u javnosti po pitanju rezolucije o srebreničkim žrtvama.

Kordon, vreme današnje 

Ovo nema nikakve veze s platanima. To je priča o nama... i njima koji su naše batine prepisali u svoje biografije....  i kako smo prešli čitav krug od povika „Sve su životinje jednake“ do „...ali neke životinje su jednakije od drugih“  

Dinar je prema evru od kraja septembra 2008. do kraja februara 2009. zabeležio snažan pad (za 18,3%). Od februara dinar je bio faktički stabilizovan, da bi posle oktobra počelo ponovno blago slabljenje srpske valute, koja je od tada nominalno oslabila (prema evru) zaključno sa krajem februara 2010. 6,5% (i 1. marta 2010. pad je identičan).

Realni kurs dinara postao je precenjen, ne zato što je srpska moneta jačala prema evru poslednju deceniju (desilo se upravo suprotno), već zato što su cene u Srbiji rasle znatno brže od onih u evrozoni. To je dovelo do porasta

   Призор који следи данашњим младићима и девојкама тешко је замислити: осам стотина хиљада партизанских војника раштркано је по земљи која се зове Југославија. Пред њима узмичу немачке, усташке и четничке јединице, највише у правцу Загреба. Колоне сутрашњих победника често без престанка за њима марширају, правећи кратку паузу, колико да се попуши цигарета. Они срећнији борци смештени су као посада у преузетим насељима, и пред слободан излазак у град међусобно позајмљују бољу војну опрему. Сви ревносни војници света деле истоветну илузију: да су у униформи лепши. Неће је још дуго носити, јер последња је година Другог светског рата.
     Будућим генерацијама ове слике изгледаће попут фантастичних приповести из земље која никада није постојала.

Popismo Zorka i ja kafu u Zemunskom porodilištu, pa sad - šta nam Bog da.

Kola smo parkirale pooooodaleko, da nam ne bi ko jopet napravio epiziotomiju na gumama. I zadržasmo se u kraćem razgovoru s načelnicom ginekološkog odeljenja i načelnikom porodilišta cirka četiri sata.

Zemunsko porodilište u julu ove godine slavi petogodišnjicu od početka renoviranja. Kad će renoviranju doći kraj - niko ne zna. Renoviraju ga, vala, ko Skadar na Bojani. Već je ono

 i vraćam se u ilegalu...

Je l' ste primetili kako nekad neće da vam objave komentar. Meni se to redovno dešava (pssst - i ovde na b92). Čak sam krenula i da lekturišem, cenzurišem, proveravam, ispravljam, prepravljam, uobličavam. Stavim i uvod i razradu i zaključak i sve fino i lepo, al oni: joks!

Neće da mi objave komentar.

Ako pomisliš koliko je Srbija dugo bila devastirana ratovima, sankcijama, besparicom, izolacijom, diktaturom i koliko je kompetentnih ljudi otišlo iz zemlje, onda možeš da razumeš da je realnost izuzetno poražavajuća kada god u današnjoj Srbiji postavljaš pitanje kvaliteta i odgovornosti.

Zakonom džungle, nasiljem, kriminalom, prevarama obogatili su se i postali su moćni samo oni koji su bili "kompetentni" da se prilagode surovim i prljavim "pravilima igre". Svi drugi su izgubili svaku mogućnost za razvoj. Boreći se za goli fizički opstanak, građani su deset godina bili deo metastazirajućeg involutivnog sistema, u kome su kazaljke na satu brzo išle unazad, dok su u ime istih tih ljudi činjena najgnusnija dela u Evropi posle Drugog svetskog rata: otimačine, ratovi, zločini, rušenje gradova.

Međutim, danas je vreme ipak drugačije. Isti su ljudi, jedni jako obogaćeni i nesankcionisani zbog užasa koji su počinili i svom narodu, i oni drugi, izmučeni, koji su bili njihove žrtve. Već deset godina je u igri demokratija, razvoj, obnova, reforme, EU. Taj mehanizam je konačno pokrenut i ide sporo i traljavo, ima puno nusposledica, ali ide se napred, jer ljudi to nedvosmisleno i većinski žele, a takav je i kurs sadašnje vlasti, što ne treba negirati.

Zakonodavna, izvršna i sudska. Svest o potrebi njihove nezavisnosti je civilizacijsko dostignuće. Kod nas su se još od izbornog zakona i ustava i odredbe o blanko ostavkama, prva i druga spojile u jednu. U ime tobožnje stabilnosti. Od nedavnog tajnog izbora sudija smo i zvanično pripojili i treću. Tako da imamo samo jednu granu vlasti: partijsku.

I kao što imamo MMF da nas štiti od pohmanitalih najstarijih potpredsednika vlade i njihovih penzionih snova, tako na sreću imamo i EU sudije i institucije da nas spasu, opet od nas samih.