Zašto Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" ima dva različita seta podataka o perinatalnoj smrtnosti, od čega nižu stopu šalje Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a višu stopu rabi za domaće potrebe?

Ne bih znala reći zašto IZJZ Batut ima dva različita seta podataka o perinatalnoj smrtnosti, ali znam gde se svojim očima možete uveriti u to, pa ako ima neko moćniji od nas siroma građana koje niko iz vlasti ne ferma ni pišljiva boba (novinari? predstavnici evropskih institucija? diplomate? Pomagajte, ako Boga znate!), dajte, uverite se sopstvenim očima, pa onda, ljube vas građani ove zemlje, priupitajte gdi i koga treba o čemu se ovde radi? I koji je od dva objavljena podatka tačan: onaj prema kome smo na nivou EU proseka; ili onaj prema kome smo na nivou Turkmenistana?

Jeseni, nadam se da će te ovo bar oraspoložiti, obećao sam ti. Ovaj tekst sam pisao 1975 godine i skoro sam ga pronašao. Verovatno sam imao potrebu da zabeležim i sačuvam od zaborava to doba, sebe i moje prijatelje sa kojima se već godinama ne viđam. Razvejalo nas na sve strane.

1966 godina je, sedimo kod Ace Pandura, pijemo Čačanku, tek će Peca: Koja je to reč a jedina je u srpskom jeziku, srednjeg je roda

Sastanak ministara finansija EU koji je finaliziran u rano jutro 10. maja reprezentuje retko viđenu konvergenciju diplomatskih aktivnosti EU. Posle iskazanog visokog nivoa solidarnosti i spremnosti za koordinisanu akciju vlada EU vodeće evropske (i globalne) berze beleže snažan rast.

Kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 porastao je za čak 7,4%; američki S&P 500 skočio je 3,5%; japanski Nikkei 225 porastao je za 1,6%. Valuta evrozone snažno se oporavila (u jednom momentu na preko 1,3 dolara, da bi se vratila na 1,28), a rizik premija (troškovi pozajmljivanja) na obveznice

Pre nekoliko dana dobih od prijatelja mejl nepoznatog autora koji na  intertesantan način ilustruje današnju globalnu civilizaciju i navodi da svi više razmišljaju o tome gde smo, šta smo,šta radimo, šta trebamo raditi , kuda idemo, šta možemo očekivati i čemu se imamo nadati.

Tekst je posvećen međunarodnoj nedelji prijateljstva i zato mislim da  zaslužuje da i na ovaj način bude prezentovan.

 Dakle:

“Kad bismo celokupno svetsko čovečanstvo sveli na selo sa stotinu stanovnika, a poštujući proporcije svih postojećih naroda sveta, selo bi bilo ovako sastavljeno:

57 Azijata
21 Evropljanin
14 Amerikanaca (severnih i južnih)
8 Afrikanaca

52 žene
48 muškaraca

Čitam prekjuče u novinama kako je nekada prvi teniser sveta Marat Safin izjavio da je Beograd pun lepotica. "Priča se da je Beograd najzabavniji grad u Evropi i mogu da potvrdim da se ljudi ovde odlično zabavljaju. Gde god da krenem srećem mnogo lepih žena" - poručio je Safin. Ko zna iole nešto više o Safinu zna i da je on poznat po izuzetnom temperamentu, ali  da mnogo voli da se provede, te da su mu ženske vrlo slaba strana. E, onda, ovakva izjava stvarno zaslužuje pažnju.

U principu, ovo jeste sportski blog, ali...
Ovo nije blog o očajnom derbiju, slabom Partizanu i još goroj Zvezdi, mafiji, fudbalskom savezu...(jedino po čemu će se pamtiti ovaj derbi je golčina Raće Petrovića za koga "niko nije čuo" dok ga Antara nije pozvao u reprezentaciju, čime su zapušena lajava usta dežurnim selektorima i opštim stručnjacima za sve i svašta, osim za ono što rade, ako uopšte nešto rade).

Autor teksta, koji uz njegovu dozvolu prevodim i objavljujem, je Pol Majers [Paul Myers], profesor biologije na Moris Unverzitetu u Minesoti i aktivista FFRF [Freedom From Religion Foundation - Fondacija za slobodu od religije]. Tekst je deo prikaza konvencije te organizacije, odnosno opis nastupa Kristofera Hičensa na istoj, pre tri godine.

Taj događaj je bio slabo medijski pokriven, što je sasvim logično - ateizam i nije neka vrednost koju će mejnstrim mediji promovisati u zemlji koja na nočvanicama ima odštampano In God We Trust. Osim toga, da je bio, možda bi gospodinu Hičensu, čisto pristojnosti radi, bio sužen [medijski] prostor na kome može da prosipa svoje otrovno ratno huškanje, koje, videćete iz teksta, ide do promovisanja genocida.

- Kažu da smeh i osmeh pripadaju samo ljudima, da druge životinjske vrste i nemaju sposobnost "uviđanja" humora, "smešne strane svega" ili da jednostavno - nemaju, (ni neurološki ni sastavom mišića lica), ikakvu potrebu za osmehom. (Pažljivim posmatranjem nekih životinja sklona sam sumnjičavosti za takvu tvrdnju, neke od njih sasvim sigurno bar "izgledaju" kao da umeju da se "osmehnu" ). -

Đokondin zagonetni osmeh je verovatno - najslavniji i najpoznatiji osmeh na svetu. Vekovima već ljudi s neprestanom radoznalošću, divljenjem i zanimanjem gledaju u taj fini, mali, svetli osmeh pokušavajući da odgonetnu čemu se tako očaravajuće - osmehuje.

Istraživanja o smehu i osmehu kažu:

 "Nikom nikad nije uspelo da tačno utvrdi koliko se često ljudi smeju. Smatra se da se najviše smeju deca između pete i šeste godine i taj smeh povezan je sa igrom i komunikacijom tokom igranja. Kod odraslih je to znatno manje i iznosi oko 17 puta dnevno."

Zašto se ja iznova nerviram zbog manipulacije statističkim podacima kod nas, više ni sama ne znam. Ama, činjenica je da se nerviram. Eto, sinoć čitam još jednu u moru izjava naših zvaničnika (što ministarstva zdravlja, što zdravstvenih ustanova), i mislim se šta da radim, dal' OPET da pišem blog o Pinokijima Srbije ili ne? Pa odlučim da ne pišem, pošto su me nedavna dešavanja oko skandala s operacijom kičme tzv. ministra zdravlja u Minhenu u potpunosti uverila da mišljenje građana ove zemlje, i kritike građana ove zemlje, ne vrede ni pišljiva boba, niti se ikad uzimaju u razmatranje zbog bilo čega. Mislim, čemu sve to?

Jutros se predomislim. Ma, ima da pišem, i da se ponavljam iznova i iznova, svaki put kad uhvatim nekog Pinokija u akciji! Ne zbog zvaničnika ove zemlje, već zbog građana ove zemlje. Neka na internetu bar postoji trag o svim tim Pinokijima, i neka svako od građana, pa i novinara, ko gugluje u potrazi za statističkim informacijama može na ove informacije da natrči. Kad im već ništa kritikama ne mogu, pa makar da ih sramotim, i da ostane zabeleženo za buduća pokoljenja s čime smo se mi, jadni, morali zamlaćivati, u nedostatku normalnih i sposobnih ljudi koji bi predvodili ovu zemlju!

Najnoviji slučaj vezan je za izjavu direktora ZC "Studenica" u Kraljevu, dr Arsića. U jučerašnjoj "Politici", lupi čovek i osta živ (citiram):

Dragi blogeri, moj gost na blogu kolega bloger Uroš Voždovac:

Убунту је етичка идеологија из Јужне Африке уредсређена на међуљудске односе и везе. Реч потиче из Зулу и Ксхоса језика. Убунту често виђен као традиционални афрички концепт се сматра једним од темељних принципа нове Јужноафричке републике и повезан је са идејама Афричке ренесансе.

Kada sam pre skoro 20 godina počeo da ptičarim, Dunav je bio pun srebrnastih galebova Larus argentatus. To je ptica koja se lako prepoznaje i ne zahteva posebno znanje i iskustvo. Ili možda zahteva? Desetak godina kasnije, tokom jedne januarske plovidbe kada smo sa palube brojali patke na zimovanju između snegom pokrivenih litica Kazana, čuo sam pitanje: “Šta se desilo sa srebrnastim galebovima? Bilo ih je tako mnogo, a sada nismo videli nijednog.” U stvari smo ih videli, svi su oni i dalje bili tu, ali sada pod imenom sinji galebovi Larus cahinnans. Sinji je do tada bio smatran tek podvrstom srebrnastog, ali su ga taksonomi potom uzdigli na nivo vrste (a da same galebove nisu ništa pitali, pa se oni i dalje ukrštaju).

Boshintang

New Belgrade is soon to join the list, including China, Korea, Nigeria, Indonesia, Japan, Poland, Germany, France, Tahiti, Switzerland, Ghana, Siberia, Alaska, Greenland, and many more countries across the globe who either openly and notoriously or clandestinely consume dog meat.

Za naslov sam uzeo rečenicu iz knjige PRONAĐENO VRIJEME II Marsela Prusta. I u Prvoj i u Drugoj knjizi, Prust se, pronašavši vrijeme, iščuđava, zapanjuje, ne može da veruje, šta je vreme kadro da svojim protokom učini od ljudi. Došavši posle dugo godina na veliki skup nekada mu poznatih ljudi, ima utisak da prisustvuje maskenbalu, nikoga ne prepoznaje,