Ha! Beo-grad, kako da ne. Prljav, ružan, u raspadu. I skroz siv, siv, siv. To mi je, kao klincu, uvek padalo na pamet kad bih izlazio iz železničke stanice. Utisku nije pomagao prolazak pored autobuske, izbegavajući šibicare, pa kroz park ispred Ekonomskog, izbegavajući pedofile, pa uz Kameničku, izbegavajući džeparoše i preskačući kore od lubenica, pa na sedamdesetdvojku.

Nešto sam ovih dana evocirala uspomene, pa se prisetih kako smo pre skoro godinu dana Zorka i ja bile u poseti jednom porodilištu, kojom prilikom sam doživela da nam gosn. glavnokomandujući pomenute ustanove uskrati uvid u porođajne protokole. U stvari, nismo mi ni tražile uvid u protokole, niti smo tim poslom došle, ali iz nekog samo njemu poznatog razloga pomenuti gosn. glavnokomandujući je načelnici porodilišta pred nama dao strogo uputstvo: "Sve možete da im date, ali protokole nikako."

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam, listajući na brzinu press cliping dobio lepu malu lekciju iz „dijalektike". Jedan dnevni list, „Pravda" izabrao me za „gubitnika" dana. Obrazloženje: „Šabić je svoj posao shvatio ozbiljno i podneo krivičnu prijavu zbog zloupotreba biračkog spiska nacionalnih manjina." A drugi dnevni list, „Blic" proglasio me za „pobednika". Razlog: „podneo krivične prijave zbog zloupotreba biračkih spiskova manjina".
Nisam siguran koliko ima smisla u tome da bilo ko dobija priznanja samo zbog toga što nastoji da radi svoj posao onako kako

Ovo je blog žurka za Mašu i Dalija, naš prvi blogerski bračni par, za prve koji su se na ovom blogu sreli, upoznali, zaljubili i – VENČALI!

Da vam ne bih ja prepričavala i da ne bi ste tumarali po tavanu arhive, evo Dalijevog bloga, iz kog ćete saznati kako je to bilo:

PRVI BRAK B(L)OGOVSKI

dali76

 Lepo je igrati se demokratije.

Danas se u Smederevu održava referendum oko izgradnje rafinerije sirove nafte. O tome sam već pisao.

Ovo je prvi put u istoriji da gradska vlast u Smederevu pita svoje građane da li žele ili ne izgradnju fabrike od strateškog značaja za grad i državu. Po ovome danas, ali samo danas Smederevo podseća na Švajcarsku.

Iako

Žmu je noćas kazneno spavao na balkonu. Zato da zapamti kad mi je, udružen sa pretencioznim filmadžijom, upropastio subotnje veče. Lepo sam ga pitala je l' romantičan film. Jeste. Je l' ne moram da mislim? Ne moraš. Kad On izgibe u Ekvadoru. Celu noć spavala nisam. Romantične filmove bez hepienda bi trebalo zakonom zabraniti. Ko hoće da se igra drame nek to radi u ozbiljnijem žanru.

Three people who survived a plane crash in the Kalahari Desert in Botswana have been rescued, after the pilot and a companion walked for four days to get help.

"THIS EXPERIENCE GOT ME DOWN TO EARTH"

I deo

Ovih dana me zvahu iz Sony-ja, kažu imaju jedan posao ko za mene pa da dođem na razgovor. Lepo, pomislih se, daj da vidimo o čemu se radi. Na razgovoru svi lepo uparađeni, odelca, što bi se kod mene reklo muva da se satre.

Kažu oni samo da im kažem šta sam radio ovo vreme dok nisam bio kod njih, ostalo već sve znaju. Naravno da znaju mislim se ja, pa kad sam poznata ličnost, ko ne bi znao. Lepo popričasmo,

Naš predsednik kaže da niko ne gradi koliko i mi... Da li zato što su se ostali već izgradili? Ili je glavna razlika u tome kako se gradi? Evo kako to izgleda u jednoj beogradskoj ulici kada majstori donesu harmoniku dok renoviraju ulicu... Žurka može da počne!

Godinama me ubedjuju da je Srbija deo Evrope,  i da je clanstvo u istoj samo pitanje nekih sitnih formalnosti, poglavlja, da je Srbija daleko odmakla u tome, ali da zlotvori, briselski eurokrati  nikako to da shvate.
Elem,  rekoh sebi, ajde da uzivam u blagodetima novih tehlologija i EU standarda u Srbiji. Predjem na on line banking, fenomenalna stvar, ne moram vise da se guzvam po bankama, postama, da mi duvaju za vrat, gledaju uplatnice , a zuta linija kao da ne postoji., Sledece, razmisljao sam o on line rezervaciji karata i e-ticketing. Takodje fenomenalna stvar, odstampas kartu,

 Ови бију, а жене ни гађају с јајца. Све ми усраше капут. Она моја Косара неће да ме верује да сам бил у Београд у демонстрацију за Милошевића. До мене, Циганин Најдан исто сав усран, а с јајце га погодили у око да га исћораве, а он ради у фабрику "Бајрам"; прави мотичице и секирчићи. "Јеба ти Милошевића, ће ме ишћораве због њега!! Јеба ти и дневницу и суву рану! Зајеба ти мене, Драгане, да пођем с тебе да изгинемо овди!" Ја му кажем: "Ћути, Најдане, ако смо у окупацију преживели Бугари и Немци, ће преживимо и Београђани! Важно је да ми не ударамо!" Јел онај Бошко поштар поче да им враћа тепање па га још више тепаше. Не мож сас њи кад их има много ко Шиптари. И мало што ни тепаше него ће ни воде код Драшковића да ни "покрсте". Водише ни поред Скупштину што ју је још мајстор Аца правијо, кад тамо, уфатили шефа на СПС из Бамбурек па га учу да плива у фонтану, а сувомразица. И овај из Бамбурек научи се да плива. Плива, испред Маркса и Енглеза. Па казујем на Најдана Циганина: "Видиш ли да од лоше и полоше. Нас су само тепали, а овај из Бамбурек ем бијен, ем мора да плива у децембар на сувомразицу!"

Imala sam farmu u Africi, u podnožju Ngong brda. Ekvator prelazi preko njih, nekih sto milja na sever. Farma leži na na visini od preko šest hiljada stopa. Tokom dana, imaš osećaš da se uzdižeš, sve do sunca, ali rana jutra i večeri su bili jasne i mirne, a noći tamne.

Muzej Karen Bliksen je jedno od najzanimljivijih mesta u Najrobiju. Najpre zato što nosi sobom zanimljivu priču koju je glavna učesnica kasnije pretočila u hvaljeni roman, po kome je snimljen izuzetan film. Nekako se sve poklopilo u toj priči: sled dogadjaja koje samo život može da osmisli, elegija jedne žene pretočena u reči koje plene, i izvrsno vidjenje prikazano svima nama na filmskom platnu.