http://www.petitiononline.com/itc2007i/petition.html

Drage gradjanke i gradjani, cesto slusamo ili citamo o nasilju, komentarisemo «Kakve se sve stvari dogadjaju!» Pitamo se kako da svoju decu zastitimo od stvari koje im se mogu desiti, kako da im objasnimo cega da se cuvaju, sta da uopste kazemo a da ih unapred ne uplasimo. Saznamo za neki slucaj nasilja koji je prijavljen nadleznima, cudimo se i ljutimo na njihovo reagovanje, kazemo «Pa, kako je moguce - na cijoj su oni strani?» Ili imamo svoje iskustvo - kao

20. jula 1969. čitav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona odakle se ona emitovala dalje, širom planete. Čitav događaj je direktno ulazio u istoriju

Jovan Mišić, optužen je 2001. godine zbog bluda nad maloletnicima. Osuđen je na samo godinu dana! Ali to nije sve, presuda je poništena, a krivično delo zbog kog je osuđen je zastarelo!

Jovan Mišić je slobodan čovek!

Jeste li čuli: Jovan Mišić, građanima poznatiji pod imenom Ilarion, onaj kome je presuđeno da je bludničio nad decom, je slobodan čovek?
Kako se osećate povodom toga?

Zlocini seksualnog zlostavljanja dece zastarevaju
Pahomije prvo i ovaj sada

odose pomilovani, tvrde bogom

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=07&nav_id=258470

medjutim zrtve i sramota ne zastarevaju
tu su pred nasim ocima
nemocni pred bogom i zakonom

pozivam na odgovornost

http://www.zenezaevropu.com 

 

 

Pre neki dan  rece mi dobar drug ,”Zamisli  u septembru bice dvadeset godina od  sednice”..Nije bilo potrebe ni da pitam koje.Zna se koje,one Osme.Cuvene.

Posle dvadeset godina neko mnogo strucniniji i pametniji od mene treba da se oglasi..Ja samo mogu da ispricam neke detalje.Verovatno nevazni.Popusta memorija pamcenja.Moguce da sam nesto pogresio,a jos vise zaboravio..Davno je bilo..Nesto prebiram po imenima,vise je aktera otislo u istoriju,nego sto ih je ostalo u zivotu..Zato i ne spominjem imena,samo ona koje ne mogu zaobici. 

1987

Avgust-Septembar

….Bio

 

 

Da li ste gledali dokumentarac SPACE? Sam Neill i digitalna tehnika upakovani u nekoliko epizoda?

 

 

Nije li fantastično? Kako vam se čini? Moram da priznam da ima nešto u vezi sa Kosmosom što me plaši. Kada sam bila mala, sve se svodilo na zvezde, koje su ličile na ukrase za jelke. Sedeli smo brat i ja na krovu kuće da im budemo bliži. Kada padaju, zamislimo želju. Kada ih danas vidim kako padaju, imam samo jednu želju: zaobiđi nas, odlazi. Eto ti Jupitera, velik je, neće ni osetiti. I setim se Neilla kako u jednoj od epizoda,

06.08.1945. bomba se zvala  "LittleBoy", avion je bio Enola Gay, cilj je bila  - Hirošima.                                                                                     

Nakon godina eksperimenata,

Evo, za promenu, jednog malog putopisnog bloga... i ponešto pride, da ne bude baš idilična razglednica iz „srećnijih krajeva“.

U petak, nešto pre osam uveče, moja supruga Saška me je iznenadila idejom da za vikend odemo do Obana. Kaže – jedna od najlepših železničkih linija u Škotskoj, hajdemo vozom do tamo. I pošto se ide tri sata u jednom pravcu, hajde da prespavamo tamo – hajde rezerviši karte i prenoćište. Pomislim – pa lepo, to je mesto u kome je destilerija jednog od šest singl molt viskija koji se smatraju predstavnicima škotskih regiona. I krenem ja da tražim – malo Internet, malo telefon. Ne previše uspešno u početku – sredina sezone, svi hoteli zauzeti, pansioni takođe, samo odbijaju. Ipak, najzad, posle jedno desetak telefonskih poziva, rezervišem sobu u pansionu „Glen Righ” - i tako se ova „na vrat na nos” organizacija i materijalizuje.

 

Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove

   ‘Vreme je da Coca-Cola dobije mesto u SB UN.” 

junak iz jednog od romana James Ellroy-a 

Pročitala sam  ovo još pre  desetak godina,  dok se  još nisam  po prirodi posla bavila međunarodnim odnosima, pre NATO intervencije na Kosovu, mnogo pre  nego što ću se naći u situaciji da povremeno pišem o i javno komentarišem politiku naših vlasti i međunarodne zajednice oko konačnog statusa Kosova, da tvrdim da će to imati veze i sa podelom Iraka, a kamo li implikacije na Nagorno Karabah npr,  ili  sa blogerima raspravljam o pitanju

Molim vas, molim vas, nemojte me ubiti! Imam ženu i decu – ubijte njih!  

Ja obično nisam čovek koji se moli, ali ako si negde gore, molim te, spasi me, Supermene! 

Deco, pokušali ste sve što je u vašoj moći i niste uspeli. Lekcija koju trebate naučiti je: nikad ne pokušavaj.

Nije lako nositi se sa trudnom ženom i problematičnim sinom, ali nekako sam u taj raspored ipak uspeo

Poštovani čitaoci,

Imamo čast da vam predstavimo dve priče iz zbirke priča za decu „Pedofilija na pravoslavni način“. Pred vama se nalaze priče „Čiča Jovina koliba“ i „Avanture Tome Palčića“. Nadamo se da ćete uživati u njima.

Čiča Jovina koliba

Nekada davno, iza sedam mora i sedam gora u tolerantnoj Vojvodini živeo je jedan čika Jova, koji je jako voleo male dečake. Voleo je njihovu nežnu kožu, zategnute guze i malene piše. Čika Jova je živeo na Fruškoj Gori u svom manastiru Hopovo, gde su ga često posećivala mali dečaci, koji su voleli da se igraju s njim, jer im je posle svakog igranja davao zlatnike. Čika Jova se posebno radovao ekskurzijama. Autobusi puni dece ispunjavala su njegovo staro srce srećom i njegove stare gaće erekcijom. Posebno je voleo školsku decu, tako da je znao često da ode do školskog dvorišta i da se igra. Nekad s decom, nekad sam sa sobom.

састав на тему:  лака

 

Потегла се једно вече тема физичке лепоте људске па једна мара исандијега у чату вели . . понекад, гледајући у контра опцију, умало зажалим што су ми жене тотално физички непривлачне . . .  те ме нагна да се умоменту присетим  како Рене Вивијан написа кадгод . . жена сам и немам права на лепоту, осудили су ме на мушку ружноћу. . . .

Dok još nisam imala klince, drugarica ukapira da njen mališa, koji je bio prvi mladunac u društvu, ima ravne tabane i baci se na rešavanje problema. Medjutim, iz mesta upadne u procep koji se u matematičkoj logici lepo označava kao disjunkcija. Znato ono, ili- ili. Elem, čuveni specijalista insistirao je da se odmah krene sa dubokim ortopedskim cipelama, u kojima dete ne može ljudski ni da potrči. Moj drugar, ortoped, opet, smatrao je da klinja treba što više da "radi" tabanima, pa shodno tome preporučivao najlaganije patike, sa najtanjim džonom. meni nije ništa bilo jasno, ej

Pre više meseci, dobio sam mejl sledeće sadržine:

"Poštovani

Zovem se Milorad Jovanović. Radim u PTT muzeju kao kustos.

Obradovala me je Vaša topla priča Čika sa torbom (Blog B92), kao i pozitivne reakcije čitalaštva. Nikad nisam na jednom mestu pročitao toliko lepih reči o našim poštarima.

Želeo bih da Vam poklonim Poštanski kalendar za 2007. godinu."