Rasa

otac moje cerke i citalac ovog bloga

na drugoj sam strani sveta, nemam nijednu njegovu fotografiju niti pesmu

neka ovaj blog bude mesto gde ce se naci njegovi prijatelji

hvala Vam

PS Molim Vas citajte komentare, tu su sada pesme a evo i fotografije sa poslednje knjige

U Beogradu će, sa malo sreće, u Janurau 2008. početi sa radom jedan mali klub.

Osnova će biti strane knjige i časopisi. Imamo novca za nekoliko stotina knjiga (najverovatnije preko hiljadu, ali teško je reći) i nekoliko desetina pretplata na strane časopise.

Focus je obrazovni sadržaj, i nauka i humanities, ali ne baš udžbenici. Popularniji sadržaj.

Ali to je samo fokus, oštrih pravila nema.

Klub će preporučiti članarinu, a postaviti i minimalne cene. Ta minimalna cifra je nula, besplatno, za đake, studente, penzionere i nezaposlene.

Ovo

Drage blogerke i dragi blogeri,

sledi nastavak. U njemu se kritikuju argumenti druge Srbije za nezavisnost Kosova i pokušava da se pokaže kako i oni pate od "viška" nacionalizma. Ključni argument o samoopredeljenju, Kosovu kao delu SFRJ sa "suštinskom autonomijom" i ratnim zločinima razmatraću u trećem delu. Komentari su, kao i uvek, dobrodošli. I ne zaboravite: intelektualna strast uvek, politička ostrašćenost -- that is so last century! :)

Pozdrav.

U petak, filmom Persepolis, otvara se treca po redu Slobodna Zona, jedinstven festival angazovanog filma. Ideja je originalna i dobra, odabrati dokumentarne, igrane i aniomirane filmove, prema kvalitetu ali i stavu koji zauzimaju njihovi autori.

                                                       OVO JE FIKCIJA 

                                              Substancia Filmes predstavlja  

                                               MARIA ALISE VERGEIRO

                                                                     u

                                                       ŠAMAR PANTERU 

I kao da je bilo nekad i kao da je bilo tu kada su rođeni moji roditelji, istog dana, iste godine, 20. februara. Pošto sam im čestitao rodjendan 20 februara 1992 godine uputio sam se ka Sebastijanu, tada još uvijek živom banjalučkom klubu. Prohladno februarsko veče bilo je rezervisano za Ekatarinu veliku.

Sala je, trivijalno zaključujem, bila premala za sve koji su to veče htjeli da zajedno sa Milanom i Megi prokrstare menjajući dan za noć, naznajući da idu

ili Danas su nas silovali

Već sam se navikao da nas pedere ljudi smatraju pedofilima i da zaskačemo decu po školskim dvorištima i obdaništima. Navikao sam se i da smo bolesnici, koje treba lečiti elektrošokovima. Navikao sam se i da smo sidaši i odgovorni za smrt miliona ljudi širom sveta. Ali još uvek se nisam navikao da smo ubice.

Danas su sve dnevne novine prenele vest da je četrdesetogodišnja Rozalija Greguš-Skendžić ubijena ubodom noža u srce u svojoj kući u selu Banatsko Višnjićevo kod Zrenjanina i da je njen dvadesetogodišnji sin Antal osumnjičen. Ovo bi bila samo još jedna vest u crnoj hronici da Antal Skendžić nije bio učesnik pilot-emisije prve sezone Velikog brata, koji je saopštio da je biseksualac.

U  današnjem Blicu naišla sam na  tekst Političke stranke u Srbiji koče reforme o predstojećem  izveštaju Evropske komisije o strategiji proširivanja, koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, a koji će u Beogradu biti uskoro predstavljen.

U njemu Komisija ističe da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da „Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka EU“ i da „može dobro da sprovede budući SSP,

 Ускоро

Praktično svugde u svetu manjine (etničke, rasne, religijske) su ispod-proprocionalno zastupljene u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, ili generalno na mestima gde se donose odluke vezane za prioritete razvoja određene društvene zajednice.[1] Postoje i retki izuzeci, kao što je npr. belačka manjina u Južnoafričkoj Republici, Kurdi u Iraku (koji imaju jedno od tri vodeća mesta u zemlji i ravnopravno učešće u svim organima vlasti) ili pak zastupljenost Maora u parlamentu Novog Zelanda

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

Evo i mene na blogu 92-ojke. Negdje u dalekoj Gvatemali, u čarobnoj Antigvi, čija španska arhitektura stotinama godina odolijeva što revolucionarima, što velikim vodjama , što u moderno doba onome što se na ovim prostorima zove građevinska mafija, Veran me lomio da se prihvatim tog odgovornog zadatka. Onda me, po povratku, preuzeo Dejan Restak, a dotukla Vesna Dozet. I tako sam ja, iz lijepe naše, viva vero patrije, došao u vaše dvorište. Kao veliki brat. Imate pravo da me odmah izbacite, a čak i ako me duže zadržite, da ne kažem do kraja (Velikog brata), unaprijed se odričem