Dzakula Veljko opet izdajnik? Po koji put po redu?Ajde da brojimo.

U ljeto 1991okupili su se srpski intelektualci u Lipiku pozvavsi na demokratski  dijalog. Medju njima bio i dzakula.

Prvobitno je bilo zamisljeno da se okupe na Plitvicama ,ali im je Martic porucio da ustasama i srpskim  defetistima mjesta nema na podrucju Krajine.

Kad je Dzakula potpisao 1993 Daruvarski sporazum  kojim su se potpisnici obavezali na ekonomsku suradnju,na povratak Hrvata u svoja sela, Srba u svoja, na dogovor o pustanju gradskog vodovoda za dio Pakraca pod hrvatskom kontrolom,bio

 Moj gost blogovatelj  nastavlja priču o tome kako on čuje Boba Dilana.

Sledi prevod još jedne Dilanove pesme - One More Cup of Coffee. Izdata je 1976. a nalazi se na albumu Desire.
Album je stvaran u momentu dok se gospodin Cimerman razvodio od svoje supruge Sare.
Ispričana je u prepoznatljivo dilanovskom podjebavajućem tonu. Taj podjebavajući ton, kao jedna od karakteristika njegove poezije prisutan je u mnogim njegovim pesmama, ali mi se slušajući pesmu koja je tema ovog bloga uvek nametala paralela sa pesmama Maggie’s Farm i On the Road Again, obe sa albuma Bringing It All back Home.

Ko se se seća, (DR M i Sesili sigurno), Winchester Cathedral?

1966 godine britanska grupa pod imenom The New Vaudeville Band izbacila je ovu, danas je klasika, pesmu. I sad mi je u glavi kristalno prisutan glas Rudy Vallee-ja kroz megafon. Uz ili i pored omiljenih mi Rolingsa, Bitlsa, Enimalsa, Hu, Trogsa, Džimi Hendriksa, Bob Dilana....The New Vaudeville Band su mi preko noći postali ljubimci! Inspirisan plesnim, vodvilj orkestrima dvadesetih godina prošlog veka, Geoff Stephens stvaralac/autor pesama, oformio je ovu po mnogo čemu jedinstvenu gupu. Na njegovo/njihovo ogromno iznenađenje, pesma Winchester Cathedral postigla je nezapamćen uspeh! U Engleskoj je bila među prvih deset na Top listi a u Americi na prvom mestu. Ploča sa ovom pesmom je prodata u više od tri miliona primeraka i zasluženo proglašena Zlatnom pločom. Sledila je nagrada Grammy za najbolju savremenu pesmu 1976 godine. Na demo snimku, vodeći vokal je otpevao John Carter bivši pevač grupe The Ivy League. Stephens je odlučio da snimak s Carter-om zadrži za komercijalna puštanja. Prvi/inicijalni LP su objavili krajem 1966 godine pod istim naslovom kao i prethodni singl, Winchester Cathedral.

Imao sam drugara  Aleksandra koga smo svi zvali Sale, odavno je mlad umro, koji je znao SVE! Bio je mlađi brat mog druga Žuleta ali se neprekidno vrzmao oko nas pa smo se vremenom navikli na njegovo prisustvo. Igramo mi pokericu, sedimo u parku, kupamo se na Dunavu, pijemo u Kulturnom Centru, razgovaramo...Sale je tu! Ne retko se dešavalo da neko od nas ispriča nešto što je čuo, pročitao, video na TV ekranu... e to je bio šlagvort za Saleta. Kaže Bora na primer, da je čuo kako neki tip iz Amerike može da hoda na rukama čitavih dvesta metara.

Jesi li bio...?

Jesam, više puta...

Gde?

Na Mljetu.

Kako si znao da ću te to pitati?

Ne znam kako ali sam znao.

Dobro, dobro...i kako ti je bilo...mislim kako si se provodio?

Odlično...uvek kad sam bio...možda ću opet otići ako prodam sliku ili dobijem lovu na...ovog puta sa ženom.

Sećaš li se kad je kamp bio u borovoj šumi...?

Sećam, između Goveđara gore u brdima i Babinih kuća na obali Velikog jezera, levo od puta...

A brod je pristajao u Polačama...

Godinama je obilazio svet, od Ognjene Zemlje do Laponije, od Islanda do Australije i Novog Zelanda, Filipina, Japana, Malezije do Meksika, onda je rešio da se upozna sa jugom Evrope. Nije patio od predrasuda ali, hteo to ili ne, po glavi su mu se vrzmali podaci o skoro neprekinutim vekovnim ratovima, svih protiv svakoga i bratoubilačkim! Iz Italije je ušao u Sloveniju, ljudi su bili ljubazno uzdržani, niko ga nije kao u Mongoliji pozvao u svoju jurtu ali su bili spremni da mu daju obaveštenja. Nisu pokazivali ni mrvu radoznalosti ni zapitanosti ko je on i zašto radi to što radi.

Možda ni za 1000 godina...možda nikad!

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

Eto i to se desilo, Stiv Balmer uzvratio vrlom premijeru Srbije Ivici Dačiću posetu, bio, posedeo, porazgovarao i otišao. Ko je i koliko pametniji od ove posete, đavo će ga znati, Balmer je odlazeći, zli jezici bi tvrdili da ide gde ga zovu, a od Ivice Dačića umeju mudri saveti da se dobiju, kažu isto upućeni.

U međuvremeno, svodimo račun... Moj gost je Peđa Popović sa sajta Istinomer uz ključnu pomoć Gorana Rakića, dragog kolege i prijatelja. Imaju reč:

Ključevima – priručnicima za identifikaciju ptica sam se u više navrata bavio, ali sam tada opisivao knjige dostupne u domaćim knjižarama. No, godine su prošle, a po tim knjižarama se, tada nova i stidljivo ponuđena odeljenja prirodnjačkih izdanja pogasila i svela na one priručnike za kučkare i mačkare, te za držače ptica po kavezima, što sa prirodnjačkom literaturom ima veze koliko i Stari zavet sa Poreklom vrsta.

Gost-autor Čeda Vučković

Nas 20 s puta posmatramo centralno jezero ribnjaka Baranda. U pitanju je prostrano vodeno ogledalo gde dominiraju ćubasti gnjurci, liske i riđoglave patke. Među njima je i po koja patka njorka, kao i desetak crnovratih gnjuraca.

crvendać, copyright (5) albicilla

Lajkovačka pruga je mitska trasa kojom je pre pola veka kompozicije vukla parna lokomotiva, da potom usled „modernizacije železnice“ linija bude ukinuta, šine uklonjene, a ruta asfaltirana. Bio je to isprva dobar, iako ponešto uzak put, održavan koliko i sve drugo u zemlji, pa se asfalt dezintegrisao, šljunčana podloga izvirila i, nekako s nastupanjem novog milenijuma, put prerastao u makadam.

George R.R. Martin ili GRRM, kako ga zovu njegovi najfanatičniji obožavaoci, je verovatno jedan od najzanimljivijih autora današnjice. Martin se sistematski poigrava s popularnim srednjovekovnim mitovima i smešta ih u kontekst naučno fantastičnog žanra. U njegovim knjigama najveći neprijatelji glavnom junaku mogu biti članovi porodice i, upečatljivo, nema heroja koji padnu iz vedra neba da spasu dan. Moderni trendovi u "gritty" naučnoj fantastici vuku korene direktno iz njegove prve knjige u seriji "Game of Thrones - A Song of Ice and Fire Cycle." Lev Grossman je 2005. objavio članak u Time Magazine-u u kojem naziva  Martina "Americki Tolkien".

Barem na US Openu. Mlađi među nama skoro da se i ne sećaju kada je poslednji gren slem sezone završen po rasporedu, u nedelju, tako da slobodno možemo reći da je USO jedini gren slem koji se završava u ponedeljak. I ove godine je muško finale pomereno na dan kasnije, a ako vreme i danas bude nepovoljno ne bi bilo čudno da se i žensko finale pomeri na ponedeljak. Nepostojanje krova na glavnim terenima dovodi do toga da danas treba da se odigraju sledeći mečevi: