Eto mene nakon kraće pauze i to u novom okruženju. Dok je Srbija grcala pod vlašću Tome Grobara, ja sam sklopio posao - biću producent druge verzije video igre 
Eto mene, sedim u kancu, prvi dan na poslu, ponedeljak, pa još i početak poslednjeg kvartala iliti tromesečja ove godine. Još malo pa idem domu svome u koji sam se sveže uselio. Najbolje bi bilo da ovaj novi serijal postova otvorim jednom pesmicom. Ali pre toga da pojasnim kako je pesmica nastala. Elem pre jedno tri godine vozimo se mi kroz Bosnu na putu za Tuzlu. Šiki vozi, a Beli i ja pravimo internacionalne verzije domaćih patriotskih i lokalpatriotskih pesama. 
Nisam chlan niti podrzavalac ni jedne stranke, samo sam gradjanin i podrzavam ono shto je normalno-a toga skoro da i nema, pa se i ne naprezem previshe, ovo chisto da ne bude da iz nekih drugih razloga pitam. A evo imam dilemu i molim da mi se objasni.
Neshto gledam danas, (i ovih dana ), vesti i nishta ne razumem, sve kao u krivom ogledalu, sve je tu, samo drugachije izgleda.
Posle svih guzvi , konachno se iskristalisalo i vecina se slaze da je najveci problem trenutno u SrBijici Pera Lukovic novinar, dugogodishnji borac za isto ono normalno shto sam gore pomenula
Prolece i leto su bili oduvek pogodno vreme za izbacivanje novih melodija u shirom otvorena spremishta publike za tu sezonu, koja je znalachki, na prvo slushanje prepoznavala hitove i onda ih besomuchno vrtela. prvo na gramofonu, ritualno nameshtajuci iglu na novo oshtancovani vinil, a kasnije na raznim drugim tehnoloshki inoviranim nosachima zvuka.
