Da li vam je ikada bilo frka da slucajno fljusnete neku istinu povuceni velikom citanoscu i trenutnim licnim raspolozenjem i napisete "Blog posle koga nema vise nazad"? Ili blog posle koga vise nista nece biti isto?

Ili blog posle koga vas vise nece oprati ni Dunav ni Sava?

Ili posle koga ce neko reci - Jel procita ti ono sto Spira sinoc napisa? Ja sam bio u soku. Nikada to ne bi reko za njega ...

Jel vam palo na pamet? A?

Svrab u preponama je uobičajen naziv za gljivičnu infekciju u predelu prepona izazvanu kandidom, čije je stručno ime tinea cruris. Ako ste muškarac, verovatno ste ga imali bar jednom u životu. I žene mogu da dobiju svrab u preponama, iako je gljivica različita, simptomi su isti.
Muškarci i žene koji se jako znoje, gojazni su ili imaju više kožnih nabora dge se koža trlja o kožu naročito su podložni

nista ne vredi, pa ko posle ovakve emisije moze da sedi skrstenih ruku? Je sam resio da upisem glumu!?!

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/RTS+2/801710/%C4%8Citanje+pozori%C5%A1ta:+Status+i+standardi

Moja prednost je u tome sto sam svestan toga da se pojavom interneta pojam neshvacenog genija izgubio i da se ne bi iznenadio da nekoga mogu da "prevarim" trenutnom inspiracijom na prijemnom ispitu. Sto bi nasi ljudi rekli "da im legnem ko budali samar".

ako

Procitah danas vest da su se sreli i lepo ispricali Dodik i Ceda Jovanovic. 

Ovakvog ga poznajem vec skoro 25 godina. Kako uzivo sa koncerata tako i sa ostalih medija.

Moj glas po prvi i poslednji put (kada je u pitanju ovakvo blesavo i besmisleno sms glasanje)  ide ovom coveku. 

Ako na ovim izborima nisam bio siguran kome da dam svoj glas, ovog puta dileme nece biti.

Prebacujem programe večeras i nešto mislim – nije Grand parada toliko loša. Nemojte odmah da me napadate molim vas. Prvo prebacite na Dugu. Ako ne možete da prebacite evo prepričaću vam – uglavnom puštaju muziku, u levom gornjem ćošku znak Duge, u desnom donjem fotografija nekog čike, još ispod neki logo, u dnu sms poruke, nasred ekrana podaci o tarotologu, whatever, i u pozadini bend, e ne mogu da se setim kako se zove bend, ali pevaju četiri naočita momka od jedno sedamdesetak godinica, pesma se zove Frižider, brdsko planinski stil, a reči su: Neću hladne vode iz frižidera, hoću one s Plitvičkih jezera. Pa momci, je l ta pesma nije mogla nekako drugačije da se zove? Recimo Plitvička jezera? Ili hladna voda? Kao da nema drugih reči u pesmi osim reči frižider. I brate mili idi pa se napi vode sa Plitvičkih jezera, ko ti brani.

2008. godinu Evropska unija proglasila je Evropskom godinom interkulturnog dijaloga, a osnovni cilj je da se jača razumevanje i poštovanje kulturne raznolikosti između svih stanovnika Evrope.

Mislim da mi ovde na blogu u tom smislu doprinosimo.

(Ali ako budemo tražili novac nećemo biti tako indie kao što smo sada... :) Pa bismo mogli da tražimo da ecf ili neko plati sticanje novih znanja na kursevima, obukama, seminarima, tako svašta nešto što će doprineti još kvalitetnijem interkulturnom dijalogu, a ne novac ;o))

Igranka u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku :)

Nikada nisam bila na Kosovu. Nisam imala mnogo prilike da u medijima čujem ljude sa Kosova koji govore o tome šta misle, rade, žele, osećaju... a da nije naglašeno da su Srbi. Večeras sam recimo imala priliku da na RTS 2 čujem mnoge ljude sa Kosova, da čujem kako žive, kako se muče, šta žele, ali je debelo podvučeno šta su svi ovi ljudi po nacionalnosti. Šta mislite šta su? Zapamtila sam posebno jednog učitelja koji dolazi u jedno zabačeno i izolovano selo da podučava decu, kako kaže, o tome šta je srpstvo. Da nisam radila posao koji sam radila i sa ljudima sa kojima sam radila, verovatno uopšte nikada u životu ne bih imala priliku da čujem šta Albanci misle, rade, žele, osećaju... Postoje kontakti, postoje arhive, postoje prijateljstva. Postoje razni ljudi. A neki su svih ovih godina osluškivali šta građani Kosova imaju da kažu bez obzira šta su po nacionalnosti.

Šta da vam pričam kad sve znate...

Fažana

Peroj - pogled iz dvorišta

Peroj

Pre neki dan, vidim, podigoše spomenik Rokiju u Zitištu. U prirodnoj veličini.

Roki u Zitistu

Kazu, ‘mi smo k'o Roki, ne predajemo se' - to je bilo za Festival Kokoški, ili Pileta, šta je već tačno ne znam. Roki mu dodje kao glavni pevac. Pa reko', zar gradjani Zitišta baš da izaberu nekog stranca, i jos izmišljenog, da im krasi grad? Ima valjda