U momentima kad se nada da ce Djokovic osvojiti medalju svela na mozda bronzu, sa tugom shvatam da je Srbija (YU, SCG, kako god) kao sportska sila prestala da postoji sa raspadom predjasnje drzave.

Na ovu Olimpijadu ispratili smo 95 takmicara. Prvo o onima koji nisu tu. Prvi put od kad ja pamtim nemamo musku kosarkasku reprezentaciju. Onog momenta kad je ekipu trebalo da cine produkti rada devedesetih, reprezentacija je u raspadu. To ne znaci da nemamo dobre kosarkase, mladi osvajaju sva prvenstva. Nesto prestane da funkcionise kad prestanu da budu mladi.

Nema ni rukometasa

Amerikanke su dobile Ruskinje u polufinalu zenskog kosarkaskog turnira. Za neke od lokalnih medija to ce biti dovoljno da prestanu hajku na Beki Hamon, Amerikanku koja igra za rusku reprezentaciju. Ali to nije tema ovog bloga. Ukoliko pogledate sudije ovog meca, zapazicete ime Jasmina Tatic (SRB).

Juce sam dala kratak intervju za Wall Street Journal. Iz segmenta od oko 15 minua, izdvojen je samo jedan segment od desetak sekundi :

Link za video

Link za tekst

Par screenshotova:

 Vec sam pisala an temu nasilja u porodici (link) kadami je kuma, inace i sama zrtva nasilja u porodici opisala sta se sve desava u njenom malom mestu.

Danas, posle skoro dve godine, moram opet. Povod je vest kako je jedna mlada zena izbodena na sred ulice u sred bela dana. Prva vest nije bila kompletna, meni je kroz glavu proslo da je muz. I bila sma u pravu, zlocinac je bivsi muz. Prvo pretukao, onda resio da je dokrajci. Prema nezvanicnim informacijama napao je i pre nekoliko dana.

Tekst

Da

 Tekst na sajtu prica o strategiji obrazovanja koja ima za cilj, jel'te, unapredi skolstvo. Pa ce tako fond casova biti smanjen, da se deca ne opterecuju. A prosirice se I broj obdanista.

Sad imaju “obuhvat”, sta god to znacilo.

"Situacija tu nije loša, imamo obuhvat od 87 odsto, ali primećujemo manja smanjenja", istakla je Ana Pešikan.

Udahneš duboko, razmisliš, pa kažeš.Izbrojiš do 10 (ili više) pa reaguješ ili...Sačekaš da prođe par dana pa objaviš post na blogu. Ono o čemu sam pisao pre par meseci, ovih dana dobilo je svoj epilog na sudu: Protonamesnik crkve Sveti Đorđe u Kladovu Milan Blagojević, osuđen je u Opštinskom sudu u tom gradu na kaznu zatvora od šest meseci, uslovno na dve godine, zbog zlostavljanja osnovaca na času veronauke... 

Juče su neonacisti ponovo napali, ovoga puta u Novom Sadu. Napali su kolonu gostiju „Exita“, mladiće i devojke koji su učestvovali u međunarodnoj manifestaciji „Svi različiti - svi ravnopravni". Policije, ponovo, nigde.

Ekstremisti, sa kojima ova zemlja ima očigledno veoma ozbiljan problem, već danima se organizuju i mobilišu po Internetu. Načuli su da se pominje mogućnost organizovanja gej-parade u Novom Sadu, toko Exita.

Juče im se učinilo da je pomenuta povorka gej-parada, pa su raspalili po ljudima - za svaki slučaj.

Među napadnutima i povređenima

Kada presečemo startnu liniju prve trke Svetskog prvenstva u jedrenju u olimpijskoj klasi Zvezda (Star) vrućina će da bude nepodnošljiva. Srpski tim će 16. januara da se suoči sa elitom svetskog olimpijskog jedrenja. Ono što je počelo pričom u leto 2009. godine sada je realnost. Znamo da će da boli, da će da bude brutalno vruće i teško. Ipak, mislim da nema boljeg mesta na svetu za mene u ovom trenutku.

Neki za jedrenje kažu da je to kao kada stojiš obučen pod hladnim tušem i cepaš novčanice od 100 dolara. To je baš tako izgledalo kada nam je na Otvorenom

Počinješ kao jednoćelijski organizam u kapljici vode. Oko tebe se nalaze razni jestivi organizmi, ali i neki za koje ti sam predstavljaš ukusan obrok. Plivaš okolo, klopaš jedne, a izbegavaš druge i tako prolazi život. Ali nakon nekog vremena, ako preživiš proždrljivce i redovno klopaš dolazi do ćelijske deobe i otvaraju ti se opcije za dalji razvoj - možda želiš da u narednoj generaciji imaš flagelu kao euglena ili treplje kao paramecijum pa da možeš brže da plivaš? Ili možda želiš mali šiljak da možeš da se braniš od predatora? Odabereš svoj upgrade i ideš dalje, u sledeću generaciju.

U Srbiji je počela izborna tišina tako da mogu potpuno da se posvetim izborima u Americi. Malo pre me je jedna drugarica zvala da im pomognem za vikend u Njujorku da agituju za Baraka Obamu. Ja mu dođem neki operativac-ekspert i taj me je poziv vrlo polaskao. Rekoh joj da ću videti, moram u subotu da glasam, pa možda sednem na bus (Kinezi voze do Njujorka za 20 dolara) i stignem u subotu uveče.

Ja naravno nisam američki državljanin i nemam pravo glasa ovde. S druge strane, osećam izvesnu nelagodnost da se mešam u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje, ali nekako mi se čini da će ovi izbori da budu vrlo zanimljivi. Može da se desi da sledeći predsednik bude prvi crnac, prva žena ili prvi mormon, ili da se u Belu kuću useli prva sajlonka (Mekejnova žena). Atmosfera je potpuno drugačija nego na izborima pre četiri godine. Vrlo interesantno. Ne mogu samo da posmatram iz daljine.

Napisah u junu da počinjemo ponovo. Evo sad mogu i da zvanično kažem da je počelo.

Mogu da razumem da je ljudima teško. Nije se lako pomiriti sa činjenicom da je ono na čemu su radili čitav radni vek propalo i da stvari više nikada neće biti onakve kakve su bile. Mogu da razumem i da su verovali da će država na belom konju da stvori radna mesta i ponovo kao u stara dobra vremena pokrene proizvodnju.

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku (trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

Potpuno kolektivno ludilo. Dva sindikata kao predstavnici radnika i jedna unija poslodavaca kao predstavnik svojih članova poslodavaca, potpisali kolektivni ugovor. U njemu se poslodavci obavezali ... Čekaj malo. Šta me briga na šta su se obavezali. Njihovi radnici, njihove pare, njihov problem. Osim ako država ne proglasi prošireno dejstvo tog privatnog ugovora između neke unije i njenih članova i nekih sindikata ...

U vreme kad nepotrebna administracija ponovo maltretira celu naciju sa svojih ustavom danih 7%, kada male interesne grupe, nazovi stranke, bile one penzioneri ili nepotrebni administratori, uništavaju svaku priliku za konzistentnu politiku vlade, u vreme velike krize, u vreme potpunog ludila administracije, pokretanje diskusije o spornim odredbama ustava i pratećih zakona koji cementiraju ovakvo stanje, mi se čini više nego primereno.