Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.

U oktobru prošle godine, sedam meseci posle početka nenasilnih demonstracija i pet meseci od početka oružane pobune (mada je ta razlika od 2 meseca pod velikim znakom pitanja), a koja je (oružana pobuna) polako ali sigurno istisnula nenasilnu na potpunu marginu, Bašar el-Asad, (još uvek) predsednik Sirije, je pripretio da će zapadna intervencija u Siriji zapaliti region. Do otvorene intervencije (još) nije došlo, međutim više niko ozbiljan ne pokušava da sakrije/negira da se u Siriji dešava "proxy rat" [posredni rat, rat u kome sukobljene strane nisu u direktnom ratu, nego to čine preko leđa nekog trećeg]. Poslovično inertni (po prirodi posla, ništa lično) Gensek UN-a, Ban Ki Mun, je obznanio sopstvenu svesnost o proxy ratu otvarajući sajam licemerja, pardon, sednicu Generalne skupštine UN-a o rezoluciji koju su predložili Saudijska Arabija i Katar.

"Ovo nije poraz pred huliganima" - kaže predsednik Vlade Srbije.

Jok. Samo 3:0, par forfe.

Svi me pitaju, da li ću nešto da odgovorim. I da bih "morala" i da je "strašno", pa "kako to može" i "sram ih bilo".

gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.

Nije problem sto nije odrzana parada ponosa. Nije problem sto su prebili francuze i australijanca u sred bela dana u centru grada. Nije problem sto je upucan neki englez pre desetak dana na nekom splavu. Nije problem sto je drzava nesposobna, slaba, mlitava, korumpirana, rusofilska, nazadna, sto tlaci i mrzi svoje gradjane. Nije problem sto cak i takva drzava ima policijsku mrezu gde nista ne moze da prodje bez njenog znanja i/ili "amina". Nije problem sto smo mi letargicni (cast izuzecima), sto se akamo po inostranstvu, a Srbija nas ne ostavlja na miru nigde od Aljaske do Novog Zelanda. Nije

  “Ja nisam Toma Nikolić pa da javno pričam šta sam telefonom razgovarao sa Tadićem.“ 

Čedomir Jovanović, Utisak nedelje, sinoć

 „Na slavi kod Miškovića najviše se pričalo o meni.“ 

Čedomir Jovanović, Utisak nedelje, sinoć  

Pišem često ponedeljkom o mom utisku o Utisku, pa ću po toj logici i danas o sinoćnjem. Ukratko-neprijatan šok koji mi je priredio Čedomir Jovanović a ne Olja Bećković. Bukvalno ni  reč o EU, o regionu, o NATO, o post-kosovskoj Srbiji, o skretanju

Pri bludnoj svesti i pomućenoj pameti, ja, Predrag M. Azdejković, rođen leta gospodnjeg 1978. na polaganje rize Presvete Bogorodice 15. jula u neprijateljskoj Nemačkoj od nepoznatih roditelja, a usvojen od Rista Radovića i Jelenka Mićevića, koji su me vaspitavali, izdržavali i sve do njihove smrti voleli kao sina rođenog, u pero porodičnom advokatu Slobodanu Milivojeviću diktiram ovaj testament.

Dragi moji mnogobrojni ožalošćeni,

Znam da vas moja prerana smrt u cvetu mladosti nije mnogo iznenadila, jer ste se često pitali kako me do sada nisu ubili. Jedino što mogu da vam kažem jeste da su me Bog i porodična slava Prepodobni Sisoje Veliki čuvali. Ali mi se čini da me sreća napušta. Neprijatelj se približava. Stežu obruč oko mene. Osećam im smdrljivi dah za vratom.

Dok sam čitao jubilarno stoto preteće pismo, u kome mi Dragan iz Beča kaže da sam „raspala pederčina“ (sve mi diraj, ali izgled nemoj) i šta sve pišu u facebook grupi „Стоп квирији“ i „Extradite THE FAGGOT Predrag Azdejković“, odlučio sam da je vreme da sačinim testament, jer kada dođu po mene biće kasno.

Boris Milićević, gej aktivista iz Beograda, protestujući zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji odsekao je juče sebi pišu i pozvao svoje kolege gej aktiviste da to isto učine.

Predsednik Gej-strejt alijanse Boris Milićević odsekao je juče sebi pišu, u znak protesta zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji u Srbiji. Milićević je najpre odbio lekarsku pomoć, ali je na intervenciju premijera Cvetkovića pristao da ode u bolnicu na operaciju.

Prava drama je počela juče oko podneva, kada je okupljenim kolegama Milićević pokazao odsečenu pišu.

On je pozvao svoje kolege da učine isto sve dok Vlada Srbije ne promeni politiku kada je u pitanju gej-lezbejska populacija u Srbiji.

Od kada su nam ukinuli vize ja sam vam deco gori od Jasmine Tešanović. Ma kakvi, gori sam vam od Isidore Bjelice. Za dva meseca obišao sam pola sveta, a kao što Isidora zapoveda, iz svake zemlje treba, ako ne celu knjigu, onda makar neki blog napisati.

Početkom juna našao sam se u divnom španskom gradu Toledu koji je nekada bio glavni grad Španskog carstva i gde koegzistira hrišćanska, jevrejska i mavarska kultura. Stari centar grada koji krasi velika katedrala iz 13. veka i zamak Alcázar de Toledo savršen je za šetnju, ali postoji velika opasnost da se u tom lavirintu starih zgrada izgubite. E to se baš meni desilo.

Jedno veče šetao sam sa mojom drugaricom Evom iz Slovenije uskim uličicama Toleda i uživao u divnim i pomalo kič prizorima. Šetali smo se uskim ulicama i bili okruženi zidovima kuća koji jedni na druge liče i posle nekoliko skretanja nismo znali gde smo. Pokušavali smo da izađemo iz tog lavirinta, ali što smo više pokušavali to smo sve više gubili orijentaciju. U filmovima u ovakvim trenucima pogase se ulična svetla, zagrmi iz vedra neba i iskoči neki manijak koji pobije zalutale ovčice. Kod nas se slično desilo, pogasila su se ulična svetla, zagrmilo je iz vedra neba i ja sam skočio Evi u naručje i počeo da vrištim. Ona je pokušavala da me smiri a ja sam urlikao:

- Por favor, señor. No me ubiti. Yo virgen i mlad.

Pustite me da ga vidim,
Da ga vidim na tren samo,
Jer nas dvoje još imamo,
Jedno drugom šta da damo.

Posle kafenisanja sa Borisom, svi su poludeli. Everybody wants a piece of me. Svakog dana ponude za brak, da pređem u drugu partiju, nude mi kule i gradove, svi hoće intervjue, na ulici mi traže autograme... čak i neke firme žele da im budem zaštitno lice. Jednom rečju, ludnica. Posle intervjua za najnoviji broj magazina „Status" koji je izašao na samo 17 strana, morao sam da uzmem kraći odmor. A posle intervjua u današnjem broju dnevnog lista ALO ni odmor mi neće pomoći.

 Prvo su sklonili dilere -
bezbedna deca, sigurne ulice.
Zatim su sklonili prostitutke -
da se oženjeni drže svojih kuća.
Zatim su oterali prosjake,
zatim su pretukli i prebili pedere,
odbili azilante,
nahranili nas sumnjama i strahovima.
Nismo se pobunili,
nismo reagovali.
Čudno: nije preostao baš niko da primeti
kada su došli po nas.

Шта год да тражите не заслужујете.

Чим год да мислите да се бавите нисте га достојни.

Где год  да куцате не треба вам се отворити.

Срамите се.

uzašo fixer:.