(Mali razgovor dva sredovečna blogera koji u slobodno vreme, između ostalog, vole i fudbal) 
Razgovarali : reanimator i Unfuckable

Noćno nebo?

Nešto "sjajno"?

Romantika?

Prvo seksualno iskustvo?

Hajde da probamo nešto sasvim drugačije!

Zamislite kako sa prijateljima izlazite na večeru u elitni restoran u gradu, poznat po tome što su ga pre vas posetili mnogi svetski političari i filmske zvezde. Možda čak i sada, odmah

Nakon poslednje, ali svakako ne i jedine sumanute priče o tome kako trudna žena ulaskom u deveti mesec automatski mora da se "veže za gelender lokalne bolnice" (vidi i primer Kengurice 194) i nema šta da se švrćka okolo i glumi slobodnu građanku sa pravom slobode kretanja, Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje KONAČNO su reagovali kako treba.  

Utepaše uput! (Aplauz sa galerije!) Vala, jesu ga davili godinama ko zmija žabu, ali ne mari, samo kad su ga na kraju utepali... (Pokoj mu duši i slava mu.)

Jedno malo mesto pored Beograda i jedna super fensi fabrika. Četrdesetak radnika i menadžment od svega par ljudi. Velike plate i fenomenlna organizacija posla su nametnule radnu etiku kakava postoji samo u Japanu. Svi srećni, svi zadovoljni.  Vlasnik, intelektualac, povratak iz inostranstva kao student patentirao neki vrlo bitan deo u izradi pojačala, sada je partner vrlo poznate kompanije koja proizvodi audio tehniku. Fabrika "namunjena" što kažu Novobeograđani naseljeni po ča-ča-ča mestima u okolini Beograda (Ovča-Borča-Krnjača). Najsavremenija oprema za proizvodnju smeštena u pametnoj zgradi koja koristi toplotu zemlje i solarnu energiju za klimatizaciju i proizvodnju struje. Sve na dugme, sve na senzor, ... Ma namunjeno do bola. Gastarbajter povratnik, radost ministarstva za dijasporu, perfekcionista u svim segmentima,  čak je i taolete sredio po svetskim standardima, kao u najskupljim hotelima. Graniti, italijanska keramika, bidei, fotoćelije u česmama, guz papir na elektro motor, LCD displeji sa national geographics iznad pisoara, ... sve kupljeno u "Akvabutiku".

Vlada Republike Srbije
Premijeru Mirku Cvetkoviću



Predmet:         

Uvaženi


Iskren prema sebi i prema drugima moram da Vam se obratim na ovaj način. U ovih sedam godina i pet mandata koliko sam u vladi kao ministar zdravlja naneo sam mnogo više štete nego koristi našem zdravstvenom sistemu i zdravlju građana. Brojne afere koje su izašle u javnost samo su vrh ledenog brega. Od silnih prljavština koje me pritiskaju budim se oznojen sa jakim lupanjem srca. Ovako više ne mogu.

Vahidin Musemić u izglednoj šansi i ništaaa... ali opet Musemić dolazi do lopte, udarac i golman brani, lopta se odbija do Musemića koji upućuje snažan udarac lijevom nogom... prečkaa, Musemić ovaj put glavom i opet je promašio jeb'o mu ja mater smotanu!!!

(Mirko Kamenjašević, 2 godine suspenzije)

Komentatori su nezaobilazni deo naše sportske istorije i današnjice. Njihovi glasovi ostaju u ušima kao sastavni deo svih sportski zbivanja. Njihova stručnost pomaže nam da bolje shvatimo šta se događa na borilištu. Njihova revnost pomaže nam da dobijemo sve informacije o događaju koji gledamo. Njihovi gafovi pamte se i ulaze u svakodnevni govor. Njihovi lapsusi deo su posla i prepričavaju se godinama. Ali njihove greške i nestručnost dovode nas do ludila i odluke da promenimo kanal ili ukinemo ton.

- Srpski brend - lenjost i neznanje
- Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
- Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
- Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
- Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
 - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

TEKST
- Na našim univerzitetima

Brisel, Belgija - Belgijske vlasti se jos uvek bore da povrate kontrolu na ulicama prestonice nakon shto je u ranim jutranjim casovima centar Brisela iznenada pogodio Vuk Jeremic. Katastrofa se dogodila u vreme kada se vecina Belgijanaca nalazila na putu ka svojim radnim mestima, a prvi izvestaji svetskih novinskih agencija govore o neverovatno velikom broju zrtava i neprocenjivoj mentalnoj steti nanetoj belgijskoj prestonici.

ili

Kako sam ubio Petra Pana 

Mali uvod:
ovaj tekst nastao je pre nekih mesec-dva i nikada nije baš potpuno dovršen. Nekako je uvek nešto falilo i žuljalo, i uvek je trebalo još nešto reći, ali paziti da to nešto ne odvede na stranputicu.
No, onda se pojavio blog "Kriza o'srednjih godina", maestralni rad koleginice Razmišljam, a na sličnu temu.
Pa sam ja ovaj svoj uradak, a kao komentar, postavio kod nje.

I onda odlučio, da ga, ipak, postavim i kao svoj zaseban blog. I to prevenstveno iz dva razloga: to jeste nekakvo bitna faza u mom životu, a za pretpostaviti je da nisam baš izuzetak, koja pretpostavka, opet, vodi i do drugog razloga za objavljivanje: hoće li se još kogod prepoznati u mom ogledalu?

Dakle - Namćor u ogledalu.

Kako čovek postane sve što je kod svog oca mrzeo. 

Ako koristite Facebook u Internet kafeu ili na drugoj sličnoj "otvorenoj" bežičnoj mreži, od juče možda niste jedini koji gleda u vašu stranicu - zahvaljujući novoj Firefox ekstenziji Firesheep i rupama u bezbednosti Facebook-a (a i mnogih drugih web sajtova). Pročitajte u ovom blogu zašto.

Ovih dana se dešava tj. kulminira skandal sa hakovanjem mobilnih telefona poznatih ličnosti u Velikoj Britaniji i šire. Imperija Ruperta Mardoka se trese, ali i mnogi drugi su na velikim mukama. Pljušte ostavke, novinski stupci su puni novih senzacionalnih informacija. Cela ova situacija pokazuje koliko su mobilni telefoni i komunikacije ranjive i osetljive, a većina korisnika neoprezni.

Da li ste se zapitali koliko je bezbedan Vaš mobilni telefon? Ovaj tekst daje neke preporuke kako da se zaštitite.

Pre svega, hteo bih da kazem da je moja iskrena i snažna želja da budem primljen u Ombudstrongmanov kabinet. Mislim da bih mogao mnogo doprineti na takvoj poziciji i da moji specifični talenti savršeno odgovaraju takvom okruženju. No, da ne bi ispalo kako se bespredmetno hvalim, umesto rezimea nudim ovaj kratki video klip koji će jasno ilustrovati zašto sam ja savršen čovek, odnosno princeza, za taj posao.

Ovaj, sada već antologijski govor, održao sam na (pijanom) zasedanju ljubitelja džin-tonika sa pridruženim krilom pivopija, održanom kao skup podrške anti-alkoholičarima Srbije. Ako budem odabran, planiram taj specifičan talenat da iskoristim i za podršku prava seksualnih manjina.

 *ali mu nikada ne možeš ubiti duh"

(nepoznati srpski DJ iz XVI veka)

Naslov iz novosadskog Dnevnika od 22. novembra 1967. Logično, naslov se odnosi na događaj od prethodnog dana, a ja se tog dana sećam do neverovatnih detalja, iako sam imao (samo) osam godina. Nije ni čudo, tog dana sam imao najsnažniji osećaj prekognicije u životu.