Sticajem mog oca i večitog mi spora sa matematikom, ja sam sa Rusima oduvek bila u više no bliskim i bratskim odnosima. Naime, moj pokojni otac jeste kažnjivo prezirao krajnji cilj puta od socijalizma, preko alkoholizma do komunizma, ali je bio zadrti panslavista kog režimske puš pauze nisu mogle da odvrate od obožavanja istorijsko-kulturnih dostignuća bratskih, slovenskih naroda.

Knjige i doba u kojem sam ih čitao.

U jednu veliku svesku, ustvari tz rokovnik, 1989 godine počeo sam da zapisujem knjige koje sam pročitao. Ne sećam se šta me je na to ponukalo.

Te 1989 godine pročitao sam:

1.    ŽENE U PEJSAŽU KRAJ REKE, Hajnriha Bela

2.    PRINC VATRE, Filipa Davida

3.    PREDEO SLIKAN ČAJEM, Milorada Pavića

4.    PRIPOVETKE, Ivana Bunjina

5.    AJNŠTAJN PRELAZI LABU KOD HAMBURGA, Zigfrida Lenca

6.    JEDNOSTAVNOST, Davida Albaharija

7.    FORSIRANJE ROMANA REKE, Dubravke

*

Kada sam negde po isteku drugog meseca mog boravka na Balkanu kupila avionsku kartu za Tajland, bila je to isplanirana odluka koja nije ishodila iz mojih trenutnih osećanja i želja. Do njih nisam uspevala ni da doprem zbog vrtloga u kome sam se nalazila, a koji me je svakoga dana vukao prema drugom gradu, novoj tribini i društevnim aktivnostima kakve nisam imala ni u studentskim danima. Sada su mi nepromenjivi datum leta i novac koji je nepovratno prebačen s mog računa na račun avio-prevoznika predstavljali garanciju da će svemu tome zasigurno doći kraj. Pogurala sam sebe i jedva čekala da krenem.

Iako sam potiskivala sva pitanja na koja nisam mogla da odgovorim sa pouzdanjem dok se ne budem ponovo  izmestila, povremeno su me ipak zaskakala. Šta ako zaključim da ne želim da nastavim putovanje? Šta ako mi nije više do toga? Ako se ispostavi da sam se zasitila? Bilo bi nepraktično a i prilično skupo vratiti se čak na drugi kraj sveta da bih to utvrdila. Ali nisam znala kako bih drugačije osigurala sebi uslove da to saznam nego tako što ću nastaviti da radim sve isto kao i pre 'balkanske pauze'.

Izbor Tajlanda kao nove startne tačke pokazao se kao dobar jer sam znala šta me tamo čeka, budući da sam ranije provela tri meseca vozeći po istoku i severu te zemlje. Volela sam Tajlanđane, njihovu ljubaznost i spremnost da pomognu drugome, njihovu uređenu i veoma bezbednu državu, kao i sve one prednosti koje verovatno primećuje samo cikloputnik: tuševe na besprekorno čistim benzinskim stanicama, besplatnu internet konekciju u kafeima Amazon koji se nalaze u sklopu njih, lanac prodavnica seven-ileven sa bogatom ponudom zapadnih proizvoda, poput hleba i nes kafe bez kojih nikako ne mogu, slobodu da se kampuje bilo gde. Od prvog ulaska u Tajland ponavljala sam da je ta zemlja idealna za nomade.

*

Recite Srbiji da je to samo posao. Uvek mi je bila draga. *

Nisu retki oni koji su bar u jednom trenutku pomislili da bi Vučić mogao da izvuče Srbiju iz blata. A imao je svoju šansu. Prvi su ga podržali pošteni policajci. Da su pošteni, pokazali su time što su ga prvi i napustili, kada su shvatili sa kim imaju posla. Nisu hteli prljave pare. 

Shvatili su to i drugi, ali svašta se proguta dok se džepovi pune. Ne može taj novac da pomogne kod mučnine, ali teško je propustiti dobijenu šansu. 

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

-Fukušimi od myredneckself-

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

na srpskom, in English

Nikad nisam imala domovinu, nikad nisam imala maternji jezik, nikad nisam verovala u boga. Porasla sam kao tikva na đubretu, što bi  rekla moja majka...
   Rasla sam između zemalja, jezika, običaja. U mojim raznim školama govorila sam engleski italijanski srpski...Bavila sam se tuđim mukama kad bih pisala. Pisala sam, uživljavala se, plakala, s empatijom ptice rugalice.
   U petom razredu osnovne škole u Titovoj eri, dobila sam domaći zadatak da pišem o slavnim pobedama jugoslovenske narodne vojske. Znala sam sve o engleskim Tudorima i Stjuartima, francuskoj revoluciji i američkom građanskom ratu...ali sva ta velika zbivanja uopšte nisu pominjala komunističke pobede.
   I tada sam pitala tatu, rodom iz Hercegovine za neku kratku verziju za domaći u kojoj dobri momci pobeđuju loše.
    Moj otac mi je tada ispričao jednu strašnu priču, surovu i herojsku u kojoj je on bio glavni akter. Tada sam prvi put čula za izraz "masovne grobnice".

Nakon najave Tomislava Nikolića da će osloboditi ubicu šesnaestoro radnika Televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, porodice žrtava održale su sutradan (u četvrtak) konferenciju za štamou. Evo saopštenja koje su tom prilikom dobili novinari:

Saopštenje za štampu

Kandidat za Predsednika Republke Tomislav Nikolić počeo je svoju kampanju s mrtvima. Kao visoki funkcioner vlasti koja je 1999. namerno ostavila radnike Televizije Srbije da sačekaju bombe NATO, Nikolić se sada vratio svojim žrtvama, ne mogući da ih ostavi na miru. On već počinje da sudi, prelazeći

Draga Jasmina,
Ja se duboko nadam da si dobro i da ce se ovo brzo smiriti. Mislim stalno na sve vas i jako mi je neprijatno i zao sto se sve ovo desilo.
Nemam reci da ti opisem, a tako bih volela da vam pomognem u svemu ovome.
Draga moja, tako sam potresena da ni tokom bombardovanja ovako se nisam osecala. Mislim na vas i ako si slucajno pod pretnjom, molim te mozes da dodjes ovde, znam da zvuci idiotski ali veruj mi da je sigurno.
Voli te N

Saopštenje za javnost povodom zabrane obeležavanja 8. marta

Rešenjem broj 212-113/58 Policijske stanice Stari grad, dana 7. marta 2008. zabranjena su sva javna okupljanja u organizaciji Žena u crnom povodom obeležavanja stogodišnjice 8. marta u Beogradu. Na taj način Srbija je postala jedna od retkih država u svetu koja je 8. mart proglasila zabranjenim praznikom, a Beograd jedini evropski glavni grad u kome nije dozvoljeno javno obeležavanje 8. marta.
Ova nelegalna, licemerno doneta u ime zaštite javnog reda i mira, predstavlja jedan u nizu dokaza da se Srbija nalazi

Pozivamo građane i prijatelje da u subotu, 31. maja, u 18:00 sati, položimo po jedan cvet nastradalima na RTS-u, pred spomenikom „Zašto" u Tašmajdanskom parku, u znak protesta što se mrtvima trguje povodom formiranja vlade Srbije.

U ime porodica žrtava
Žanka Stojanović

Socijalistička partija Srbije objavila je da je kao uslov za učešće u proevropskoj vladi postavila oslobađanje Dragoljuba Milanovića, pravosnažno osuđenog ubicu šesnaestoro ljudi i direktora Miloševićeve Televizije Srbije.

Saopštenje za medije


Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju/Haški tribunal u izmenjenoj i dopunjenoj optužnici protiv Radovana Karadžića nije kao posebnu tačku uvrstio zločin masovnog silovanja kao dela ratne strategije.

Kao posebna tačka rodno zasnovan zločin silovanja kao deo ratne strategije i seksualnog nasilja i ovog puta je izostao. Ovom svojom odlukom, sud je još jednom ženske žrtve stavio na marginu i relativizovao i negirao iskustvo silovanih žena i ostalih žena žrtava rata.

Sud je nastavio svoju praksu neuvršćivanja

VBZ Beograd

VAS POZIVA NA PRESS KONFERENCIJU
12.05. U 12h U CZKD-U, Bircaninova 21
 
 
Konferencija za stampu se odrzava povodom izdanja novih knjiga:

Jasmina Tešanović: Škorpioni – dizajn zločina
knjiga sačinjena od dnevničkih zabeleški sa suđenja Škorpionima, koji su svoju mračnu slavu stekli zahvaljujući video-snimku na kom hladnokrvno ubijaju šest bošnjačkih civila u Trnovu 1995. godine.
Uz informativne i kritičke tekstove Dejana Anastasijevića i fotografije preuzete iz filma „Škorpioni – spomenar“ Lazara Stojanovića,

– Da li postoji Deda Mraz?

– Moraš da mi odgovoriš.

– Da li postoji ljubav?

– Postoje zato zaljubljeni ljudi, bi li?

– Ne bih.

– Zašto, nisam ti dovoljno privlačna?

– Imaš opasne misli.

– Gde je moj šrafciger?

– Vratiću ti ga.

– Kada? Ne podnosim

Ja sam Toske – prvi beskucnik u Srbiji koji ima sajt na internetu 

 http://toske.comuf.com/

preuzeto sa PROCEDURA
FUNKCIONALNOST. PARADOKS. SMRT. 

http://procedura.net1zen.com/